Akupunktura u terapiji bolnih stanja

akupunktura

Akupunktura je metod lečenja tradicionalne kineske medicine prilikom koje se u precizno locirane tačke na koži aplikuju metalne igle, a terapijski efekat postiže kombinacijom uboda na način koji zavisi od vrste i karaktera oboljenja.

autor: doc. dr sci. med. Saša Milićević, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije i subspecijalista medicine bola, Centar za bol i fizikalnu terapiju Analgesis

Bol je neprijatno iskustvo i svako od nas je makar jednom u životu osetio ovakvu senzaciju. Epidemiološki podaci su različiti, ali svi ukazuju na visok procenat zastupljenosti navedenih bolnih stanja. Najčešća bolna stanja u opštoj populaciji su bol u vratnom i lumbalnom delu kičme i bol u kolenu. Procenjuje se da 6,3 do 15,4% odraslih doživi epizodu lumbalnog bola tokom jedne godine, a da oko 80% njih ima bar jednu epizodu lumbalnog bola tokom svog života. Oko 80% ispitanika iznad 70 godina starosti na rentgenskom snimku ima degenerativne promene na kolenima i drugim zglobovima koje ukazuju na osteoartrozu, a oko 30% ima bol u kolenu.

Šta je bol

Prema definiciji Internacionalnog udruženja za istraživanje i tretman bola (International Association for the Study of Pain – IASP) bol je neprijatno senzitivno iskustvo udruženo sa postojećim ili potencijalnim oštećenjem tkiva ili iskustvo opisano u kontekstu takvog oštećenja (International association of study of pain, 2001).

Ova definicija naglašava subjektivnost bola koji može biti i fiziološki fenomen i emocionalno – kognitivna reakcija. Osim toga ova definicija govori o bolu kao jedinstvenom iskustvu pojedinca koje nastaje u mozgu kao krajnji proizvod obrade informacije iz perifernog motornog neurona. Hoće li nadražaj biti protumačen kao bolni ne zavisi samo od prirode nadražaja, već i od iskustva, sećanja i emocija.

Receptori za bol ili nociceptori se u vidu slobodnih nervnih završetaka nalaze u koži, kostima, mišićima, vezivnom tkivu i unutrašnjim organima. Vrlo su razgranati tako da stvaraju preklapajuća polja. Postoje tri tipa nociceptora a to su: mehanoreceptori, termoreceptori i tihi nociceptori. Bilo kakvo oštećenje kože uzrokovaće prenos nervnih impulsa od receptora za bol ka kičmenoj moždini, gde se aktiviraju sekundarni i tercijarni neuroni koji ove informacije prenose do somatosenzornog područja kore mozga.

Akutni i hronični bol

Prema trajanju simptoma bol može biti akutni i hronični. Akutni bol se može smatrati simptomom akutne bolesti. Javlja se aktivacijom nociceptora u oštećenom tkivu nastalog najčešće nakon povrede ili upale. Akutni bol traje kratko, obuhvata period ozdravljenja i ima jasno adaptivno zaštitnu ulogu, tako da povređeno ili upalno područje i okolno tkivo čini preosetljivim na sve vrste draži.

Hronični bol traje i nakon procesa ozdravljenja, a rezultat je trajnog patološkog poremećaja. Može postojati nezavisno o stanju koje je iniciralo bol – bolest sama za sebe.

Bol znatno utiče na smanjenje funkcionalnosti osobe, limitirajući je faktor u obavljanju aktivnosti dnevnog života, dovodi do poremećaja sna, anksioznosti i depresije i utiče na smanjenje kvaliteta života.

Mesto akupunkture u terapiji bola

Klinička praksa u lečenju bolnih stanja promenila se poslednjih decenija zbog boljeg razumevanja uloge perifernog i centralnog nervnog sistema u genezi bola i mehanizama bolnih stanja.

U tretmanu bola se danas koristi:

  • medikamentozna terapija,
  • terapijski modaliteti fizikalne medecine i rehabilitacije,
  • akupunktura,
  • minimalno invazivne procedure i
  • operativno lečenje.

Blokada vitalnih energija

Akupunktura je metod lečenja koji se razvijao tokom nekoliko milenijuma. Sastoji se iz dijagnostičkog pristupa i terapijskog tretmana patofizioloških promena. Predstavlja metod lečenja tradicionalne kineske medicine prilikom koje se u precizno locirane tačke na koži aplikuju metalne igle, a terapijski efekat postiže kombinacijom uboda na način koji zavisi od vrste i karaktera oboljenja.

