10 година ЗПГ

9

Зелена посланичка група · 17/06/2019 · Зелени дијалог
10 година ЗПГ

У малој сали Народне Скупштине Републике Србије (НСРС) одржана конференција у поводу обележавања 5. јуна Светског дана животне средине. Овоје била добра прилика да обележимо 10 година од оснивања Зелене посланичке групе (ЗПГ). На овој конференцији више од 60 учесника и учесница имало је прилику да чује информације из угла међународних актера, посланика и посланица из земље и региона и европској перспективи борбе против климатских промена.
У уводном обраћању Шеф Мисије ОЕБС-а Андреа Оризи је изјавио: “Стање животне средине дефинише како ће изгледати будућност ваших грађана. Парламент представља покретача демократије и институција. ЗПГ је одличан пример окупљања посланика из владајуће већине и опозиционе мањине.” Поред њега на овом панелу су учествовали су и Жарко Петровић из УНДП –а, Симон Илсе из Фондације Хајнрих Бел, Ингве Енгстроем из Делегације ЕК у Србији, и Нада Лазић, ЗПГ. Панел је модерирала Соња Лихт из Београдског фонда за политичку изузетност.

Уводни панел

Нада Лазић је похвалила досадашњи рад ЗПГ, а Жарко Петровић је говорио о глобалним еколошким проблемима и потенцијалним претњама које долазе из природе Он је истакао важност партнерства јавног и приватног сектора, увођења циркуларне економије и подршке иновацијама. Симон Илсе је још једном подвукао да су овогодишњи избори за Европски парламент били климатски избори. Истакао је важност акција буђења друштава, кроз разне акције, попут “Петком за будућност”. Ингве Енгстром је загађење ваздуха представио као важан проблем јер велики број људи директно или индиректно умире од последица загађења ваздуха. Резимирајући уводни панел Соња Лихт је истакла о посточигледну неопходност постојања Зелене посланичке групе и Зелене столице. Изразила је одушевљење што је цивилно друштво већ годинама присутно, што учествује у расправи и заједно са члановима парламента учествује у креирању законодавства. Подсетила је да се у дебате о овим темама посебно морају укључити жене и млади, јер су то две веома важне циљне групе.

Улога и значај неформалних група у раду парламента

У другом панелу учествовали су Гордана Чомић, потпредседница НСРС, Александра Томић председница парламентарног форума за енергетику, Дејан Раденковић, народни посланик и Бранислав Блажић, државни секрретар. У овом панелу се разговарало о томе која су искуства неформалних међустраначких посланичких група и да ли је дијалог и заједнички рад могућ?. Овај панел је показао да је дијалог могућ јер је разговор потпуно одударао од слике коју последњих година гледамо на седницама НСРС.

Александра Томић је навела да су многе теме отворене у Парламенту захваљујући неформалним посланичким групама и да је то веома важно. У оквиру неформалних група се много више разговара о различитим темама и у њима се много боље разумемо. Њихов значај је у отварању свих ових тема, а које се не могу у пленуму отварати. Народна посланица Гордана Чомић, као део не само ЗПГ, него и Женске парламентарне мреже каже да је улога неформалних група да буду цондуциве енвиронмент и допринесу доношењу неких повољнијих политика. Оне се заснивају на добровољном учешћу – „моћ за“ (како би се нешто урадило за) животну средину, а не „моћ да“ (владам неким). Међутим, нису све неформалне групе подједнако успешне. Разлика ЖПМ и ЗПГ је у томе што су жене успеле да буду кохезивне и да се изборе за неке политике заједно, а ЖПГ није баш толико кохезивна да би успела да спречи последице или се избори за неке законе. Генерално, моћ неформалних група лежи у томе да се супротставе формалној моћи, и данас су једино место где постоји међупартијски дијалог. Њихов смисао је да се нешто уради, а не ко је то урадио. У Србији мора да се схвати да – док људи који се међусобно не подносе не седну заједно за сто и не реше да раде заједно на неким проблемима – проблема ће бити.

Народни посланик Раденковић Дејан је рекао да тренутно није ни у једној неформалној посланичкој групи јер сматра да се у њима све сводило на политике „од данас до сутра“, и рад по принципу „ако нас неко не организује, ми не можемо сами да се организујемо“. Желео је да поентира са чињеницом да је НВО сектор тај који углавном координира неформалним групама и окупља народне посланике око одређене теме. Изразио је забринутост око постојања ЗПГ у будућности, када БФПЕ и ЦМВ заврше овај или неки други пројекат. Осим тога, брине га и чињеница да посланици немају интегритет да потпишу неки амандман у оквиру неформалне групе без мишљења странке. Он сматра да је то проблем на коме се треба радити у будућности. Бранислав Блажић, из Министарства за заштиту животне средине, је упозорио да је ниво свести о еколошким темама код нас много нижи од нивоа земаља Европске уније. У земљама ЕУ је један од темеља сваке политике брига о природи и њеној заштити. За њега Парламент треба да буде светли пример у давању доприноса у развоју еколошке свести – конкретно позвао је и остале посланике да се придруже ЗПГ. Осим тога, он сматра да образовање о животној средини мора почињати од нивоа вртића

