Hroničan i dugotrajan kašalj uz iskašljavanje, posebno ujutro, koji se održava u periodu od tri meseca, u toku dve uzastopne godine ukazuje na hronični bronhitis ili proširenja bronha (bronhiektazije). Pri dijagnostikovanju hroničnog bronhitisa treba isključiti druga oboljenja pluća (neoplazme, hronična pneumonija, fibroza i dr.) i/ili oboljenja srca. Sadržaj koji se iskašljava može postati žuto-zelen i gnojan kod bakterijskih infekcija. U kasnijoj fazi mogu pucati alveole i razvija se emfizem, što smanjuje površinu pluća i kvalitet disanja.
Usled hroničnog bronhitisa i čestih upala nastaju bronhiektazije, propadanje zida bronha i proširenje bronha, koje postaje žariste upale. Kašalj se pojačava kod prehlada, pri jačim telesnim naporima, jačoj hladnoći.
Hronični bronhitis je u suštini banalan proces, ali je zbog čestih ponovnih pojava njegove akutne faze i dugotrajnosti nepovoljan, radi funkcionalnih poremećaja koji se nekad pojavljuju već u početku same bolesti i mogu ostati dugo latentni, a onda se manifestiraju tek pri pojavi funkcionalne insuficijencije.
U toku razvoja hroničnog bronhitisa simptomi oboljenja se sve više pogoršavaju, javljaju se znaci izraženije opstrukcije disajnih puteva, pojavljuju se znaci emfizema, respiratorne insuflcijencije, plućne hipertenzije i hipertrofije (uvećanja) desnog srca.
U stanju teške opstrukcije u disajnom sistemu, uz smanjenu osetljivost respiratornih centara, nastaje površno disanje i veoma je sporo strujanje vazduha kroz veće disajne puteve, te se ne stvaraju nikakvi znaci. Kod bolesnika s hroničnim bronhitisom u tom stanju, događa se da se teška opstrukcija u bronhima ne otkrije kliničkim pregledom, čak i kada su razvijeni znaci teške respiracijske insuficijencije.
Uzroci bolesti su veoma složeni a od brojnih faktora, pripisuje se veća ili manja uloga u nastajanju i napredovanju ove bolesti faktorima sredine u kojoj oboleli živi, konstitucionalnoj predispoziciji i genetskim faktorima.
Spoljašnji činioci su samo sekundarni faktori i potstiču razvoj bolesti. Među njima na prvom mestu je pušenje koji oštećuje disajni sistem, izaziva povećano lučenje sluzi, i dovodi do oštećenja mukocilijarnog transporta, a ujedno stimuliše nastanak konstrikcije mišićnih vlakana u zidu bronha, preko receptora i nervus-vagus-a. ćrozagađenost u gradovima i industrijskim centrima preko povećane koncentracije sumpor-dioksida i ugljen-monoksida pospešuje razvoj hroničnog bronhitisa. Prašina, specifični dimovi i gasovi u određenim industrijskim granama, takođe, deluju na razvoj ovog oboljenja.
Uloga infekcije u nastanku bronhitisa, mada nije u potpunosti objašnjena, igra važnu ulogu, a posebno u pogršanju ovog oboljenja. Osnovna patološka promena u toku bronhitisa je inflamatorna obstrukcija (edem, celularna infiltracija, proliferacija ćelija i/ili njihovo odljubljivanje, čepovi sluzi).
Prevencija:
zabrana pušenja,
promena radnog mesta tamo gde vazduh nije zagađen,
boravak na selu,
fizička aktivnost na čistom vazduhu.
Liječenje :
a) – suv kašalj se suzbija antitusicima
b) – produktivan i mukopurulentan iskašljaj, daju se mukolitici, sekretolitici i velike količine tečnosti. Obavezno antibiotike kod mukopurulentnog ispljuvka
c) – opstrukcija se leči po principima istim kao kod astme.
