Paštrnjak biljka predstavlja jedan izuzetan lekoviti koren beličaste boje. Vrlo je aromatičan, stoga je cenjen kao začin u kuhinji. Ukusan je i još bolji kao zdrava hrana. Zbog prehrambenih i lekovitih svojstava, ubraja se među najvrednije povrtarske kulture.
Jeste li znali da paškanat reguliše krvni pritisak, jača krvne sudove i poboljšava rad bubrega? Odličan je prirodni diuretik koji deluje na rad srca, pluća, jetre. Bogat je važnim mineralom kalijumom, zatim bakrom, magnezijumom, pa i sumporom. Takoreći, lista zdravstenih benefita koju vam ova biljka pruža je poprilično dugačka…
Gajenje paštrnaka je slično poput peršuna, celera, šargarepe i drugog tradicionalnog korenastog povrća.
Teško je reći zašto se ovaj lekoviti koren kod nas ne seje masovnije. Nažalost retko je prisutan u jelovnicima prosečne balkanske porodice. On svakako ne zauzima svoje pravo mesto u ishrani, a ono mu po svim merilima pripada.
Ovom prilikom pripremili smo vam više predloga i zdravih recepata od paštrnjaka, koje će vam svakako obogatiti jelovnike.
Kako izgleda biljka paštrnak?
Paštrnjak biljka se još naziva i paškanat, paštrnak – latinski naziv „Pastinaca Sativa„. Ovo je otporna dvogodišnja zeljasta biljka iz porodice štitarki. Iz beličastog vretenastog korena izraste snažna, izbrazdana i od sredine jako razgranata stabljika,visoka od 50 do 100 cm.
Listovi su neparno perasti, sastavljeni od 2 do 7 pari duguljastih, sedećih, nazubljenih listića. Oni su na naličju sitno dlakavi,a krajnji je najčešće trokrpast.
Paštrnjak cveta sitnim zlatnožutim cvetićima, bez čašice, skupljenim u pet do dvanaest štitastih cvasti. One se razvijaju u julu i avgustu mesecu na krajevima stabljika i ogranaka. Nakon cvetanja formiraju se spljošteni zelenkasto-žuti plodovi.
Kakvog je ukusa paštrnjak?
Svi delovi ove izuzetne biljke su svojstvenog, jakog i prijatnog, aromatičnog začinskog mirisa i slatkastog ukusa. Miris i ukus paštrnjaka, potiču od njegovog aromatičnog ulja, koga ponajviše ima u samim plodovima, često i do 3,5 odsto.
Zbog prehrambenih i lekovitih svojstava paštrnjak biljka se ubraja među najvrednije povrtarske kulture. Gaji se vrlo slično kao i mnogo poznatija šargarepa, peršun, celer i ostalo domaće korenasto i začinsko povrće.
Energetska vrednost 100 grama jestivog dela paštrnjaka, približno odgovara energetskoj vrednosti 100 grama mleka. Sličnog je vitaminskog sastava kao ostalo navedeno korenasto povrće.
Ono što ovaj lekoviti koren izdvaja od drugih kultura jeste visok sadržaj mineralnih materija, što je svakako od posebnog fiziološkog značaja. Bogat je sa magnezijumom, bakrom, sumporom i gvožđem, a natrijuma ima vrlo malo, pa spada u vredne dijetalne namirnice. Uprkos svemu ovome paštrnak je u nekim krajevima gotovo potpuno nepoznat.
Šta je sve potrebno za uspešno gajenje paštrnjaka?
Zemljište u kom se preporučije uzgoj treba da je duboko, rastresito,umereno vlažno i propusno. Paštrnjak biljka se dobro razmnožava semenom u proleće, a treba ga posejati na otvoreno već u martu ili sa početkom aprila meseca. Tada sezona rasta traje pet do šest meseci.
Zbog nešto slabije klijavosti seme treba sejati nešto gušće, a uvek treba koristiti sveže semenke, jer ono prošlogodišnje često neće da nikne.
Seme paštrnjaka najbolje je sejati u kućice u grupama po tri semenke na razmaku od petnaest do dvadeset centimetara. Biljka dosta sporo niče, u povoljnim uslovima tek za 7 do 10 dana, pa se između njega mogu posejati rotkvice.
Kada biljčice paštrnjaka iznikle iz semena razviju četiri do pet pravih listova, proredite ih tako da u svakoj kućici ostane barem po jedna. Ova kultura se lako gaji i daje relativno dobre i visoke prinose od 4 do 6 kilograma po kvadratnom metru.
