Dinja (lat. Cucumis melo) je jednogodišnja zeljasta, koja se ubraja u porodicu Cucurbitaceae i samim tim se smatra povrćem.Naziva se jos dina, melon, pekun,pipin i pepun. Međutim mnogi dinju smatraju voćem. Dinja vodi poreklo iz Azije i Afrike. Vrlo verovatno da je još pre više hiljada godina preneta i u druge krajeve sveta. Već stari Egipćani su dinju smatrali poslasticom. Stari Rimljani, a svakako i Grci,sladili su se dinjama baš kao i mi danas. Prva zemlja u kojoj je dinja počela intezivno da se gaji je bila Francunska, pre tri stotine godina.
Plod dinje je ovalnog oblika. Obično dug 15-22cm, a težak 1-2 kg. Tvrda kora može biti glatka, naborana ili mrežasta s režnjevima. Unutrašnji, jestivi deo njačešće je narandžaste i svetlozelene boje, a šupljiina je ispunjena semenkama. Tamnozeleni listovi dinje su po ivicama reckavi, naizmenično poređani na dugačkim peteljkama.
Korišćenje dinje
Iako se ne smatra voćem od plodova dinje se često pravi kompot,džem,marmelada. Osim toga, koristi se u pripremi voćne salate, u egzotičnim kuhinjama se priprema salsa, umak od kockica dinje. Taj umak se poslužuje uz ribu i piletinu s roštilja. U Indiji se uz piletinu poslužuje ljuti curry od dinje. Kuglice od dinje često se dodaju pićima.
Nutritivna vrednost dinje
Jedna porcija dinje od 150 grama sadrži:
53 kalorije, 0,3 g masti, 13 g ugljenih hidrata, 1,4 g vlakana, 30% dnevne količine vitamina A, 78% dnevne količine vitamina C
Kod nekih kalifornijskih sorti izmerene su i 100-postotne dnevne potreba vitamina A i C. Ova slasna voćka obiluje antioksidansima, kolinom, zeaksantinom i beta karotenom, koji pružaju zaštitu od niza bolesti – od obične prehlade pa sve do raka. S obzirom na to da 90-95% njenog sastava čini voda, idealno je voće za hidrataciju tokom vrućih letnjih dana.
Semenke, koje su takođe jestive, sadrže proteine, vlakna i omega-3 masne kiseline u obliku alfa-linolenske kiseline.
Lekovitost dinje
- Reguliše krvni pritisak
Dinja sadrži vlakna, kalijum, vitamin C i kolin koji podupiru zdravlje srca. Konzumacija hrane bogate kalijumom pomaže u regulaciji nivoa natrijuma što je važno kod tretmana visokog pritiska. Kalijum pomaže organizmu u oslobađanju viška natrijuma i tako smanjuje povišen krvni pritisak. Kalijum je potreban i za regulisanje ravnoteže vode, kiselo-bazne ravnoteže i neuromuskularne funkcije, a takođe igra važnu ulogu u prenosu električnih impulsa do srca. Unos kalijuma povezan je i sa smanjenim rizikom od infarkta i gubitka mišićne mase. Ovaj mineral čuva gustoću kostiju te sprečava nastanak bubrežnog kamenaca - Smanjuje rizik o astme
Rizici razvijanja astme niži su kod ljudi koji konzumiraju veće količine određenih nutrijenata. Jedan od njih je i beta karoten, pronađen u žutom i narandžastom voću poput dinje, bundeve, šargarepe i zelenog lisnatog povrća poput spanaća i kelja. Vitamin C takođe je važan nutrijent koji štiti od astme, pomaže protiv gubitka kiseonika te smanjuje rizik od alergijskih reakcija, a dinja ga sadrži u velikim količinama. - Štiti zdravlje očiju
Dinja sadrži nutrijente važne za zdravlje očiju – beta karoten (iz kojeg se oslobađa vitamin A), vitamin C, lutein i zeaksantin. Zeaksantin je važan karotenoid koji se apsorbira u retinu oka gde deluje antioksidativno i kao UV zaštita. Nekoliko studija je pokazalo da karotenoidi usporavaju destruktivni proces u retini i retinalnom pigmentu koji vodi do makularne degeneracije (bolest središnjeg dela mrežnjače koja se obično javlja kod starijih osoba).S obzirom na to da su brojne studije ukazale kako ozbiljan nedostatak vitamina A i C može dovesti do glaukoma i makularne degeneracije, pa čak i do slepila, dinja je odličan izbor za sprečavanje ili usporavanje razvoja ovih poremećaja. - Reguliše probavu
Dinja spada u lako varljivu hranu i preporučuje se da se jede na prazan želudac i pre nekog drugog obroka. Dobar je izbor i za one sa osetljivim želucem jer sadrži enzime i ne troši energiju organizma na varenje hrane. Zbog obilja vlakana i vode sprečava zatvor i pomaže u regulaciji probave, zdravlju probavnog trakta i izbacivanju toksina iz creva. - Deluje protivupalno
