Kada bismo morali odabrati pobednika u kategoriji najstarije, nutrititivno bogate i zdrave grickalice, tu titulu bi nesumnjivo odneli pistaći.
Pistaće još nazivaju zelenim bademima, prvom pećinskom užinom i jedinom grickalicom koja se pominje u Bibliji. Važe za jedne od retkih orašastih plodova koji sadrže taman toliko sastojaka dovoljno jakih za prevenciju i najtežih bolesti.
U baklavi, pečeni, u sladoledu, u kolačima i tortama ili kao zdrava užina, pistaći osvajaju sve koji ih jednom probaju. No, pored već utabane slave oraha, badema i lešnika, ostali su neopravdano zanemareni uprkos svim pogodnostima. Spisak zdravstvenih prednosti koje pistacije čine našem organizmu je poduži. A mi ćemo ih nabrojati u ovom tekstu.
Zašto su pistaćije tako dugo u ishrani ljudi
Iako su u našoj ishrani više od 9000 godina, popularnost zelenih badema stvorena je tek 40 – ih godina prošlog veka. Sve to zahvaljujući sladoledu koji sigurno već dobro znate. Ako ne, eto prilike i spojite lepo i zdravo.
Samo šaka pistaća potpomaže zdravlje srca, reguliše kilažu, štiti od dijabetesa i visokog pritiska, te poboljšava varenje. Mnogo toga od grickalica za koje nemate naviku kupovati, zar ne?
Ovaj mali zeleni plod poznat je i po velikom broju vitamina, minerala, zdravih masti. Posebno se ističe i količina proteina, te su pistaći redovni obrok na vege meniju.
Odakle nam uopšte dolazi ova zdrava grickalica?
Sve je počelo sa starim Rimljanima, kada su i pistaćije stigle na ove prostore. Njihov put je počeo u Aziji i to u periodu pre nove ere. Danas ovaj orašasti plod više prisvajaju Iranci i Iračani, ali je sasvim uobičajen u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji i Kini.
Pistaći rastu na drvetu?
Za razliku od badema i lešnika koji su više žbunasti, ovi orašasti plodovi vise sa grana drveta. I to sa drveća kojem treba čak 12 godina kako bi dalo prve plodove. Ali čekanje se isplati, jer se oni beru tokom čitave godine, a seme uvek može davati nove mladice drveta.
Plod se međutim, slično kao i orah nalazi u ljusci koja ga štiti od oštećenja i infekcija. Tako su plodovi pistaća dostupni u ljusci, poluoljušćeni kada vi morate malo da se pomučite, slatki ili slani.
Preporuka je ipak da ih uvek uzimate sveže i nezačinjene je u sebi već imaju veliku količinu šećera i soli. U zatvorenoj tegli mogu se čuvati mesecima, što je još jedna prednost ove grickalice.
Zbog čega su pistaći toliko dobri za zdravlje
Preventivno deluju i štite od različitih bolesti
Šaka zdravih plodova obezbediće vam dnevne doze minerala: fosfora, kalijuma, kalcijuma, gvožđa, magnezijuma, mangana, bakra i selenijuma. Tom izuzetnom nutritivnom spisku benefita se mogu dodati i esencijalni vitamini A, K, C, E, B6. Osim ovih vitamina pronalazimo i tiamin, riboflavin, niacin, pantoensku kiselinu i mnoge druge. Spisak se zaista tu ne završava.
Imaju znatno visok nivo bakra koji pospešuje apsorpciju gvožđa iz drugih namirnica. Zbog toga je dobro kombinovati pistacije sa zelenišem. Tako se ujedno možete boriti protiv anemije na prirodan način.
Daju dragocena dijetetska vlakna koja regulišu težinu
Što više dijetetskih vlakana neka namirnica ima, to znači duža sitost nakon što je pojedete. Ovoj listi svakako se mogu dodati i ove najstarije grickalice. Prema skorašnjim istraživanjima, pistaći kalorije sadrže u puno manjoj meri u odnosu na druge orašaste plodove i sušeno voće.
