Jednjak je mišićna cevčica koja vodi iz grla do želuca.
Ezofagitis je zapaljenje zidova jednjaka, koje je izazvano infekcijom ili iritacijom unutrašnje mukoze cevčice.
Uobičajeni simptomi uključuju gorušicu i bolno gutanje.
Ako se ne dijagnosticira ili ne leči, ezofagitis može izazvati probleme sa gutanjem, čirom, ulceracijama na jednjaku ili “Baretovim ezofagom” što može biti predznak raka jednjaka.
Uzroci i tipovi ezofagitisa
Ezofagitis je uzrokovan infekcijom ili iritacijom jednjaka. Bakterije, virusi ili gljivice mogu izazvati infekciju. Osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom su podložne ovim infekcijama i mogu biti u većem riziku za dobijanje i razvijanje ezofagitisa.
Infekcije koje izazivaju ezofagitis uključuju sledeće.
- Gljivičnu infekciju ezofaga kandidom. Kod ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom, poput onih sa dijabetesom, HIV-om, onih koji su imali transplantaciju ili onih koji su na hemoterapiji ili kod onih ljudi koji su nedavno uzimali antibiotičku terapiju, gljivica može nabujati u jednjaku, što izaziva upale i bol. Kandida se može lečiti antimikoticima.
- Herpes i citomegalovirus su virusne infekcije koje se mogu razviti u jednjaku kada je imunološki sistem organizma slab. Mogu se tretirati antivirusnim lekovima.
Iritacija unutrašnjeg zida jednjaka može biti uzrok upale jednjaka ili ezofagitisa. Refluks želudačne kiseline u jednjaku je čest uzrok iritacije jednjaka.
Ovo se može dogoditi usled nekoliko razloga.
- Bolest gastroezofagealnog Slabost mišića između želuca i jednjaka (donji ezofagealni sfinkter) može dopustiti da želudačna kiselina curi u jednjak (refluks kiseline) izazivajući iritaciju unutrašnjeg zida, tj. sloja koji oblaže zid. Ovo se naziva bolest gastroezofagealnog refluksa, a u teškim slučajevima može postati erozivni ezofagitis.
- Povraćanje. Medicinska stanja koja vode do čestog i hroničnog povraćanja mogu takođe voditi do oštećenja jednjaka kiselinom. Uz prekomerno ili nasilno povraćanje, može se oštetiti unutrašnji zid jednjaka, što vodi ka daljim oštećenjima.
- Deo želuca se može kretati iznad dijafragme vodeći ka hijatalnoj herniji. Ova abnormalnost može da dovede do viška refluksa kiseline u jednjaku.
- Ovo je poremećaj u kome se donji kraj jednjaka ne otvara u dovoljnoj meri. Kao rezultat, hrana se često zaglavi u jednjaku ili se vraća, pa dovodi do čestog podrigivanja.
Drugi uzroci ezofagealne iritacije mogu biti rezultat medicinskih tretmana.
- Hirurška operacija. Određeni tipovi barijatričkih hirurških operacija (hirurške operacije koje se rade radi smanjenja telesne težine) mogu voditi ka povećanom riziku od ezofagitisa.
- Aspirin i drugi antiinflamatorni lekovi mogu iritirati zidove jednjaka. Oni takođe mogu izazvati povećanu proizvodnju kiseline u želucu, što dovodi do refluksa kiseline. Velike tablete uzete bez dovoljno vode, ili uzete pre spavanja, mogu se rastvoriti ili zaglaviti u jednjaku i izazvati iritaciju.
- Radijacija toraksa (grudi), u cilju lečenja karcinoma može izazvati opekotine koje vode do pojave ožiljaka i inflamacije jednjaka.
- Gutanje stranih ili toksičnih supstanci može iritirati, oštetiti ili upaliti podlogu jednjaka.
- Konzumacija alkohola i pušenje takođe mogu povećati rizik od razvijanja ezofagitisa (upale jednjaka).
- Ako se ne leči, inflamacija jednjaka može izazvati promene u ćelijama koje čine unutrašnju podlogu (mukus) jednjaka. Ovo stanje se naziva Baretov jednjak, što povećava faktor rizika za dobijanje raka jednjaka.
- Eozinofilni ezofagitis je zapaljenje jednjaka zbog prevelike proliferacije belih krvnih zrnaca (eozinofila) u podlozi zida jednjaka. To dovodi do nepokretljivosti jednjaka i teškoća pri gutanju. Smatra se da je ovaj problem povezan sa različitim tipovima alergijskih reakcija kod ljudi koji su skloni polenskoj groznici, rinitisu i dermatitisu i koji su skloni eozinofilnom ezofagitisu.
Simptomi upale jednjaka
Simptomi ezofagitisa uključuju:
- teško ili bolno gutanje, naročito ako imate osećaj zaglavljene hrane;
- gorušicu, refluks kiseline ili neprijatan osećaj u ustima;
- upaljeno grlo ili promuklost;
- bolove u ustima;
- mučninu, povraćanje ili indigestiju (loše varenje);
- loš zadah;
- prekomerno podrigivanje.