Treba ga plitko okopavati, redovno pleviti i zalivati ako je vreme sušno. Koren paštrnjaka sakuplja se u jesen, a traje sve do proleća.
Iako se tehnološka zrelost poznaje po žućenju listova, paštrnjak biljka se može brati i pre nego što lišće uvene. To je najbolje činiti posle prvog mraza, jer je tada i koren slađi.
Plodovi biljke se sakupljaju pre nego što sasvim sazru i sami otpadnu. Treba sakupljati cele štitaste cvasti, obesiti ih da se osuše, pa tek kad su sasvim suve istresti semenke.
Pastinaca Sativa je veoma otporna biljka i može da se ostavi na gredici sve do upotrebe i vadi po potrebi sve do proleća. Pre dužeg perioda hladnoće, korenje se može izvaditi iz zemlje i čuvati u navlaženom pesku, isto kao šargarepa.
Kako se paškanat koristio kroz istoriju?
Još od najstarijih vremena, koren paštrnjaka se upotrebljavo i gajio kao povrće, začin i lekovita biljka. Kao korisnu biljku uzgajali su ga još i stari Rimljani i Grci. Zbog svog mesnatog i aromatičnog korena i lekovitog delovanja bio je vrlo cenjen.
Rimski car Tiberije, toliko je cenio ovu biljku da ju je dopremao u Rim sa obala reke Rajne. Čak štaviše, pobeđena germanska plemena morala su da šalju ovo povrće kao danak.
Sve do 18. veka koren paštrnjaka bio je veoma raširena evropska kultura i važna hrana. Nakon toga neopravdano su ga potisnuli krompir, celer i šargarepa i ostale poznate biljne kulture.
Osim kao stočna hrana, sve manje je upotrebljavan, a popularan je ostao samo u Velikoj Britaniji. Tamo je i danas obavezan začin brojnim salatama i raznovrsnim jelima od povrća.
Međutim u poslednje vreme paštrnjak biljka prestaje da bude isključivo jeftina „seoska hrana“. Naime, sve češće je na trpezi probirljivih, onih sa istančanim ukusom i zdravim životnim navikama.
Ako želite da se hranite zdravo, ova namirnica svakako zaslužuje mesto na vašoj trpezi.
Lekoviti pastacinin pomaže krvnim sudovima
Iako u zvaničnoj medicini paštrnjak biljka nije priznata kao lekovita, ona ipak ima svoju primenu. Zanimljivo je da se alkaloid pastinacin, koga ima u svim delovima biljke, ipak upotrebljava.
Tako se u nekim zemljama pastanacin proizvodi u čistom obliku i koristi kod stenokardije, neuroze koja izaziva stezanje krvnih sudova. Koristi se kod grčeva u želucu i crevima i drugih zdravstvenih tegoba.
S druge strane, u narodnoj medicini paštnjak biljka je oduvek vrlo cenjena. Zapise o lekovitom delovanju nalazimo još u prastarim srednjovekovnim knjigama o lekovitom bilju.One se opet pozivaju na još starije zapise, na rimskog pisca Plinija i grčkog lekara Dioskorida.
U lekovite svrhe, u narodnoj medicini najčešće se upotrbljava koren paštrnjaka kao začin, hrana i čaj.
Lekoviti čaj od paštrnjaka priprema se i od listova, ali se za pripremu koriste samo listovi od divljih sorti. Sa druge strane listovi kultivisanih sorti smatraju se potpuno bezvrednim.
Paštrnjak biljka kao hrana, začin i lek ne izaziva nikakve štetne nuspojave, potpuni je bezbedan i neškodljiv za upotrebu.
Samo neki ljudi je dobro ne podnose kada je moguća i alergija na paštnjak. Tada obično izbija kožni osip, koji nestaje čim se prestane sa konzumacijom ove biljke…
Čaj od paštrnjaka recept
Potrebni sastojci:
Puna mala kafena kašičica plodova paštrnjaka ili dve kašičice sa narendanim svežim korenom,
2,5 decilitara provrele vode.
Priprema čaja
Začinjene plodove ili narendan svež koren paštrnjaka prelijte sa kipućom vodom. Nakon što pokriveno odstoji desetak minuta, tečnost treba dobro procediti. Lagano ispijajte dobijeni čaj u manjim gutljajima po dva do tri puta tokom dana.