Значај регионалне сарадње за политике заштите животне средине

На овом панелу разговатрано је о регионалној сарадњи парламената и неформалних зелених посланичких група. У дискусији су учествовали Саша Магазиновић, Посланик у Парламенту Босне и Херцеговине, Хари Локвенец из Македонског Собрања и Александар Дамјановић из Скупштине Црне Горе као и Нада Лазић из ЗПГ. Покренуто је много питања, од решавања проблема граница, заједничког управљања енергетским системима, размени примера добре праксе…

Хари Локвенец је говорио о томе да сви посланици, који осећају потребу заштите животне средине за своју децу, треба да буду чланови зелених посланичких група . Истакао је важност заштите животне средине говорећи да ово није национално већ регионално питање у коме нема подела по националности, религији…него се тиче свих нас заједно. По њему су потребни механизми регионалне сарадње. Истакао је важност промена да би нам животна средина постала стил живота. Говорио је о повезаности екомије и екологије и додао је да наше земље морају економски да ојачају. Похвалио је конференцију указујући на проблем и заостајање региона у области управљања отпадом.

Александар Дамјановић указао је да је у Црној Гори отворено и поглавље 27 али да проблеми остају исти и да се не решавају. Указао је на заједничке проблеме отпадних вода, мини-хидро електране, загађења ваздуха, климатских промена… Истакао је да су то теме на којима можемо заједно да радимо, али неопходна је политичка воља као и да се оформи механизам за сарадњу. Парламенти у свим зрмљама имају дуге процедуре, посланичке одредбе, и зато су по њему управо неформалне групе много флексибилније и брже, ефикасније у давању доприноса проблему заштите животне средине.

Саша Магазиновић је актуелизовао добросуседску сарадњу говорећи о томе да је ми у регион немамо. “Не можемо имати добросуседске односе кад имамо несређене проблеме са границама, коришћењем енергетских постројења…” рекао је он. У Босни и Херцеговини тренутно је једна од најважнијих регионалних тема складиштење нуклеарног отпада из електране Кршко за који је Хрватска предвидела локацију за складиштење тик уз границу са БиХ. Нада Лазић је истакла да је ЗПГ успела да утиче на забрану коришћења пластичних кеса у Србији. Поновила је да у области животне средине не сме само штета или скандал бити приказан у медијима. Указала је на пример недостатка свести иштичући да је председник највеће посланичке групе једном приликом јавно рекао да имамо важнијих приоритета од животне средине. О важности регионалног повезивања указала је на то да животна средина није сегмент сам за себе и да загађење нема граница. Још је истакла неопходност међусобне регионалне сарадње као и стварања партнерстава са цивилним сектором.

Животна средина и климатске промене – поглед из Европе

Последњи део је био резервисан за Ведрана Хорвата из Института еколошких политика из Хрватске. Ведран је појаснио Green new deal који је као платформа понуђен на изборима за Европски парламент. Упућујући на то да смо све више свесни екстремних климатских промена, и на Балкану, а не само на ЕУ, Ведран је истакао важност снаге промене стила живота. Поменуо је да CО2 емисије и даље расту али да и даље имамо проблем на који начин јавност можемо уверити о важности климатских промена и питању живота на земљи за будуће генерације? Тренутно постоји 4 сценарија на глобалном нивоу који се тичу будућег квалитета живота. Он се нада да ће климатска политика бити у срцу политичких дешавања, кад дође до питања митигације и промена законодавстава и политика. За Економску кризу 2008 ослобођене су стотине миљарди еура за санацију банака – а шта је са данашњом климатском кризом? Истакао је да су садашњи економски системи успостављени на потрошњи, али заокрет у том смислу је неопходан како би се успоставио другачији образац коришћења сировина, односа према добрима и предупредиле даље последице климатских промена. Потребно је по њему смањење улагања у пројекте који се тичу екстракције и коришћења фосилних горива. На крају нам је поручио “ви као појединци морате да смањите потрошњу!”

Конференцију су подржали програм Уједињених нација за развој (УНДП), Мисија ОЕБС у Србији и Канцеларија за демократске институције и људска права (ОДИХР), Хајнрих Бел фондација и Отворени регионални фонд за Југоисточну Европу ГИЗ ОРФ ЕЕ.

Original Article