Kada treba posetiti lekara?
Ako osećate bol u grudima koji traje više od nekoliko minuta, naročito ako je udružen sa kratkim dahom ili preznojavanjem, ili ako su simptomi refluksa udruženi sa groznicom, kratkim dahom, prekomernim kašljem, gušenjem ili povraćanjem, momentalno potražite medicinsku pomoć.
Ako su vaši simptomi blagi ali uporni i traju više od nekoliko dana, kontaktirajte lekara.
Dijagnoza upale jednjaka
Kada lekar izvrši temeljni pregled i detaljno ispita istoriju bolesti pacijenta, može prepisati lekove kako bi ublažio simptome.
Ako lekovi ne deluju, lekar može uputiti pacijenta na gastroenterologiju, a lekar specijalista će naručiti specijalističke testove kako bi potražio uzrok i obim upale jednjaka. Ovi testovi uključuju:
- gornju endoskopiju; ovo je test u kome se endoskop koristi za direktan pogled u jednjak i želudac; ovo se obično radi kao ambulantna procedura pod blagom sedacijom; tokom ovog postupka se uzimaju uzorci tkiva (biopsija) da bi se procenila ozbiljnost oštećenja na jednjaku;
- gastrointestinalnu seriju ili gutanje barijuma; ovo je test gde se radi rendgen jednjaka posle ispijanja rastvora barijuma; barijum oblaže zidove jednjaka i pokazuje se u beloj boji na snimku; ovaj test pokazuje lokaciju i stepen oštećenja jednjaka.
Lečenje ezofagitisa zavisi od njegovog uzroka.
Ako je ezofagitis izazvan infekcijom, lečenje se obavlja uz pomoć lekova radi eliminisanja infekcije.
Ako je ezofagitis uzrokovan refluksom kiseline, daju se lekovi koji blokiraju proizvodnju kiseline (lekovi protiv gorušice). U zavisnosti od uzroka refluksa, mogu se propisati različite vrste lekova. U nekim slučajevima se može preporučiti hirurški zahvat za lečenje ovog problema.
Ako je ezofagitis posledica medicinskog zahvata, pacijent će biti zadržan na lekovima koji hronično blokiraju kiselinu. Ako je uzrok uzimanje lekova, pacijent će morati da promeni lekove.
Dijeta za refluks koji se javlja kao posledica ezofagitisa (upale jednjaka)
Dijeta je obično ključna u ograničenju simptoma ezofagitisa.
Dijeta protiv bolesti ezofagealnog refluksa ide ka tome da smanji refluks kiseline koji je glavni uzrok ezofagitisa.
Tada bi pacijent trebalo da:
- izbegava masnu hranu;
- izbegava začinjenu hranu;
- izbegava kiselu hranu i pića kao što su limunada i sok od paradajza;
- jede manje obroke;
- jede laganu hranu koja se lako vari;
- izbegava kafu, alkohol, gazirana pića i čokoladu.
Promene u životnim navikama
Lekari sugerišu pacijentima koji žele da smanje simptome gastroezofagealnog refluksa i ezofagitisa sledeće savete:
- prestanak pušenja cigareta;
- ostajanje u uspravnom položaju u toku jela i neko vreme nakon obroka;
- uzimanje malih zalogaja i sporo žvakanje;
- izbegavanje obroka tri sata pre spavanja;
- mršavljenje;
- nošenje udobne garderobe.
Medicinsko lečenje ezofagitisa
Ako se ezofagitis dijagnostikuje na vreme, lekovi i dijeta ili promene životnih navika su dovoljne da omoguće organizmu da se izleči.
Ako je oštećenje uzrokovano ezofagitisom teško ili je dovelo do oštećenja tkiva, pa izaziva teškoće pri gutanju, onda je potreban invanzivniji medicinski pristup.
Endoskopija se može koristiti za uklanjanje svih zaostalih delova lekova, pilula, hrane ili stranih tela zaglavljenih u jednjaku. Istezanje (dilatacija) jednjaka može se obaviti i kao deo procedure endoskopije.
Hirurška operacija će možda biti neophodna da bi se uklonili svi oštećeni delovi jednjaka. U slučaju Baretovog jednjaka, gde je rizik od kancera povećan, hirurška operacija može biti jedan od izbora.
Eozinofilni ezofagitis se tretira nežnim istezanjem jednjaka i lekovima za smanjenje belih krvnih zrnaca u zidovima jednjaka.
Ahalazija se može lečiti istezanjem jednjaka kada oralni lekovi ne poboljšavaju simptome.
Lekovi za upalu jednjaka
Lečenje ezofagitisa lekovima zavisi od uzroka.
Lekovi protiv bolova i ostali lekovi koji smanjuju upalu kao što su kortikosteroidi mogu biti iskorišćeni kao dodatak u lečenju bilo kakvog inflamatornog uzroka ezofagitisa.