Kako se koristi paštrnak u narodnoj medicini
Kultivisani paštrnjak je kao i većina povrtarskih kultura, nastao od divlje samonikle sorte, čija je domovina Evropa.
Divlja paštrnjak biljka raste po brojnim livadama i pašnjacima. Često se primeti duž puteva, na neobrađenim terenima, na hranljivom krečnjačkom i glinovitom zemljištu.
Iako nije baš naročito čest u ishrani i danas se paškanat koristi u narodnoj medicini. Ponajviše za lečenje bolesti bubrega, mokraćne bešike i drugih urinarnih infekcija.
Upotreba za zdravlje mu je višestruka. Koristi se kod vodene bolesti, povišene telesne temperature, reume, nesanice. Pogoduje obolelima kod upale pluća i drugih bolesti disajnih organa.
Osim toga paštrnjak biljka se i dan danas u nekim krajevima daje dojiljama da bi imale više mleka.
Pored samonikle divlje biljke, koja se javlja u nekoliko vrsta i varijeteta, u kultivisanom uzgoju stvoreno je više od 30 različitih sorti paštrnjaka.
I kultivisane sorte su cenjene u fitoterapiji
One mogu narasti u visinu do 130 cm. Razlikuju se međusobno po ukusu i mirisu debelog, mekanog i sočnog korena kao i po njegovoj dužini, koja ponekad može da dosegne i do 50 cm.
Iako je divlji paštrnjak istog hemijskog sastava i lekovitog dejstva, preporučuje se upotreba samo gajenih sorti. Razlog je što zbog nedovoljnog poznavanja biljaka često dolazi do zamene divljeg paštrnjaka sa nekim drugim vrlo sličnim biljem. Opreza nikad na odmet, jer paškanat sliči otrovnim biljkama pa preti opasnost od trovanja.
Osim toga divlja biljka može uzrokovati crvenilo i opekotine po koži, slično koprivi. Ovo je naročiti često ako je vaša oznojena koža izložena suncu i dođe u dodir sa njegovim listom.
Paškanat sve zdravstvene prednosti na jednom mestu
DISAJNI ORGANI : Paštnjak smiruje kašalj i pomaže kod bolne upale grla, upale pluća, astme i bronhitisa.
SRCE: Ojačava srčani mišić, reguliše njegov nepravilan rad, pomaže kod vodene bolesti i kod zadržavanja vode u telu.
KRV I KRVNI SUDOVI: Odlično balansira i reguliše krvni pritisak i ojačava zidove naših krvnih sudova.
VARENJE: Podstiče bolji apetit, olakšava varenje, uklanja probavne tegobe i smetnje.
ŽELUDAC: Smiruje nelagodne grčeve i intenzivne bolove u želucu.
CREVA: Podstiče brže i lakše pražnjenje creva, smiruje neugodne grčeve i pomaže kod nadimanja i jakih gasova.
MOKRAĆNA BEŠIKA I BUBREZI: Paštrnjak biljka izuzetno efikasno čisti bubrege, podstiče njihov bolji rad i izlučivanje mokraće. Pomaže kod upala bešike i mokraćnih puteva, kod bubrežnih kamenaca i peska.
ZGLOBOVI I KOSTI: Delotvoran je reumatoidnog artritisa, gihta i reume..
DUŠEVNE BOLESTI: Umiruje, pomaže kod nemira, neuroze, a naročito kod nesanice.
KOŽA: Paštrnjak biljka podstiče znojenje i tako uspešno obara visoke i povišene telesne temperature.
PREKOMERNA TELESNA TEŽINA: Redovnim uzimanjem guste čorbe od paštrnjaka i praziluka smanjuje se telesna težina.
Najbolji recepti sa paštrnakom
Najpre iskoristite lekoviti koren paštrnaka, upotrebljava se gotovo identično kao šargarepa.
Narendan svež koren jednostavno se dodavajejelima kao začin,a može se i kuvati, pržiti, dinstati. Slobodno ga dodavajte lekovitim čorbama i supama, laganim varivima i sezonskim salatama.
Mešajte ga sa brojnim drugim sezonskim povrćem recimo sa zelenom salatom, paradajzom i krastavcima.
Od njega se mogu pripremati i samostalne supe, salate,variva,umaci i pire. Takođe, od sušenog i samlevenog korena pravi se odličan hleb. Osim toga, korenom paštrnjaka mogu se aromatizovati marmelade, likeri, rakije i domaća vina.
