Mozak je jedan od najvažnijih organa u telu, odgovoran za nesvesne autonomne aktivnosti poput disanja, krvnog pritiska i temperature, senzacije, kretanja i misaonog procesa.
Neuroni i glijalne ćelije su dve vrste ćelija koje čine mozak. Svaka oblast mozga odgovorna je za njegovu funkciju.
Lezije na mozgu opisuju oblast ili regiju oštećenog mozga. Ta regija koja je pod lezijama može biti izolovana, a mogu se naći i brojne oblasti pod lezijama.
Simptomi lezija na mozgu zavise od toga koji je deo mozga pogođen i mogu biti minimalni, ali i oni opasni po život.
Dijagnoza lezija na mozgu započinje pažljivim sakupljanjem istorije bolesti i fizičkim pregledima pacijenta. Mozak može biti podvrgnut snimanju i to na različite načine: CT skener, magnetna rezonanca ili angiografija.
Lečenje i prognoza lezija na mozgu zavise od osnovne bolesti ili povrede, kao i količine oštećenja koje uzrokuje ova pojava.
Anatomija mozga
Mozak je, dakle, odgovoran za regulisanje funkcija tela, od nesvesnih (kontrolisanje pritiska, srčane frekvencije i respiratorne stope) do svesnih radnji kao što su hodanje i govor. Dodajte na sve to i intelektualne procese mišljenja i shvatićete da je mozak prilično zauzet deo ljudskog tela.
Mozak ima mnogo delova. Cerebrum se sastoji iz dve hemisfere koje su odgovorne za pokret, senzaciju, mišljenje, rasuđivanje, rešavanje problema i emocije. Moždano stablo se nalazi ispod cerebruma i povezuje ga sa kičmenom moždinom. Moždano stablo sadrži strukture koje su odgovorne za nesvesnu regulaciju tela kao što su budnost, srčane i plućne funkcije, glad, kontrola temperature i gutanje. Cerebelum je lociran uspod i iza cerebruma i odgovoran je za držanje, ravnotežu i koordinaciju.
Dok je moždano stablo važno za održavanje telesnih funkcija, cerebrum dozvoljava kretanje tela i, što je najvažnije, odgovorno je za sve stvari koje ljude čine posebnim, poput mišljenja i emocija. U svakoj hemisferi se nalaze četiri režnja: frontalni, parijetalni, temporalni i okcipitalni.
Frontalni režanj je regija odgovorna za ličnost i kretanje. Prefrontalni deo je možda najaktivniji deo mozga i specifično omogućava rasuđivanje, planiranje i organizaciju, rešavanje problema i kritičko mišljenje. Ovo je regija koja nam daje sposobnost da osećamo emocije i da imamo empatiju. Konačno, to je deo gde se nalazi kontrola impulsa.
Parijetalni režanj je mesto gde se senzacije procesuiraju i interpretiraju. Pored dodira, pritiska i bola, tu je takođe i koncept prostorne kognicije, gde mozak prepoznaje gde je telo u odnosu sa okruženjem.
Temporalni režanj je mesto gde su locirane funkcije memorije, govora i sluha.
Okcipitalni režanj je mesto gde je lociran vid.
Moždane ćelije koriste glukozu (gotovo isključivo) za svoje energetske potrebe i za razliku od drugih organa u telu, mozak ne može da skladišti glukozu za buduću upotrebu. Ako nivoi šećera padnu, funkcije mozga mogu odmah biti ugrožene.
Mozak se snabdeva krvlju kroz četiri glavne arterije: desna i leva karotida i desna i leva vertebralna arterija. One se spajaju u osnovi mozga u Vilisovom arterijskom krugu. Manji krvni sudovi se potom granaju kako bi mozak snabdele kiseonikom i glukozom i dopremile ih do svih delova mozga.
Anatomija moždanih ćelija
Mozak se sastoji od milijardu ćelija koje koriste hemikalije i elektricitet da bi komunicirale između sebe i ostalih delova tela. Postoje dva glavna tipa ćelija, neuroni i glijalne ćelije. Oba tipa imaju svoje podtipove.
Neuroni
Neuroni su ćelije koje obrađuju i prenose informacije u mozgu. Svaka ćelija ima dva konektora, akson i dendrit. Akson jednog neurona spaja se sa dendritom drugog na sinapsi. Specijalne hemikalije zvane neurotransmiteri pomažu u prenosu električnog impulsa preko sinapse, tako da jedan neuron može da uzbudi drugi.
Glijalne ćelije
Glijalne ćelije se nalaze između neurona i podržavaju njihovu aktivnost.
Mikroglijalne ćelije su deo imunog sistema unutar moždanog tkiva i pomažu u raščišćavanju mrtvih ćelija i debrisa.
Astrociti pomažu da se očiste hemikalije neurotransmitera tako da sinapsa može biti spremna da reaguje na sledeći signal koji pristiže. Oligodendrociti proizvode i održavaju mijelinsku koricu koja oblaže i izdvaja akson i čini elektroprovodljivost mnogo efikasnijom.