Klasični koncept zdravlja počiva na homeostazi vitalne energije (Qi). Vitalna energija kruži prema tačno definisanim putevima, meridijanima i kanalima, a svaki eksces (hiper ili hipo) dovodi do disbalansa, odnosno bolesti. Na kanalima ima ukupno 361 tačka, i još 40 ekstra tačaka van kanala. Koriste se još i a-ši tačke (bolno osetljive tačke) i iskustvene tačke.

Biofizička istraživanja akupunkturnih tačaka na koži utvrdila su da je električni otpor manji 5-10 puta nego na susednim delovima kože, da je električni kapacitet veći od 20-25%, energetski metabolizam kiseonika tri puta veći, resorpcija aerojona i koncentracija radioaktivnih izotopa znatno veća i da su akupunkturne tačke aktivne i 48 sati nakon smrti.

Prema klasičnim načelima tradicionalne kineske medicine bol nastaje kao posledica stagnacije energije u jednom ili više kanala uzrokovane unutrašnjim ili spoljnim faktorima. Balans vitalne energije se postiže stimulacijom akupunkturnih tačaka.

Gde sve pomaže akupunktura

Najčešća indikacija za primenu akupunkture su hronična bolna stanja:

  • bolovi u lumbalnom i vratnom delu kičme sa radikulopatijom,
  • ostaoartritis kolena i ramena,
  • adhezivni kapsulitis (smrznuto rame),
  • trigeminalna neuralgija i druge kranijalne neuralgije,
  • glavobolje,
  • kompleksni regionalni bolni sindrom (Sudekova distrofija),
  • dijabetična polineuropatija,
  • posteherpetična neurolgija,
  • interkostalna neuralgija,
  • stanja nakon povrede glave, kičmene moždine i moždanog udara sa posttraumatskim bolovima,
  • fibromijalgija,
  • teniski i golferski lakat,
  • pareze ili paralize perifernih nerava (paraliza facijalnog nerva), itd.

Kako deluje akupunktura

Akupunktura u tretmanu bola deluje sledećim mehanizmima:

  • kontrola ulaska bolnih impulsa (Gate control theory) – blokira broj bolnih impulsa koji ulaze u kičmenu moždinu
  • neurohumoralni odgovor – stimulacija i oslobađanje endogenih opioida, smanjuje bol aktivacijom enkefalina i endorfina (supstance slične morfijumu)
  • podizanje praga za bol, smanjuje broj impulsa koji prenose bol sa mesta povrede
  • aktivacija sistema descendentne inhibicije (serotonergički i adrenergički mehanizmi), blokira prenos bolnih impulsa u centralni nervni sistem.

Kako izgleda jedan tretman akupunkturom

Tretman akupunkturom podrazumeva da praktičar uvodi veoma tanke igle u specifična mesta, tzv. akupunkturne tačke na telu. Ubod iglice obično izaziva samo blagu nelagodu. Svaka osoba koja se bavi akupunkturom ima jedinstveni stil i veoma često se kombinuju pristupi istočnjačke i zapadnjačke medicine.

Da bi odredio tip akupunkturnog tretmana koji će najviše pomoći, praktičar će prvi tražiti da mu opišete simptome, svoj stil života i navike. Možda će i detaljnije pregledati:

  • bolne delove tela,
  • jezik, njegov oblik, boju i postojanje naslaga,
  • boju lica,
  • srčani ritam, opipavanjem ručnog zgloba.

Ovo početna procena može da traje i do 60 minuta, a naredne posete obično traju 20 do 40 minuta. Uobičajeno je da se akupunktura primenjuje dve do četiri nedelje, a plan uključuje jedan ili dva tretmana nedeljno, zavisno od stanja koje se tretira i njegove ozbiljnosti.

Akupunktura se može primeniti kao samostalna metoda, ali najčešće u kombinaciji sa drugim terapijskim modalitetima, pre svega fizikalne medicine i rehabilitacije.

Da li akupunktura ima sporedne efekte

Ukoliko tretman primenjuje kompetentan i sertfikovan praktičar rizik od primene ove metode je veoma nizak. Uobičajeni sporedni efekti uključuju osetljivost i manje krvarenje ili stvaranje modrice na mestu uboda iglicom. Praksa je da se koriste sterilne igle za jednokratnu upotrebu, pa je rizik od infekcije sveden na minimum.

Međutim, ukoliko imate neki poremećaj koagulacije ili ugrađen pejsmejker nalazite se u povećanom riziku za nastanak komplikacija, pa je bolje da izaberete neku drugu metodu tretmana bola.

Tekst objavljen: 07.11.2018.

Update PharmaMedica tim: 15.12.2020.

Komentari