Stručnjaci kažu da je stres na poslu uzrok mnogih bolesti. Kompjuteri, mobilni telefoni i Internet značajno su ubrzali komunikaciju, ali i posao, pa se više zadataka može uraditi u kraćem vremenskom periodu i na jednostavniji način. Ipak, tehnološki napredak doneo je i žrtve, jer su se povećanjem poslovnih mogućnosti povećala i očekivanja, pa je tržišna utakmica za većom produktivnosti i profitom postala strašno napetija.
Tako je u medicinsku klasifikaciju nedavno uvršćeno još jedno, novo, oboljenje modernog poslovnog čoveka, poznato pod imenom "brnaut" ( burnout ) ili sindrom izgaranja. Ovaj sindrom je u stvari sinonim za nezadovoljstvo radnim mestom i okruženjem. Stres je pojačan ukoliko čovek nije sposoban da sve te probleme reši.
Šta je uzrok sindroma izgaranja? Sindrom izgaranja prouzokuje dugotrajna izloženost jakom stresu, a najčešće kada je osoba izložena velikim očekivanjima koje joj nameće posao. Znaci su slični kao kod običnog stresa, ali se sindrom izgaranja manifestuje i emocionalnom iscrpljenošću, negativnim stavom prema radu, pa čak i prema životu. Glavni razlog stresa je strah i to uglavnom neosnovan: strah čoveka da će izgubiti posao ili da mu je ugrožena egzistencija.
Kakve su posledice? Hroničan stres stvara i psihička i fizička oboljenja. Kada govorimo o psihičkim bolestima stres sa jedne strane izaziva tešku depresiju, a i uzrok tog stresa, neosnovan strah je takođe ozbiljan psihička bolest. Pratioci takvog stanja organizma su i fizička oboljenja, u prvom redu cerebralno-vaskularne bolesti, povišen šećer. Usled takvog psihičkog stanja pada imunitet, a to pogoduje i pojavi malignih oboljenja.
Da li su svi ljudi podjednako podložni oboljevanju od sindroma izgaranja?
Ne. To najviše zavisti od strukture ličnosti. Međutim, zanimljivo je da su oboljevanju od ovog sindroma najskloniji upravo ljudi velikog potencijala, koji se često nađu u procepu između ambicija i nesigurnosti na poslu.
Kako se osoba obolela od tog sindroma može izlečiti? Terapija je veliki problem, jer izlečiti se, u stvari znači promeniti način života. LJudski organizam je programiran tako da osam sati radi, osam sati se odmara, a osam sati je predodređeno za druge životne aktivnosti koje čoveku donose zadovoljstvo kao što je odlazak u bioskop ili pozorište. Ipak, terapija nije samo prebacivanje sa jednog na drugi posao. To je dugotrajan proces. U suštini, najbolje prođe onaj ko na vreme shvati da mu je zbog stresa život ugrožen. Oni koji ne mogu, ili ne žele da menjaju posao na kraju plate cenu.
Pet dana radiš, dva odmaraš - Svetski stručnjaci upozoravaju da bi zbog velikog broja obolelih od sindroma uzgaranja, poslodavci trebalo da posvete veću pažnju uslovima rada. Među njima su zatrpanost poslom, premalo vremena za odmor, predugo radno vreme, slaba komunikacija u kompaniji, nedostatak bliskosti među radnicima, uzajamna pomoć i podrška, nesigurnost radnog mesta, nemogućnost napredovanja u ličnom, stručnom ili karijernom smislu i česte promene u organizaciji rada. Stručnjaci upozoravaju i da je jako bitna radna okolina, odnosno kancelarije u kojima se ljudi ne osećaju prijatno.
U nekim zemljama Evrope, svesni posledica sindroma izgaranja, sistem rada je tako isprojektovan, pošto su stručnjaci izračunali šta je čovekov radni minimun, a šta maksimum. Tako se pet dana radi, a dva odmara, a u nekim državama je čak i kažnjivo ukoliko neko radi subotom i nedeljom.
ekologija 
zdravlje
pošaljite članak
štampajte članak
RSS verzija
