Sa prolećem dolaze i krpelji, čija aktivnost uglavnom traje od proleća do jeseni. Krpelji se hrane krvlju gmizavaca, ptica i sisara. Usni organi su im prilagođeni da probodu kožu i sisaju krv pa na taj način mogu da budu prensioci nekih virusnih, rikecijskih, spirohetalnih i protozoarnih bolesti.
Odrasli krpelji parazitiraju na većim životinjama (pas, jelen, srna, govedo), a razvojni oblici na sitnim glodarima i manjim mesožderima. Bolesti koje kod nas prenose krpelji su u prvom redu krpeljni meningoencefalitis i Lyme-borelioza, ali takođe i mediteranska groznica, Q-groznica i tularemija i babezioza.
Lajmska borelioza (Lyme-borelioza) je multisistemska bolest uzrokovana Borreliom burgdorferi, a prenose je krpelji. Bolest se javlja tokom cele godine, ali najčešće u maju i junu.
Na mestima uboda od krpelja javljaju se prstenaste kožne promene -(erythema migrans - EM) Od nekoliko dana do nedelju može doći do širenja borelije krvlju i zahvatanja drugih organa, pogotovo nervnog sistema, kože, srca i zglobova . Posle više meseci i godina mogu se razviti kasne manifestacije sa afekcijom zglobova, nervnog sistema i kože . Kao i druge spirohetoze (sifilis, povratna groznica, leptospiroza), pokazuje sklonost toka bolesti na mahove.
U dijagnostičke svrhe koriste se serološke analize, lančana polimerazna reakcija (PCR) i izolacija uzročnika na modifikovanom Kellyjevom mediju.
Rana infekcija (stadijum 1) ili lokalizovana erythema migrans nastaje 2-3 nedelje posle uboda krpelja i unošenja uzročnika u kožu. Širi se centrifugalno, najčešće kao prstenasto ili difuzno crvenilo okruglastog ili eliptičkog oblika, a može biti praćeno povišenom temperaturom i opštim simptomima kao i lokalnim simptomima (pečenje, svrab, bol, povećanje regionalnih limfnih čvorova).
Antibiotska terapija bitno skraćuje trajanje eritema i u znatnoj mjeri je prevencija kasne manifestacije.
Rana infekcija (stadijum 2) ili diseminirana infekcija se može javiti nekoliko dana ili nedelja nakon uboda krpelja, kada se borelije putem krvi ili limfe raspršuju po organizmu. Kod oko 2-8% bolesnika pojavljuju se sekundarno prstenasti eritemi (crvenilo) i ponekad makulopapulozni osip. Osim kožnih, javljaju se i neurološke i srčane manifestacije kod 4-8% bolesnika. Kod ovih bolesnika jevljaju se smetnje provodljivosti električnih impulsa, kao i akutni mioperikarditis -zapaljenje srčanog mišića i ovojnice srca - i fatalni pankarditis tj. upala svih slojeva srca).
Kasna infekcija (stadijum 3) ili perzistentna infekcija manifestira se hroničnim artritisom, progresivnim encefalomijelitisom (zahvaćen mozak i kičmena. moždina) i kožnom bolešću.
Lyme-borelioza se u svim stadijumima leči antibiotski, a najčešće se koriste azitromycin, doksiciklin, amoksicilin, ceftriakson, minociklin, penicilin G i dr. u zavisnosti od o stadijuma, od čega zavisi i doza i trajanje terapije. Važno je naglasiti da antibiotska terapija sprečava progresiju bolesti u dalje stadijume.
Prevencija bolesti koje prenose krpelji uključuje - izbjegavanje područja prenaseljenih krpeljima, pogotovo u proleće i leto kada se hrane nimfe. Krpelji pogotovo vole vlažna i senovita mesta, rubove šuma, nisku vegetaciju u grmove i visokotravnata staništa.
Lična zaštita sastoji se u nošenju svetle odeće (da se krpelj što lakše uoči), košulja s dugim rukavima i pantalone uvučene u čarape. Budući da su krpelji obično smešteni blizu zemlje, nošenje gumenih čizama može dodatno zaštititi. Nošenje glatke odeće otežava krpeljima da se prihvate. Budući da je za infekciju borelijama potrebno obično više od 24h (obično oko 36h), nakon svakoga izleta potrebno je pomno pregledati kožu i na vreme izvaditi krpelja.
Krpelja je najbolje vaditi pincetom, jednoličnim, strpljivim pokretom i laganim okretanjem. Može se omamiti eterom ili ugušiti uljem ili lakom za nokte i zatim izvući pincetom.
Krpeljni meningoencefalitis (KME) izazvan je Flavivirusom. Posle uboda krpelja virusi se umnožavaju lokalno u ćelijama kože , zatim odlaze u regionalne limfne čvorove putem limfnih žila, a preko širokih limfnih puteva u krvotok (viremija). Primarnom viremijom zahvaćena su mnoga tkiva. U sekundarnoj viremiji, koja sledi posle primarne, virus zahvata srednji nervni sistem (SŽS). Infekcija oštećuje nervne ćelije pa izaziva odbrambeni odgovor organizma i edema moždanog tkiva.
U teškim slučajevima dolazi do trajnih oštećenja nervnih ćelija, a u najtežim bolest se može završiti smrtnim ishodom. Sekundarna viremijska faza u kojoj je zahvaćen mozak javlja se kod 35% bolesnika. Imunološki ombrambeni odgovor kod ostalih bolesnika sprečava širenje virusa putem krvi.
Simpteomi: Posle inkubacije od 7-14 dana, dolazi do prodromalne faze (poput gripe) sa povišenom temperaturom i opštim simptomima, glavoboljom i gastrointestinalnim tegobama. Likvorski nalaz je u tom periodu obično negativan, a od lab. nalaza često se nađe smanjen broj leukocita i trombocita i ponekad povišene vrednosti jetrenih aminotransferaza. Ova prva faza traje obično nekoliko dana (1-8 dana) i obično praćena asimptomatskim razmakom od nekoliko dana (4-14).
Druga faza bolesti započinje obično naglo, jakom glavoboljom i temperaturom (i do 40 stepeni C), uz izražene meningealne simptome, fotofobijom, mučninom, povraćanjm i vrtoglavicom.
Lečenje je simptomatsko uključujući antiedematoznu, antikonvulzivnu i drugu potpornu terpapiju.
ekologija 
zdravlje
pošaljite članak
štampajte članak
RSS verzija