Kolin je važan nutrijent u dinji koji pomaže boljem snu, učenju i memoriji. Takođe je bitan i za održavanje elastičnosti staničnih membrana, transmisiju živčanih impulsa, iskorišćavanje masti i smanjivanje hroničnih upala. Redovno konzumiranje dinje pomaže u smanjenju oksidativnog stresa i tako smanjuje upalne procese koji mogu dovesti do razvoja artritisa. Upale u telu povezuju se i s nastankom metaboličkog sindroma koji označava grupu metaboličkih poremećaja. Ovi poremećaji se ispoljavaju kao inzulinska rezistencija, nakupljanje masnog tkiva u području trbuha (abdominalna ili centralna pretilost), visok nivo holesterola i povišen krvni pritisak. Istraživanja su pokazala da su žene, koje su konzumirale 350 grama voća na dan, imale znatno niži rizik od razvijanja ovog sindroma. Studija je uključivala dinju, jabuke, grožđe, lubenicu i banane. - Štiti kožu i kosu
Redovno konzumiranje dinje odlično je za lepotu kože i kose. To je zbog uticaja vitamina A koji je nužan za proizvodnju sebuma koji vlaži kožu i kosu i esencijalan je za njihov rast.Vitamin A bitan je za čisti ten, a takođe može pomoći i u zaštiti od UV zraka koje uzrokuju brže starenje kože. Osim vitamina A, tu je i vitamin C važan za izgradnju i održavanje kolagena koji koži i kosi daje strukturu. Zato je dinja odlična pomoć protiv bora i preranog starenja. Osim u ishrani, možete je koristiti i direktno na koži i kosi kao masku ili regenerator - Štiti od raka
Dinja je bogat izvor antioksidansa koji igraju zaštitnu ulogu u očuvanju zdravih ćelija tela od oštećenja i upala koje mogu dovesti do raka. Tako su mnoge studije došle do zaključka da dinje mogu biti korisne u prevenciji raka creva, prostate, dojke, endometrija, pluća i raka gušterače. Jedinjenja iz dinje kukurbitacini više puta su pokazali antikancerogeno delovanje tokom istraživanja. Njihovo delovanje je variralo od smanjivanja širenja raka i samouništenja ćelija do potpunog zaustavljanja ćelijskog ciklusa kod ćelija raka.
Lekovitost i konzumacija semenki i čaja dinje
Semenke dinje posebno se preporučuju kod bolesti bubrega, pogotovo kod bubrežnog kamenca.
Semenke dinje imaju rashlađujući efekt i idealne su za konzumaciju tokom leta.
U Indiji, mlevene semenke dinje dodaju se u lassi (napitak od jogurta) i thandai (hladno mleko sa začinima), a cele semenke u slatkiše i halve.
Plod, semenke i ulje od semenki, drevno su lekovito sredstvo za lečenje raznih tegoba kao što su kašalj, temperatura, paraziti, želudačne, probavne, bubrežne i urinarne smetnje. Čaj od cveta dinje koristi se za iskašljavanje.
Recepti sa dinjom:
Protiv grčeva – Uzeti dve kašičice semena dinje i dve kašičice semena krastavca. Zajedno ih pomešati i preliti sa 600 mililitara ključale vode, ostaviti poklopljeno da stoji dva sata, a zatim procediti. Piti po 100 mililitara pre doručka, a po 200 mililitara pre ručka i večere. Lečenje traje deset dana.
Protiv učestalog mokrenja – Pomešati po dve kašičice sitno izmrvljenog semena dinje i krastavca i jednu kašičicu usitnjenih peteljki višnje. Sve preliti sa 700 mililitara ključale vode i ostaviti da odstoji dva sata poklopljeno. Zatim procediti i piti po 250 mililitara tri puta dnevno pre obroka. Terapija traje pet dana.
Za osveženje i jačanje organizma – Sok od dinje isceđen ručno ili u sokovniku treba pomešati sa jogurtom, medom i limunovim sokom. Tako dobijenu mešavinu treba piti dva do tri puta dnevno po jednu čašu.
Za negu suve kože – Iscediti sok sveže dinje, dodati istu količinu mleka i ružine vodice. Tako dobijeni losion nanositi na lice, uveče i ujutru, a po mogućstvu i češće. Jednom nanet losion ostaviti da stoji 20 minuta, a zatim oprati mlakom vodom.
Napomena
Ako koristite beta blokatore ili imate slabije funkcionalne bubrege konzumirajte dinju u umerenim količinama.
