Foto: Shutterstock
Papirus iz Treće egipatske dinastije (1552. godina p.n.e), koji je pronašao Georg Ebers, prvi je spis u kome se pominje bolest nalik dijabetesu. U njemu Hegi Ra opisuje oboljenje čiji je glavni simptom preterano mokrenje, a kao terapija preporučuje se četvorodnevna kura mešavinom zemlje, vode, kostiju i olova.
Danas u Srbiji od šećerne bolesti pati oko 730.000 ljudi zvuči neverovatno, a kada se tome doda isti broj nelečenih, broj je zaista zastrašujući.
Naime, pošto još uvek ne postoji sveobuhvatan nacionalni program za rano otkrivanje bolesti, procenjuje se da na svakog registrovanog bolesnika postoji još jedan neregistrovani.
– Dijabes tipa 1 javlja se u 15-25 odsto slučajeva i najčešće pogađa decu i mlađe od 35 godina. Tip 2 je češći oblik i broj novoobolelih je u znatnom porastu. Ako se uzme u obzir da je više od polovine našeg stanovništva gojazno, prevencija i zdravstveno prosvećivanje su neophodni – kaže prim. dr Dragana Živojinović, internista-endokrinolog Specijalne bolnice Merkur u Vrnjačkoj Banji, s kojom smo razgovarali o faktorima rizika, simptomima, važnosti lečenja i pravilnoj ishrani.
Imati dijabetes…
… znači mnogo toga. Sigurno svaki bolesnik sebi prvo postavi pitanje zašto se to baš njemu dešava i da li je mogao to da spreči. Da li su na vreme mogli da se uoče faktori rizika, pa da se bolest i ne ispolji?
– Dijabetes ili šećerna bolest je hronično oboljenje koje nastaje usled nedovoljnog lučenja ili delovanja insulina (hormon koji se stvara u žlezdi gušterači ili pankreasu), koji je odgovoran za metabolizam ugljenih hidrata, to jest šećera. Bez insulina, glukoza ne može da se prenese do ćelija, što uslovljava njen porast u krvi. Dijabetesom se naziva stanje kada je vrednost šećera u krvi veća od 7,0 mmol, i to dva jutra zaredom u krvi uzetoj natašte i uz prisustvo tipičnih simptoma koji prate dijabetes – objašnjava Lisina sagovornica.
Najčešći faktori rizika…
… pre svega, za dijabetes tipa 2 su:
genetska predispozicija (oboleli član porodice), gojaznost (oni koji imaju bar 10 odsto viška telesne težine), stariji od 45 godina (bez obzira na pol), osobe s viškom masnoće u krvi (naročito povišene vrednosti triglicerida), s povišenim krvnim pritiskom. U svakom od ovih slučajeva vrednost šećera u krvi treba da se proverava jednom godišnje, a ako neko ima više udruženih faktora rizika, onda analizu treba da radi češće, na svakih šest meseci.
Povišena glikemija…
… posle jednog vađenja krvi može da se javi i posle stresa, prejedanja i nekih lekova. Sve to može da izazove povećanje šećera u krvi, ali je kratkotrajno i prolaznog karaktera. Međutim, bez obzira na trenutni uzrok, ne treba se opustiti, već se obavezno treba javiti lekaru.
– Normalna vrednost šećera u krvi za zdrave osobe je od 3,9 do 6,1 mmol, mada u pojedinim laboratorijama postoje neznatna odstupanja u referentnim vrednostima. Ako su vrednosti šećera u krvi posle jednog vađenja povišene, potrebne su dodatne provere, pa se krv kontroliše još jednom pre doručka ili kad tokom dana, bez obzira na obroke. Ukoliko uz to postoje simptomi kao što su suva usta, žeđ, češće i obilnije mokrenje i gubitak težine, postavlja se dijagnoza. Ako je potrebno, dodatno se radi dvočasovni test opterećenja glukozom koji pokazuje da li se radi o smanjenoj toleranciji na glikozu ili je zaista reč o dijabetesu – objašnjava dr Dragana Živojinović.
Bolest je ozbiljna i teška…
… svejedno što ne boli, a zbog toga je mnogi olako shvataju. Međutim, šećerna bolest je teška pre svega zbog komplikacija, kako hroničnih tako i akutnih. Postoje hronične, prateće mikro i makro vaskularne komplikacije. Šta to znači?
– Dijabetes je hronična bolest i na današnjem nivou medicinskog znanja ne može se izlečiti, ali može da se reguliše i drži pod kontrolom ako se primenjuju pravilna ishrana i fizička aktivnost, redovno uzima terapija, sprovodi samokontrola i redovna kontrola kod lekara. Životni vek dijabetičara je kraći, a najčešća posledica je slepilo; kardiovaskularne bolesti, pre svega bolesti srca, kod većine se završe fatalno; visok procenat bubrežnih bolesnika takođe je oboleo od dijabetesa; pacijenti mogu pasti u komu, a trudnoća relativno često ima nepovoljan ishod. Sve ovo pokazuje da je dijabetes ozbiljan i kompleksan zdravstveni problem, kod kojeg su najvažniji pravovremeno lečenje, promena životnih navika i samodisciplina – upozorava dr Živojinović.
Ishrana je važna…
… zabluda je da je jelovnik obolelih od dijabetesa skup. Terapija pravilnom ishranom treba da obezbedi adekvatan unos energetskih materija koji je prilagođen svakom pacijentu s obzirom na tip bolesti, godine, pol, rasu, životne navike, prateće hronične komplikacije i pridružene bolesti, kao i terapijski pristup. Ishranom se dodatno koriguje gojaznost, kao i višak masti i hipertenzija. Neophodan je pravilan raspored obroka i poštovanje elementarnih preporuka u raspodeli energetskih materija: 50-55 odsto ugljenih hidrata, do 30 odsto masti, do 15 odsto belančevina, manji unos soli…
Kako kontrolisati šećer…
… kada se govori o samokontroli, svaki dijabetičar treba da kontroliše glikemiju pre obroka i dva sata posle njega. Učestalost kontrole zavisi od stanja pacijenta i terapije. Kućni merači su neophodni, posebno za pacijente na insulinskoj terapiji. Aparati imaju manja ili veća odstupanja i da bi se procenila tačnost rezultata, treba paralelno proveravati s laboratorijom.
Tekst: Vesna Stanimirović
