Одржана 25. седница одбора

2

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Представници механизма Зелене столице учестовали су у раду 25. седнице Одбора за заштиту животне средине одржаној 25.12.2019. године у Народној скупштини Републике Србије. На предметној седници Одбора, министар за заштиту животне средине Горан Триван и директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић су присутним члановима/цама одбора и цивилног сектора презентовали извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2018. годину.

Након иницијалног, уводног говора председнице Одбора Маје Гојковић у којем је поздравила све присутне из различитх сектора, реч је добио директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић. Радовић је у свом излагању настојао да пружи скраћени приказ извештаја који је сачинила агенција за 2018. годину. Радовић је пре него што је своју пажњу посветио темама од непосредног значаја за заштиту животне средине, истакао је изразиту пријемчивост извештаја и домена заштите животне средине у Србији „обичном грађанину“, по узору на трансформацију политике Европске Комисије у предметном пољу. Такође Радовић је навео податке о буџету за заштиту животне средине који износи 63,2 млрд динара, док је расход БДП-а 15,2 млрд динара односно 0,3%. Након тога Радовић је говорио о квалитету ваздуха истичући да је ваздух у Србији за 2018. годину био претежно чист или незнатно загађен, сем у следећим градовима (Ваљево, Крагујевац, Краљево, Сремска Митровица, Суботица, Ужице, Панчево, Београд, Смедерево и Косјерић) где је ваздух био прекомерно загађен, односно треће категорије. Као ¾ последица прекомерног загађења ваздуха у поменутим градовима, Радовић је нагласио превелико присуство пм честица и производњу, односно дистрибуцију енергије. У борби против загађења ваздуха Радовић је подвукао 17 нових мерних станица за праћење квалитета ваздуха и 28 инструмената за праћење нивоа пм 10 и 2,5 честица. Потом је своју пажњу преусмерио ка питању квалитета вода у Србији, где је као главни проблем апостофирана неисправност (физичко хемијска 28,6% и микробиолошка 31,8%) вода у држави, посебно у Војводини. Даље невоље доносе и отпадне воде, односно непостојање довољних капацитета за њихово пречишћавање. Позитивне вести у овом пољу јесте проширење мреже за праћење квалитета воде у Шапцу, Грделици и Рашкој, као и сарадња са Европском агенцијом за заштиту животне средине и иницијација примене међународних стандарда у овом и у другим пољима.

У свом излагању, посланица Нада Лазић је истакла мали удео БДП 0,3 % на издатке за заштиту животне средине као и приходе (0,28% БДП), те је поставила питање природе накнаде, тј. да ли су то зелени динари или укупна накнада, односно зарада? Поред питања буџета, Нада Лазић је изразила сумњу у валидност података о чистоћи ваздуха у Бору, односно да се присуство пм честица у Бору мери тек од септембра 2018. године и да се ради објективне слике морају пружити и подаци о постојању сумпор-диоксида. Такође Лазићева је показала забринутост због губитка од 33% у водоводној мрежи у Београду, који су по њеном мишљену изкључиво последица нелегалних прикључења на водоводну мрежу. У области вода по мишљењу Лазићеве аларматно је непоседовање механизама за пречишћавање отпадних вода и непримењивање утврђене стратегије посебно у АП Војводини. Нада Лазић је наставила са питањем броја аутоматских мерних станица и монитора за праћење квалитета ваздуха, тј. да је 2009. приликом постављања међународне мреже за праћење 90% (колико је потребно за посједовање валидних података) монитора у станицама радило, док тај број за 2018. износи 48%. Као одговор на упућена питања за број радио станица и монитора у њима, Радовић је напоменуо непостојање адекватног буџета за њихово одржавање у периоду 2011. и 2012 године, те да ће у наредном периоду постојати стабилан буџет. Радовић је такође нагласио да је приметан известан напредак у свим пољима заштите животне средине, који ће се наставити у предстојећим годинама.

Члан одбора Деспотовић Зоран је након поређења заштите животне средине из 80-тих година XX века и данас, упутио питање активности усмерених ка елиминсању депонија уз обале река, као и ко управља рекама у Србији. На Деспотовићево поређење садашњег и стања у 80-тим годинама, Радовић је напоменуо недостатак системског улагања у систем заштите животне средине од 80-тих, као и велики број увезених моторних возила који се карактеришу као изразити загађивачи ваздуха. На забринутост по питању депонија уз обале река, Радовић је изнео податак од 11 комуналних депонија и 1600 санитарних сметлишта и да рекама управљају локалне самоуправе уз помоћ ресорног министарства.

Након Зорана Деспотовића реч је добила Јасмина Каранац која је изразила позитивну слику коју Србија носи у свет када је реч о борби против загађења ваздуха, о чему сведочи и позиција копрецедавајућег на следећој глобалној конференцији о климатским променама у Глазгову. Након што је истакла минорну улогу Србије у глобалном загађењу, Каранац је упитала које су то предстојеће активности у области климатских промена, да ли ће бити више новца за поменуто поље и где је позиција Србије у стратегији за смањење емисије штетних гасова.