Ependimalne ćelije proizvode cerebrospinalnu tečnost koja se nalazi unutar ventrikula mozga i u subarahnoidnom prostoru koji okružuje mozak i kičmenu moždinu. Pored toga što omogućava mozgu da pluta u lobanji, cerebrospinalna tečnost deluje kao zaštita od povrede i takođe pomaže u tome da se isperu neki metabolički otpaci.
Šta su moždane lezije?
Termin lezija na mozgu opisuje oštećenje ili destrukciju bilo kog dela mozga. Do ovoga može doći nakon neke povrede ili zbog neke bolesti koja uzrokuje inflamaciju, zastoj ili destrukciju moždanih ćelija i moždanog tkiva. Lezije se mogu nalaziti na jednom delu mozga ili mogu biti raširene. Inicijalno oštećenje može biti veoma malo i ne mora uopšte dovoditi do bilo kakvih simptoma. Međutim, to inicijalno oštećenje vremenom progresira i izaziva vrlo očigledne fizičke i mentalne promene.
Moždane lezije mogu direktno pogoditi neuron ili neku od glijalnih ćelija, pa na taj način mogu indirektno uticati na funkciju neurona.
Šta sve može izazvati pojavu lezija na mozgu?
- Trauma je najčešće prepoznat uzrok akutne povrede mozga. Krvarenje ili oticanje unutar lobanje može direktno oštetiti moždane ćelije. Takođe, pritisak koji se može stvoriti unutar lobanje može izvršiti kompresiju mozga i poremetiti njegovu funkciju. Trauma takođe može oštetiti mozak na mikroskopskom nivou.
- Inflamacija (zapaljenje) u mozgu može uticati na funkciju. Inflamacija može nastati zbog infekcije koja dovodi do meningitisa i encefalitisa. Druge infekcije mogu izazvati diskretne promene unutar moždanog tkiva. Neurocisticerkoza, na primer, je najuobičajeniji uzrok epilepsije u razvijenom svetu; parazit izaziva malu kalcifikaciju koja je razbacana po mozgu. Infekcije mogu formirati apscese unutar mozga koji mogu voditi do simptoma.
- Inflamatorne i autoimune bolesti koje mogu uticati na moždane funkcije uključuju sarkoidozu, amiloidozu, inflamatornu bolest creva i reumatoidni artritis. Neke od povreda mozga mogu biti izazvane inflamacijom u krvnim sudovima mozga, što dovodi do moždanog udara.
- Određene bolesti utiču samo na specifične ćelije unutar mozga. Na primer, simptomi multiple skleroze su izazvani oštećenjem glijalnih ćelija koje proizvode i održavaju mijelinski štit koji prekriva aksone. Bez ovog normalnog nervnog pokrova, električna provodljivost je kompromitovana i mogu se pojaviti simptomi. Alchajmerova bolest i druge vrste demencija se pojavljuju kada su neuronske ćelije pogođene i umiru prerano.
- Moždani udar i cerebralni infarkt opisuju stanje gde dotok krvi u određeni deo mozga nije moguć, pa mozak prestane da funkcioniše. Postoje brojni razlozi koji dovode do smanjenog dotoka krvi. Jedan od tih razloga može biti postepeno sužavanje arterije koja vodi krv u određeni deo mozga, pa se mogu pojaviti blokade ako se debris oštećene karotide oslobodi i probije sud ili ako krvni ugrušak putuje i napravi začepljenje.
- Krvarenje se može pojaviti zbog cerebralne aneurizme ili arteriovenozne malformacije ili zbog nekontrolisanog visokog krvnog pritiska.
- Tumor koji potiče iz moždanih ćelija ili onaj koji je nastao metastazom iz drugih organa može pogoditi funkcije mozga na dva načina. Tumor može uništiti moždane ćelije tako da se izgubi njihova funkcija, ili tumor može zauzeti prostor i izazvati pritisak i oticanje koje pogađa funkcije moždanih ćelija. Ovo se može dogoditi kada su u pitanju podjednako benigni i kancerogeni tumori. Tumori koji nastaju u mozgu su meningogeomi, adenomi i gliomi.
- Adenomi hipofize su uobičajeni benigni tumori koji rastu u sella tursica, gde je smeštena hipofiza i blizu mesta gde optički nerv putuje od oka do potiljka u pozadini mozga. Kako tumor raste on pritiska optički nerv i izaziva vizuelne promene i slepilo. Glioblastoma multiforme, maligni tumor, najčešći je tip astrocitoma koji se pojavljuje iz astrocita i koji je gliom.
- Cerebralna paraliza opisuje stanje u kome je dečiji mozak u razvoju lišen kiseonika i ne razvija se normalno. To se može dogoditi još dok je beba u stomaku, a može se dogoditi i zbog povrede ili bolesti koje se dešavaju u toku prvih nekoliko godina života. Često je uzrok infekcija ili krvarenje, ali se često dogodi i da se razlog nikada ne otkrije.
