TopVita

"ECO FRIENDLY DRIVER"

Smanjite potro�nju goriva va�eg vozila i godi�nje u�tedite nekoliko stotina Eura! ( u zavisnosti od tipa motora I modela automobile 10-30%) Za 100 % redukujte toksi�ne izduvne mikro �estice,�a�,smog,PM �estice! (glavne izaziva�e raka plu�a,astme kod dece, kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, fibroze, smanjene plu�ne funkcije i pove�ane smrtnosti,efekta globalnog zagrevanja�) Smanjite emisiju �Co2� va�eg automobila! � Budite dru�tveno odgovoran pojedinac ili kompanija,za�titite �ivotnu sredinu!

Putokaz ka odr�ivom razvoju

Bogatstvo jedne nacije ne meri se koli�inom prirodnih bogatstava sa kojima raspola�e, ve� sposobno��u njenih gra�ana da usvoje nova znanja i da ih na pravi na�in primene u praksi. Tako, ljudski resursi postaju kapital bez koga je nemogu�e planirati ne samo ekonomski razvoj, nego i opstanak ljudske rase na na�oj planeti. To je i razlog �to svaki vid obrazovanja, bio formalan ili neformalan, mora da bude do�ivotan. Promene u nauci de�avaju se gotovo svakodnevno, pa je, s tim u vezi, potrebno u�iti od pred�kolskog uzrasta do penzionisanja, pa i kasnije, istakla je Darinka Radojevi�, urednik knjige �Putokaz ka odr�ivom razvoju� i koordinator projekta � Podr�ka sprovo�enju Nacionalne strategije odr�ivog razvoja�, na pro�lonedeljnoj tribini odr�anoj na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, koju je organizovao AISEC u okviru projekta �Ekocikliram�.

Ne trujte se vi�e preko ode�e!

Svet mode postao je gladan novog trenda u industriji � ode�e proizvedene od ekolo�ki prihvatljivih materijala. Svest o zna�aju eko hrane, ne�kodljive kozmetike i ekolo�ki prilago�enih automobila ve� je prisutna kod ve�ine ljudi, pa je zato sada pravo vreme da se i vi ogrnete naj�istijom i najzdravijom �zelenom� ode�om. Ekolo�ko rublje proizvedeno je od pamuka, koji nije genetski modifikovan, a uzgajan je na zemlji�tu, koje nije prskano pesticidima, herbicidima i ostalim citolo�kim otrovima najmanje tri godine. Pamuk se tretira posebnim �ubrivom, a korov odstranjuje samo ru�no. Prerada je odvojena od ostale proizvodnje, pa su vlakna obra�ena isklju�ivo organskim materijama.

Zemlja ve�iti izvor energije

Energija predstavlja kamen temeljac dana�njeg dru�tva. Najpre se mora pristupiti dostupnosti obnovljivih energetskih resursa. Sre�om, rezultati su klimavo pozitivni. Do po�etka XXI veka, na povr�inu je po�elo isplovljavati more obnovljivih izvora energije, od kojih mnogi imaju ogromni potencijal, koji uveliko prevazilazi potrebe trenutne ljudske populacije. Doba nafte i fosilnih goriva, iz kojeg su proiza�la zaga�enja, bli�i se svom kraju. Danas vi�e ne postoje razlozi za sagorevanje fosilnih goriva, osim onih koji se odnose na profit, interesnih grupa koji ko�e budu�nost nove energije. Setite se, poslednja stvar koju energetska industrija �eli je besplatna i svima dostupna energija, jer to zna�i gubitak profita u monetarnom sistemu.

Po�elo veliko spremanje Srbije

U velikoj akciji na Svetski dan �ivotne sredine - 5. jun gra�ani, kompanije i �kole �e �istiti svoja dvori�ta, prostorije, parkove... Ministarstvo �ivotne sredine i prostornog planiranja organizovalo, u saradnji sa lokalnim samoupravama, veliku radnu akciju �i��enja otpada na teritoriji �itave zemlje, za �ta je obezbe�eno 100.000 pari rukavica i 500.000 plasti�nih vre�a.

Akcija Zeleni gradovi Srbije - 100 novih parkova u jednom danu

U okviru akcije "Zeleni gradovi Srbije - 100 novih parkova u jednom danu", na javnoj povr�ini SC "Rakovica" u utorak, 3. novembra, u podne bi�e zasa�eno rasadno bilje. Ovu akciju pokrenuli su Narodna kancelarija predsednika republike i Ministarstvo �ivotne sredine i prostornog planiranja, a sa ciljem revitalizacije zelenih povr�ina u Srbiji.

Projekcija filma �Ostav�tina za budu�nost�

U veoma kratkom periodu istorije sveta, za manje od pet vekova, �ovek �e na zemlji potro�iti prakti�no sve zalihe uglja, nafte i gasa koje su nastajale tokom 500 miliona godina. Veliki deo na�e civilizacije zavisi od fosilnih izvora energije, kojih je sve manje i sve su skuplji, a istovremeno izazivaju ekolo�ke probleme. Ovaj film opisuje kako rezultate nekontrolisane potro�nje prirodnih resursa tako i konkretna re�enja za njihovo o�uvanje. Film reditelja Nenada Mladenovi�a traje 25 minuta, scenario je napisala Mila Stanojevi�-Bajford, a igraju Viktor Savi�, Ivana Ruljevi� i Ivan Komarov.

Odr�ana akcija Zelene omladine Srbije

Predstavnici nevladine organizacije Zelena omladina Srbije odr�ali su u centru Beograda akciju u okviru koje su gra�ani mogli da na listu papira napi�u �ta smatraju najve�im ekolo�kim problemom u svojoj sredini. Portparol Zelene omladine Vesna Jusup rekla je agenciji Beta da je akcija organizovana povodom Konferencije o promeni klime u Kopenhagenu, koja se odr�ava u decembru, na kojoj �e u�estvovati delegati iz 192 zemlje, uklju�uju�i i Srbiju.

Svetski dan akcije protiv klimatskih promena

Akcija je planirana kao deo do sada najve�e svetske akcije pod nazivom - Svetski dan akcije protiv klimatskih promena - koju koordini�e organizacija 350. 350 ppm je gornja granica koncentracije ugljen dioksida (CO2) u atmosferi koja ne�e doprineti daljoj promeni klime. Trenutna koncentracija CO2 od �ak 390 ppm doprinosi globalnom otopljavanju klime, topljenju gle�era i ledenog pokriva�a na polovima, kao i �e��oj pojavi su�e i poplava.

Zalihe nafte samo do 2020?

Istaknuta kompanija za energetska istra�ivanja u svom najnovijem izve�taju upozorava da bi zalihe nafte mogle da po�nu da presu�uju u narednih 10 godina. U izve�taju britanskog Centra za energetska istra�ivanja, koji je predstavljen na sastanku Me�unarodne agencije za energiju u Parizu, navodi se da �e proizvodnja benzina po svemu sude�i do�iveti vrhunac do 2020. godine, �to �e, usled sve manjih zaliha, dovesti do globalne nesta�ice sirove nafte.