Nutritivna i kalorijska vrednost pistaća
Prema istraživanjima, 100g pistaća ima svega 160 kalorija. To ovu grickalicu nominuje za jednu od najvažnijih sastojaka u borbi za održavanje ili regulisanje težine. Samo 50 pistaćija ima vlakana isto kao i puna činija ovsene kaše. Osim što vas čine sitim, vlakna podstiču brže varenje.
Probajte: Zdravi kolačići sa brusnicama i pistaćima
Sastojci:
jedna četvtina šolje kokosovog brašna,
kašika proteina od vanile,
četvrt kašičice morske soli,
2 kašike putera,
1 kašika javorovog sirupa,
četvrt šolje bademovog mleka,
polja šolje izmlevenih pistaća.
Priprema kolačića sa pistaćima:
Pomešajte prvo sve suve sastojke i ostavite ih sa strane. Istopite puter i promešajte ga zajedno sa javorovim sirupom. Dodajte suve sastojke i mešajte dok se ne smesa ne sjedini. Oblikujte kuglice i ostavite u fružider. Tek kad se fino stegnu poslužite ih vašim ukućanima.
Imaju nizak nivo masti koji kontroliše holesterol
Zdrava mast koju sadrže pistacije je niža u odnosu na druge orašaste plodove. Prema statistikama, na 100 grama pistaća možete dobiti 13 grama zdravih masnoća.
Svakodnevno konzumiranje ove ukusne grickalice kao užine može pogodno uticati na smanjenje “lošeg” holesterola. Nataj način držaćete balansiranim dobar holesterol. Osim toga, omega tri kiseline se takođe nalaze u ovim plodovima što je ujedno pogodno i za srce.
Zdrave grickalice blagotvorno deluju na rad srca
Kada smo već kod zdravlja srca, ova grickalica je u potpunosti vaš saveznik. Istraživanja tvrde da pistaći osim što održavaju kardiovaskularno zdravlje i balanas holesterola, utiču i na kvalitet rada srčanog mišića. Ponajviše zahvaljujući obilju antioksidanasa i nezasićenih kiselina.
Sjajan su izvor antioksidanasa
Znate li da su pistaći izvor antioksidanasa koji se upotrebljavaju i za druge namirnice u industriji? Zamislite koliko onda tek nama koriste?
Čak i sama ljuska sadrži antioksidanse zbog čega su naučnici uspeli da ih uspešno izdvoje. Količina antioksidanasa koji obiluju ovim plodom uspešno neutrališe toksine i slobodne radikale iz tela, sprečavajući tako nastanak različitih oboljenja. Između ostalog i kancera.
Prva odbrana protiv dijabetesa
Pojedini nutricionisti tvrde kako je ovo upravo najveći benefit zelenih badema – uspešno kontrolisanje dijabetesa.
Na koji način?
Pistaći imaju nizak glikemijski indeks, stoga ne podižu šećer u krvi. Uz to antioksidansi u njima pomažu u regulisanju postojećeg dijabetetskog stanja.
Odličan obrok – užina sa pistaćima posle treninga
Prednost zelenih badema u odnosu na obične bademe ili orahe je znatno veći broj proteina. U samo 100 grama ovih grickalica ima 6 grama proteina. Osim za one koji preferiraju vegeterijansku ishranu, ovi zeleni plodovi su sjajan dodatak salatama. Odlično se slažu i sa šejkovima za one koji treniraju ili se oporavljaju nakon teških treninga.
Probajte : Banana – pistaći smoothie
Sastojci:
1 smrznuta banana,
dve trećine šolje mleka,
2 kašike pistaća,
2 kašike kokos čipsa,
kašika domaćeg meda.
Postupak pripreme je lagan:
Dodati sve sastojke u blender i blendirati dok masa ne postane glatka. Sipati i uživati.
Mogu li pistaće jesti trudnice?
Kao i svaka druga nutritivno bogata namirnica i ovaj orašasti plod treba da bude na meniju svake trudnice. Pistaći u trudnoći mogu obezbediti bebi u stomaku dovoljno proteina, kalcijuma i kalijuma za pravilan razvoj tkiva i mišića. Gvožđe i vlakna sa druge strane budućoj mami kontrolišu sitost, konstripaciju i varenje.