Потом је реч преузела председница Одбора Маја Гојковић која се упкрос стручној методологији према којој је извештај сачињен, залаже за његово поједностављење. Такође, председница је нагласила вољу Србије да поред повлачења великих сила из споразума о климатским променама, допринесе смањењу негативних ефеката. Као актуелну тему у области заштите животне средине Гојковићева је подвукла загађење ваздуха и поставила питање конкретних мера за смањивање загађења истог. Председница је на крају изразила забринутост због негативног утицаја друштвених мрежа у борби против загађења ваздуха и законодавну неактивност Србије у области заштите животне средине.

Након председнице, министар за заштиту животне средине Горан Триван се обратио присутнима. На почетку свог говора, министар је истакао да све критике и забринутости схвата као подршку и помоћ за ефикасније обављање свог посла. Потом се посветио проблему отпадних вода, где је истакао да је присутан мали напредак, али да ће се исти добити веће димензије у предстојећим годинама. Нагласио је значај инвестиционог плана за санирање проблема отпадних вода, где је ипак важно питање времена, тј. да се проблем таквих размера не може решити за „један дан“. Упркос недостатку техничке документације, министар очекује да ће 2020. година бити прекретница у смислу превазилажења проблема отпадних вода. Горан Триван је похвалио сарадњу са локалним самоуправама, где је подвукао коначну промену свести код великог броја локалних лидера по питању заштите животне средине. Када се ради о загађености ваздуха, министар је поновио да је изразит проблем више стотина хиљада увезених аутомобила, који су нарочити загађивачи квалитета ваздуха. Триван је наставио са рационалним запажањем да се подаци о квалитету ваздуха морају узети са резервом, обзиром да су мерне станице на местима која су карактеристична по већој агломерацији штетних честица (пм 2,5 и 10), него што је остатак Београда. Министар је закључио подацима који указују на повољније финансијско стање, тј да ће буџет за 2020. бити већи за 27%.

Наша представница Александра Младеновић је у свом обраћању искористила прилику да министру Тривану постави неколико питања. Првенствено Младеновићеву је интересовао степен у ком ће се извештај користити за даља планирања у очувању животне средине, затим статус заштићених подручја. Александра је навела да су просторни планови из 2019. и 2020. за заштићена подручја предвиђали 10% односно 12% државне територије, а да смо тренутно на 7,6%. Представница Зелене столице је нагласила да се без конкретних и коренитих помака животне средине у агенди парламента Србије, нећемо даље помаћи од података за 2018. годину.

На питање наше представнице о заштићеним подручијма, министар Триван је одговорио да су она управо и приоритет, али да због административне процедуре и капацитета, тај процес иде нешто спорије, осим тога мора се водити рачуна о искуствима других држава како се не би произвели негативни ефекти. Министар је наставио са закључком да сви сектори за очување животне средине требају бити подређени закону о климатским променама и да се прихватање међународних стандарда треба одразити и на међусобне договоре и односе између институција.

Након министра, реч је председница дала посланику Богатиновићу који не дели суморну слику о стању животне средине као посланик Деспотовић. Заправо посланик Деспотовић је изразио незадовољство, због недостатка предутзетих мера од стране владиних ресора за заштиту животне средине. Посланик Богатиновић је на незадовољство посланика Деспотовића предложио активност локалних заједница и самоуправа, тј. да оне управо буду иницијатори промена, а не да чекају владину подршку и помоћ. Такође Богатиновић је нагласио велики значај лесковачке акумулације Барје.

Закључке са 25. сједнице Одбора за заштиту животне средине сачинили су Горан Триван и Филип Радовић који су се сложили да је Србија на добром путу, првенствено због тога што се предметни извештај 2 пута годишње презентује, док је тај број у државама региона знатно мањи. Осим тога чланови одбора и председница су сложили у мишљењу да истовремено присуство министра Тривана и директора Радовића седници, заправо показује изразиту жељу да упркос нарочитим изазовима и препрекама у пољу заштите животне средине, Србија настави да остварује повољне резултате и да стреми ка још бољим ради здравијег живота свих њених грађана. Након дискусије Одбор је усвојио Извештај и предложио Народној скупштини да га прихвати.

Седници је председавала председница Одбора Маја Гојковић, а присуствовали су и чланови и заменици чланова Одбора Душко Тарбук, Милена Турк, Младен Лукић, Радослав Цокић, Александра Јевтић, Јасмина Каранац, Нада Лазић, проф. др Снежана Богосављевић Бошковић, Борка Грубор и Милена Ћорилић.

Видео снимак седнице можете погледати ОВДЕ


Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Article source: https://zelenidijalog.rs/odrzana-25-sednica-odbora/