U ovim toplim danima svi težimo da se zaštitimo ili sklonimo od vrućine i dođemo do ‘hladnog’ vazduha kako bi nam bilo prijatnije i kako bi uspeli da se nadišemo. Lekari apeluju u ovom periodu na česta rashlađivanja, što češće odmore, uzimanje što više tečnosti, zaštu glave od direktnog uticaja sunca (nošenjem kape ili suncobrana) i izlaske iz kuće u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima.
Međutim, važno je istaći da prelaz iz tople u hladnu sredinu (i obrnuto) ne treba činiti naglo i temperaturna razlika ne treba da bude velika. To je i najčešća greška koju često sebi priređujemo. Ponekad i ne možemo da utičemo na to (npr. ulazeći u prodavnicu u kojoj je klima uređaj već podešen na niskoj temperaturi, često oko 18 do 20 0 C), ali u većini slučajeva sami određujemo temperaturnu razliku (npr. u svojim stanovima ili automobilima). Sa druge strane, nikada ne treba izlaziti ili ulaziti preznojen iz spoljne sredine u aklimatizovanu prostoriju, jer to može izazvati temperaturni kolaps.
Poslednjih godina značajno je povećan broj klimatizovanih prostorija (kako u stanovima, tako i u poslovnim prostorijama) s ciljem da se obezbede prijatniji životni i radni uslovi. Danas se u medijima sve češće piše i govori o štetnom uticaju klima uređaja po zdravlje ljudi. Iako su ovi aparati namenjeni stvaranju osećaja prijatnosti ljudima koji borave u zatvorenom prostoru, upozorenja koja dolaze iz medija kod velikog broja ljudi stvaraju strah i negativan stav prema klima uređajima. Postavlja se pitanje da li je ovaj strah od klima uređaja opravdan!?
Najkraći odgovor bio bi da NIJE, ali samo ukoliko poštujemo pravila za njihovo korišćenje!
Sa naučne strane, ova oblast je još uvek nedovoljno istražena, tj. nema još uvek potvrđenih preciznih mehanizama uticaja naglih i velikih rashlađivanja na zdravlje ljudi. čak se ni pretraživanjem najuticajnijih medicinskih baza podataka ne mogu naći podaci o naučno-metodološki potvrđenom negativnom uticaju klima uređaja na zdravlje. Slična situacija je i sa promajom, za koju, takođe, nema naučnog objašnjenja kako utiče na pogoršanje zdravlja – i dok mnogi istraživači od autoriteta ignorišu njen značaj, ipak veliki broj osoba sklanja se sa promaje jer je doživelo njene posledice (najčešće u obliku reumatskih tegoba).
Zna se da dugotrajno izlaganje hladnoći utiče na smanjenje metabolizma (prometa materija) u mišićima, jer je cirkulacija usporenija pa se i sve druge aktivnosti u mišiću, krvnim sudovima i nervima odvijaju sporije. Međutim, ovde je mnogo važniji aspekt kratkotrajnog naglog prelaza iz tople u hladnu sredinu (ili obrnuto). Nažalost, mnogo je onih koji zloupotrebljavaju primenu klima uređaja i zaboravljaju osnovno pravilo da velika razlika u temperaturi unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha šteti zdravlju. Zbog toga u letnjim mesecima vrlo često dolazi do olakšanog nastanka prehlada (kijavice, akutnog zapaljenja grla, ždrela i bronhija). Razumljivo, jer ako sa tridesetak stepeni spoljašnje temperature uđete u prostoriju u kojoj je jedva dvadesetak, prehlada je skoro neizbežna (naravno, tu igraju ulogu i drugi faktori opšte otpornosti organizma). Organizam ne može u kratkom vremenu da se adaptira na naglu promenu temperature, dolazi do jedne vrste šoka, što negativno utiče na zdravlje. Isto se događa kada iz hladne prostorije izađete na dnevnu vrelinu.
Zato se savetuje da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature vazduha ne bude veća od četiri do pet stepeni. Ako sedite u rashlađenoj prostoriji, obucite lakši ogrtač ili džemper, a prilikom izlaska dobro je provesti kraće vreme u prostoriji koja se ne rashlađuje, kako bi se organizam bar malo adaptirao na nagli skok temperature.
Održavanje i čišcenje klima-uredaja takođe je veoma važno. Filter kroz koji izlazi rashlađeni vazduh pod pritiskom, ukoliko se ne čisti, može postati idealna vlažna i prljava podloga za razvoj štetnih mikroorganizama (bakterija ili gljivica), od kojih neki mogu izazvati i upalu pluća. Zato filter treba menjati ili ga bar očistiti jednom godišnje, kako ne bi postao izvor raznih alergija, oboljenja i neprijatnih mirisa.
Za Top Vitu
Prim. mr sc. med. Branislav Gvozdenović, internista – pulmolog