Ezofagitis uzrokovan kandidom se leči antifungalnim lekovima kao što su flukonazoli ili nistatinom (mikostatin) koji se mogu davati intravenozno ili oralno.
Ezofagitis izazvan herpesom i citomegalovirusom se leči antivirusnim lekovima kao što su aciklovir ili valganciklovir, koji se mogu davati intravenozno ili oralno.
Refluks kiseline se tretira antacidima. Lekar može prepisati ili predložiti lekove koji smanjuju proizvodnju kiseline u želucu. Ovi lekovi uključuju H2 blokatore kao što su ranitidin, famotidin, nizatidin ili inhibitore protonske pumpe.
Baretov jednjak se inicijalno tretira inhibitorima protonske pumpe. Ako to ne pomogne, pacijentu se daje metoklopramid (Reglan) koji jača donji ezofagealni sfinkter, smanjujući refluks. Nekim pacijentima je potrebna hirurška operacija.
Eozinofilni ezofagitis se tretira inhibitorima protonske pumpe i flutikazon propionatom koji je inhalirani steroid koji smanjuje proliferaciju belih krvnih zrnaca i smanjuje upale.
Ahalazija se tretira nitratima i blokatorima kalcijumskih kanala. Može biti tretirana i injekcijama za opuštanje mišića kao što je, na primer, botulin toksin koji se direktno injektira u jednjak.
Kako se osloboditi gorušice?
Ako imate gorušicu, onda dobro znate kakav je to osećaj: blago podrigivanje, a zatim osećaj žarenja u grudima i grlu. Mogao bi nastati zbog nečega što ste pojeli, verovatno nečeg začinjenog, masnog: halapenjo naćosi sa ekstra salsom ili kolutići crnog luka prženi u dubokom ulju. Ili možda imate gastroezofagealni refluks koji je hronično stanje.
Štagod da izaziva gorušicu, vi se osećate neprijatno i imate uznemiren želudac. Šta možete učiniti u trenutku kada vas gorušica muči?
Evo nekih brzih saveta koji će vam pomoći da se oslobodite gorušice:
- nosite udobnu i laganu odeću;
- praktikujte ispravno držanje tela;
- ispravite se u struku;
- dodajte kašičicu sode bikarbone u čašu vode;
- žvaćite žvakaću gumu da neutrališete kiselinu;
- držite se dalje od duvanskog dima;
- kupite lek bez lekarskog recepta.
Gorušica se dešava jer se sadržaj iz stomaka vraća u vaš jednjak, gde želudačne kiseline peku tkivo. Možda imate epizodu gorušice jer vaša odeća steže želudac. Ako je to slučaj, prva stvar koju ćete učiniti jeste da otpašete kaiš ili da raskomotite garderobu ili sve ono što vas steže.
Vaše držanje i položaj tela bi mogao da doprinese gorušici, tako da ako sedite ili ležite, probajte da se pridignete. Ako već stojite, probajte da stojite uspravno. Kada ste presamićeni, vaši unutrašnji organi su komprimovani. Jednostavno i efikasno rešenje može biti da produžite i istegnete torzo i kičmu.
Trenutni lek za vašu gorušicu verovatno imate u svojoj kuhinji. Soda bikarbona će umiriti gorušicu. Ona radi tako što neutrališe želudačnu kiselinu. Rastvorite kašičicu sode bikarbone u čaši vode i popijte polako.
Žvakanje žvake će vam pomoći da neutrališete kiselinu jer žvaka pojačava stvaranje pljuvačke. Svaka kiselina koja se nagomilala u stomaku se brzo ispire zahvaljujući stvaranju pljuvačke.
Već znate da bi trebalo da izbegavate cigarete i pušenje, jer i pušenje doprinosi gorušici. Ako ste pušač i imate napad gorušice, nemojte paliti cigaretu. Naravno, pušenje može biti način da se smirite kada se osećate neprijatno, ali to vam svakako neće pomoći da oterate gorušicu.
Postoji mnogo lekova protiv gorušice koji se mogu uzeti u apoteci i za koje vam ne treba poseban lekarski recept.
Ovi lekovi dolaze u tri klase: antacidi, H2 blokatori i inhibitori protonske pumpe. Ovi poslednji blokiraju produkciju kiseline. H2 blokatori smanjuju količinu kiseline koju stvara vaš želudac. Ovi lekovi se obično koriste za prevenciju gorušice, ali oni mogu pomoći i sa simptomima. Antacidi neutrališu želudačnu kiselinu.
Ako redovno imate gorušicu, verovatno ste već čuli sve savete za prevenciju:
- jedite makar tri sata pre nego što legnete da spavate;
- nemojte ležati nakon jela;
- izbegavajte hranu koja je okidač za gorušicu kao što je masna i začinjena hrana;
- održavajte zdravu telesnu težinu.
Nemojte jesti prženu hranu, citrusne sokove, gazirane sokove, čokoladu, beli luk, crni luk, kafu, itd.
Ako imate gorušicu više od dva ili tri puta nedeljno, obavezno razgovarajte sa svojim lekarom.