Svakako, ne trebate izgubiti iz vida činjenicu da i pistaće trebate jesti umereno jer su i dalje bogati kalorijama. Drugi problem može biti pojava alergije na orašaste plodove, stoga budite oprezni.
Kako možete jesti pistaćije u trudnoći?
Umočite pileće grudi u jaja i posle ih uvaljajte u sirove iseckane pistaće i pecite ih na malo ulja. Isto tako ih mlevene možete posuti po salati ili ovsenoj kaši za pravi zdravstveni boost.
Da li pistaći zaista podižu libido?
Za pistaćije važi da su moćan prirodan afrodizijak, ali ništa manje od drugog koštunjavog voća poput indijskog oraha ili kikirikija.
Svakako, najbolje rešenje jeste kombinacije zdrave ishrane, rekreacije i prirodnih stimulatora. Među najpoznatijima su koštunjavo voće, čokolada ili pak riba, nar ili feferoni.
Probajte – Baklava sa pistaćima i orasima
Za baklavu je potrebno:
750g tankih kora za baklavu,
250g mlevenih pistaća,
250g mlevenih oraha,
2 kašike prezli,
1 kašika muskatnog oraščića,
1 kašičica cimeta,
Kora pomorandže,
1 kašika proprženog susama (ulupanog u avanu),
Ulje po potrebi (da svaka kora bude kompleto premazana).
Sastojci za sirup:
4 šolje šećera,
2 šolje meda,
2 šolje vode,
1 štapić cimeta,
Limunov sok.
Napomena: Pre pripreme baklave stavite da vam se kuva preliv. Povremeno ga pogledajte, jer će zbog meda brzo postati gust.
Priprema:
- U većoj posudi izmešajte mlevene pistaće, orahe, prezle, muškatni oraščić i koru pomorandže.
- Od cele količine kora odvojte 6 komada, svaku koru osim poslednje ravnomerno namažite uljem pomoću četkice. Veoma je važno premazati svaki delić kore, u suprotnom će vam se slepiti na mestu gde nisu premazane.
- Na koru nanesite po dužini nekoliko kašika fila, zavrnite krajeve i polako urolajte koru. Postupak ponavljajte sve dok ne utrošite kore i fil.
- Urolane baklave poređajte u pleh i isecite ih na širinu dva prsta.
- Pecite na 180 stepeni dok ne dobiju lepu svetlobraon boju.
- Vruće baklave prelijte gotovim prelivom i ostavite ih najbolje preko noći da upiju preliv.
Zbog čega su pistaći toliko skupi?
U proseku, za kilogram ovih zelenih plodova cena ide i preko 2000 dinara, ali 200g vam može potrajati i do pola meseca. Razlog zbog čega je ovaj orašasti plod jedan od skupljih jeste i zbog činjenice da drvo ima relativno malo plodova. Takođe celo stablo može dati nešto više od devet kilograma pistaća.
Najbolje rastu u područjima gde je temperatura najviše 38 stepeni leti, a zimi ne manje od 7. Zbog toga je njihov uzgoj retko gde zastupljen. Uprkos tome, relativno su dostupni u svakoj prodavnici zdrave hrane pa čak i na pijacama.
Zašto ne smete preterati sa orašastim plodovima?
Osim toga što imaju vrlo simboličan broj kalorija, i dalje je reč o vrlo bogatoj i sitoj namirnici sa kojom ne treba preterivati. Iako nema istraživanja koji potvrđuju loše efekte jedenja posebno pistaća, umerenost je svakako potrebna.
Sa druge strane, svi oni koji u porodici imaju pojavu alergija na orašaste plodove trebaju takođe biti obazrivi.
Pistaćije su vrlo sita užina koju ne treba zanemariti
Iako uzmete na mesečnom nivou tek nekoliko stotina grama, verujte to će vam biti sasvim dovoljno. U potpunosti ćete iskoristiti sve prednosti koje ovi zeleni bademi nude. Pistaći se pripremaju vrlo lako! Sameljite ih u blenderu, iseckajte ili čuvajte teglici, neka vam budu pri ruci kada god dobijete želju za grickanjem.
Želite saznati koji vam još orašasti plod može pomoći u čuvanju zdravlja?