Mladi listovi divljeg paštrnaka mogu se upotrebiti u jelima
Paštrnjak biljka ima listove koji su nejestivi, sem kod divljih sorti. Samo mladi listovi se mogu dodavati kao začin supama i lekovitim čorbama,varivima i jelima od drugog povrća.
Plodovi biljke u prahu kao savršen začin
Mogu se samleti u prah, čuvati u dobro zatvorenim teglama i kao aromatičan, ukusan i zdrav začin dodavati zelenoj salati. Dodavajte ga i salati od krastavaca ili paradajza, kiselom povrću ( recimo kiselim krastavčićima). Lepo se slaže sa jelima od bundeve, kiselog kupusa..
Krem čorba od paštrnaka – recept
Paštrnjak biljka je veoma zahvalna u kuhinji, evo i sastojaka za prvi recept, savršenu krem čorbicu..
2 kafene kašičice maslinovog ulja,
šolja naseckanog crnog luka,
krompir srednje veličine,
4 paštrnjaka srednje veličine,
pola šolje suvog belog vina,
3 šolje pilećeg bujona,
šolja mleka,
biber,
so,
šolja kuvanog pirinča,
2 kašike svežeg vlašca.
Priprema krem čorbe:
Na niskoj temperaturi zagrejte maslac i maslinovo ulje. Dodajte luk i pržite sve dok ne postane slatkast, povremeno ga mešajući, oko desetak minuta. Dodajte krompir prethodno sitno isečen na kockice i isečen paštrnjak, kuvajte par minuta, malo pojačajte vatru i dodajte vino.
Dinstajte dok većina tečnosti ne ispari, zatim dodajte bujon i kuvajte još 20 minuta. Usitnite štapnim mikserom i dodajte mleko, pa pustite nek lekovita čorba provri. Dodajte kuvani pirinač, biber i so. Ukrasite sa vlašcem.
Napravite gulaš od paštrnjaka i krompira
Da je paštrnjak biljka zahvalna za pripremu jela ,uverićemo vas i sa sledećim receptom
Sastojci:
300 grama paštrnjaka,
200 grama krompira,
osrednja glavica crnog luka,
kafena kašičica kima,
mala kašičica mešavine začina,
so,
kašika brašna,
biber,
kašičica senfa,
2 kisela krastavca,
decilitar kisele pavlake.
Postupak pripreme:
Paštrnjak i krompir oprati i oljuštiti, pa krompire iseći na sitnije kockice, a paštrnak na kolutove. Crni luk takođe usitniti i lagano propržiti na ulju. Sada dodati paštrnjak, krompir, kim i mešavinu začina, vrlo kratko propržiti pa zatim preliti sa proključalom vodom.
Varivo kuvati poklopljeno na laganijoj vatri ,sve dok povrće fino ne omekša, a potom sve treba pobiberiti i zasoliti. Kisele krastavce treba takođe iseći na sitne kockice. Brašno i senf pomešati sa malo hladne vode, dodati im kockice krastavčića, pa sve zajedno umešati u varivo.
Vrlo kratko prokuvati, dodati decilitar kisele pavlake i poslužiti uz ćufte od povrća ili mlevenog mesa (ako je to vaš izbor).
Panirano povrće sa umakom od vina
Još jedno jelo u čijem sastavu se nalazi paštrnjak biljka ,evo šta će vam biti neophodno od sastojaka:
Kilogram sezonskog mešanog povrća po vašij želji (paštrnjak, paprika, luk, šargarepa).
so,
mešavina začina,
2 jajeta,
šampinjoni,
brašno,
prezla.
Kako se pravi ovaj recept?
Paštrnjak dobro oprati od nečistoća, oljuštiti i kuvati u vodi koja je blago posoljena i začinjena. Kada omekne izvadite ga, ocedite i isecite na kolutove (debljine 1 cm). Isto to napravite i sa šargarepom.
Gljive, paprike i ostalo povrće očistite i iscecite u željene oblike. Uvaljajte ih u brašno, posoljeno umućeno jaje i prezlu, pa ispržite. Posužite sa umakom od parmezana i vina.
Za njega će vam biti potrebno:
Deciltar kisele pavlake, 2 supene kašike belog vina, 2 pune supene kašike limunovog soka.
Sve zajedno umutite kremasto…
Kao što vidite paštrnjak biljka je izuzetan začin u kulinarstvu, uvrstite ga u vaše jelovnike. Prijatno !
