Све што ми је потребно је ваздух који дишем…

5

Блог · 08/11/2019 · Зелени дијалог
Све што ми је потребно је ваздух који дишем…

Понекад, све што ми је потребно је ваздух који дишем. И да те волим [1]

Драге романтичне душе широм Србије, суграђани и суграђанке да ли и ви верујете да је љубав у ваздуху? У шапату дрвећа ? У гмрљавини мора [2] ? Осећате ли то? Видите ли је?

И раније смо знали да је лето добро доба за љубав. Ако љубав у заносу усхићења тражимо у ваздуху или је повезујемо са ваздухом, као што ја чиним, зима нам доноси проблеме.

Ок, волимо се. А какав ваздух дишемо?

Имамо 1000 речи на располагању, а 1000 речи није довољно да опише љубав и квалитет ваздуха. [3]
Ми ћемо покушати да вас заинтересујемо да прочитате цео извештај приказима делова Извештаја о квалитету ваздуха у Србији за 2018. годину који припрема Агенција за заштиту животне средине. Ко не воли црни хумор нека не чита. Прескочите, после опет има о љубави. О сексу ни речи, да не чекате до краја ако вас то занима, бацајте текст и у потрагу за партнером.

Извештај о квалитету ваздуха у Србији у 2018 години: читање које се ређе виђа

Србија већином у зеленом

…јер немамо појма зашто се тако приказује мапа стања квалитета ваздуха у нашој земљи у којој већина становништва удише ваздух лошег квалитета (неки због тога, на жалост, умиру пре времена) мерено домаћим стандардима и према резултатима који су описани на стотинак страна после мапе. Реално ко ће да чита толике стране, погледаш мапу и кажеш није лоше. Лјуди који не живе на ненасељеним територијама би тамо могли да удишу одличан ваздух, докле год тамо не живе. Разумете? Ни ја.

Одличан квалитет ваздуха у Нишу!

…је узрокован недовољним квалитетом мерења. Немојте да се ложите. Ха, ха, ложите, како то само није смешно. Нишлијама није до шале, уопште. Могли би и да помисле да је груба увреда да се њихов град нађе обојен зеленом бојом на мапи посвећеној квалитету ваздуха.

Зашто је то битно? Законски, Нишлије удишу добар ваздух. Законски, нико не мора да се брине да се квалитет ваздуха у Нишу поправи. Нјие то лепо.

Чачак у зеленом!

…мало се шале са нама, Агенција приказује зелено јер за оцену квалитета ваздуха користи само мерења концентрације азот диоксида. Чачак локално мери и друге ствари и када би се, на законом предвиђен начин, оцењивање квалитета ваздуха применило на основу тих мерења Чачак би био у ИИИ категорији, најгорој, али на мапи се Чачак весело зелени! Зашто је то битно? Законски, Чачани удишу добар ваздух. Законски, нико не мора да се брине да се квалитет ваздуха у Чачку поправи. Није ни то лепо.

Лоши мерни инструменти за мерење концентрације арсена у Бору

…јер понекад не могу да измере концентрације арсена које се бележе у ваздуху у том граду. Произвођач опреме није предвидео таква постигнућа. Ми можемо и оно што не може произвођач мерне опреме!

Зелена су и места без тачкица: нпр Лесковац; Нови Пазар

На мапи Србије зеленом бојом која треба да укаже на зоне чистог ваздуха обојене су на пример и територије на којима се налазе Лесковац и Нови Пазар. Ваздух је тамо прве категорије? Знате већ, законски би могао да буде. Мапа трпи све. Питајте грађане и грађанке ових места какав је ваздух. Питајте их и за љубав, да их мало орасположите.

Шта је то у ваздуху?

Свашта. Да бисмо се концентрисали на решавање проблема важно је да разумемо која је то загађујућа материја која највише доприноси негативној оцени квалитета ваздуха.
Ево шта каже агенција:
„У 2018. години прекорачење годишње граничне вредности (40μг/м3) забележено је на свим станицама. …“
„…Прекорачења дневних граничних вредности од 50μг/м3 током 2018. године било је на свим мерним местима и њихов број се кретао од један дан на станици Каменички Вис до 170 дана на станици Ваљево…“ „…Суспендоване честице су 2018. године, као и претходних година, биле доминантна загађујућа материја на подручју Републике Србије…“
Не бих ја ту ништа додав’о.
Чекајте да ипак додам. Имамо проблем и са другим загађујућим материјама. Проблем са ПМ честицама је највећи.