Koji tipovi lezija se mogu pojavljivati na mozgu?
Postoje mnogi tipovi lezija na mozgu. Na mozak može uticati mnoštvo potencijalnih povreda koje mogu smanjiti njegovu funkciju. Tip lezije zavisi od vrste povrede koju mozak prima.
Jedna od njih je starenje. Neke lezije nastaju kao posledica starenja, pri čemu se javlja gubitak moždanih ćelija pošto one prirodno stare i umiru. Ako dovoljno moždanih ćelija izumre, pojavi se atrofija i tada se smanjuju moždane funkcije. Tada može doći do pojave simptoma kao što su gubitak pamćenja, loše rasuđivanje, gubitak vida i uopšte gubitak mentalne agilnosti.
Genetika takođe utiče na pojavu određene vrste lezija. Lezije povezane sa genetičkim profilom osobe su na primer one koje se pojavljuju kod ljudi sa neurofibromatozom.
Vaskularni tip lezija. Gubitak moždanih ćelija se javlja kod moždanog udara. Sa ishemijskim udarima dolazi do gubitka dotoka krvi u određene regije mozga, pa moždane ćelije odumiru, a deo tela koji one kontrolišu gubi svoju funkciju.
Krvarenja. Moždani udar može biti hemoragični, gde se krvarenje javlja u nekom delu mozga, što ponovo dovodi do oštećenja moždanih ćelija i izaziva gubitak funkcija. Nekontrolisan visok krvni pritisak (hipertenzija), AV malformacije i aneurizma mozga su neki od uzroka krvarenja u mozgu.
Krvarenje u mozgu može biti izazvano traumom i udarcem u glavu. Krvarenje se može pojaviti unutar moždanog tkiva ili u prostoru koji okružuje mozak. Epiduralni i subduralni hematomi opisuju krvne ugruške koji se formiraju u prostoru između meninga i tkiva koje obrubljuje mozak i kičmenu moždinu. Kako se ugrušak proširi, pritisak unutar lobanje se poveća i pritiska mozak.
Ponekad trauma može uticati na mozak bez ikakvih dokaza o krvarenju kada se izvrši CT skeniranje. Povrede akceleracije/dekceleracije mogu izazvati značajno oštećenje na moždanom tkivu i konekcijama, izazivajući mikroskopski otok. Potres mozga je dobar primer ovog tipa povrede.
Infektivni agensi rezultiraju bolestima kao što su meningitis, apsces mozga ili encefalitis.
Tumori su tipovi moždanih lezija i mogu biti benigni (meningioma) ili maligni kao što je glioblastoma multiforme. Tumori u mozgu mogu nastati i metastazom tumora koji su se prvenstveno pojavili na nekim drugim organima. Simptomi se pojavljuju u zavisnosti od mesta i veličine tumora.
Imunološki uzroci mogu takođe pogoditi mozak. Na primer, bolest kao multipla skleroza je jedan od njih.
Neki istraživači sugerišu da abnormalni depoziti materijala koji formiraju plak mogu biti tip bolesti koji izaziva oštećenje i eventualnu smrt moždanih ćelija. Takav slučaj je kod Alchajmerove bolesti.
Toksini mogu pogoditi moždane funkcije i oni mogu biti porizvedeni u samom organizmu ili mogu biti uneti u organizam na neki način. Najčešće uneseni toksin je alkohol. Osobe razviju encefalopatiju zbog različitih hemikalija i supstanci koje se natalože u krvotoku. Nivo amonijaka raste kod pacijenata sa bolešću jetre, dok kod pacijenata sa bolešću bubrega dolazi do uremije.
Koji su znaci i simptomi lezija na mozgu?
Simptomi lezija na mozgu zavise od toga na kom su se delu mozga pojavile. Veliki delovi mozga mogu biti uključeni kod nekih bolesti i tu može biti relativno malo simptoma. Alternativno, veoma tanane lezije mogu biti katastrofalne ako se pojave na kritičnim delovima mozga. Na primer, retikularni aktivacioni sistem je mala regija locirana unutar moždanog stabla koja predstavlja efektivno glavno uključivanje/isključivanje mozga.
Ako moždani udar pogodi ovu regiju, rezultat je trajna koma. Pacijentu je potreban retikularni aktivacionu sistem i funkcionisanje hemisfere korteksa da bi bio budan. Ako je pacijent u besvesnom stanju, to znači da retikularni aktivacioni sistem ne radi ili da je prisutno značajno oštećenje na obe strane mozga.
Inicijalni znaci i simptomi lezija na mozgu su često nespecifični i mogu uključivati:
- glavobolju;
- mučninu;
- groznicu (ako je prisutna infekcija);
- bol i ukočenost u vratu;
- pogođenu moć vida;
- pogođenu moć govora;
- probleme sa sastavljanjem rečenice;
- slabost ili paralizu jednog dela tela;
- napade;
- gubitak pamćenja i konfuziju;
- gubitak koncentracijem agresiju ili gubitak lične kontrole;
- najgore glavobolje u vašem životu.