Одакле то у ваздуху ?

Од свуда. Да бисмо се концентрисали на решавање проблема важно је да разумемо који је то извор загађења који највише доприноси негативној оцени квалитета ваздуха. Ево шта каже агенција:
„Током 2018. године доминантан удео емисија суспендованих честица ПМ10 потицао је из топлана снаге мање од 50МW и индивидуалних ложишта, њих 57%…“

Шпорети и пећи, другови. Сиромаштво, незнање, енергетска неефикасност зграда, лоше дрво, прљав угаљ, гума, пластика, а највише ужасни уређаји за ложење. Има ли других извора загађења? Ојха! Али овај је највећи према инвентару који прави агенција. Додуше знају они да направе свакакве инвентаре. И да их доставе у скупштину. Не питај.

Шта да учинимо? Ко да учини?

Када стижу лоше вести обично страда гласник. Агенција за заштиту животне средине је у лошим условима подигла расположивост мерења у националној мрежи са нешто преко 20 посто у 2017 на готово 50 посто у 2018. Има ту још пуно да се ради, пре свега да се измени начин извештавања и све што је потребно да би се изменио начин извештавања. Није лепо да се црвенимо што се зелене градови који се у ствари црне од загађења. Тамо живе људи који удишу лош ваздух. Тамо људи умиру зато што удишу лош ваздух. Дајмо Агенцији веће ресурсе да још боље раде оно што већ раде.

Закон о заштити ваздуха јасно описује надлежности. Велики број надлежности је на локалним самоуправама. Оним где је квалитет ваздуха лош („уф добро, је не мери се код нас, или уф добро је, не ваља нам мерење“: хор службеника на локалу). То је по закону.
У више од милион домаћинстава и огромном броју јавних и комерцијалних зграда ложи се нестандардно гориво у нестандардним уређајима. У десетинама блокова термоелектрана ложи се гориво са високим садржајем сумпора (ниске калоријске вредности. Српски речено – лоше). У милионима технолошки застарелих возила сагорева бензин и дизел (нађе се негде ваљда, мајку му, и лож уље за неког голфа двојку. Греју се школе, болнице, јавне зграде… Кад је бег био циција. Wинк, wинк. Какве црне локалне самоуправе, не могу оне да реше тај проблем.

Координисано садејство политика у области заштите животне средине, енергетике, грађевинарства, социјале (о да социјале), трговине… Хајдемо прво да помогнемо најсиромашнијим суграђанима. Од око 250.000 најсиромашнијих домаћинстава, 85% греје се на чврста горива. Вероватно користе лоша горива. И скоро сигурно лош уређај. Ко ће то да започне, кукала нам мајка? Народна скупштина Републике Србије? Зелена посланичка група? Зашто да не. Не могу сами, али могу први. Јавно слушање, па јавно слушање, па јавно слушање… Извршна власт да све потанко исприча: шта ради, шта не ради, шта им недостаје да би радили више”, са ким треба да сарађују. И тако до стандардних горива у стандардним уређајима. Чича мича и готова прича.

А љубав? Све је постало пепео и дим …[4]

[1]
Tekstopisci: Albert Hammond / Mike Hazlewood tekst pesme: The Air That I
Breathe copy; Universal Music Publishing Group. Odgovornost za pokušaj prevoda
je na autoru teksta.

[2]
Tekstopisci: George Young / Johannes Vandenberg

tekst pesme: Love Is in the Air© BMG Rights
Management. Odgovornost za pokušaj prevoda je na autoru teksta.

[3]
Prever čak tvrdi da hiljade
i hiljade godina ne bi bilo dovoljno da se opiše kratki sekund večnosti jednog
poljupca.

[4] “Ti negde gradiš ljubavi dom, ja živim sam u svetu svom. Sve je postalo pepeo i dim otkad si srećo otišla sa njim.“ Sinan Sakić. Nije lepo otići. Dim zagađuje a upravljanje pepelom kao otpadom je nezgodno. Ne treba nikuda ići.

Original Article