Alergijski rinitis (simptomi, uzrok, lečenje)

199

Alergen je inače bezopasna supstanca koja izaziva alergijsku reakciju. Alergijski rinitis, poznat i kao polenska kijavica i, nešto ređe, senska groznica, zapravo je alergijski odgovor na specifične alergene. Polen je najčešći alergen koji izaziva sezonski alergijski rinitis. To su simptomi alergije koji se javljaju sa promenom godišnjeg doba.

Oko 8% odraslih osoba u SAD pati od nekog oblika alergijskog rinitisa, kako kažu u Američkoj akademiji za alergiju, astmu i imunologiju (AAAAI). Od alergijskog rinitisa pati i oko 10 – 30% svetske populacije.

Broj osoba sa ovim problemom u Srbiji nije poznat, ali, prema mišljenju stručnjaka, ne zaostajemo za svetskom populacijom. Epidemiološko merenje koje je u našoj zemlji obavljeno 2001. i 2002. godine, pokazalo je da čak 15% školske dece pati od polenske kijavice, odnosno nekog oblika polinoze. Kako je broj obolelih od alergija u stalnom porastu, smatra se da je sada mnogo više obolelih. Prema nekim procenama, samo u Beogradu oko 70.000 ljudi ima alergiju na ambroziju, korov koji je odgovoran za polovinu svih polenskih groznica u svetu.

alergijski rinitis

Simptomi alergijskog rinitisa

U najčešće simptome alergijskog rinitisa spadaju:

  • kijanje
  • curenje nosa
  • zapušen nos
  • svrab nosa
  • kašalj
  • bolno ili izgrebano grlo
  • svrab očiju
  • vodnjikave oči
  • tamni krugovi oko očiju
  • česte glavobolje
  • simptomi nalik ekcemu, kao što su ekstremno suva koža koja svrbi i na kojoj mogu da se pojave plikovi koji cure
  • koprivnjača
  • jak umor

Obično se javlja jedan ili više navedenih simptoma, najčešće odmah nakon kontakta sa alergenom. Neki simptomi, kao što su ponavljajuće glavobolje i umor, mogu da se jave tek nakon dugotrajnog izlaganja alergenima. Povišena telesna temperatura ne spada u simptome polenske groznice.

Kod nekih osoba se simptomi ispoljavaju veoma retko. Do njihove pojave dolazi samo kada je osoba izložena velikoj količini alergena. Kod drugih, simptomi traju čitave godine. Ukoliko imate simptome koji traju duže od nekoliko nedelja i ne pokazuju znakove poboljšanja, javite se svom lekaru.

Šta izaziva alergijski rinitis?

Kada vaš organizam dođe u dodir sa nekim alergenom, on ispušta histamin, prirodnu hemikaliju koja brani organizam od alergena. Ova hemikalija može da prouzrokuje alergijski rinitis i njegove simptome, uključujući curenje nosa i svrab očiju.

Osim polena drveća (najčešće breze, lipe, lešnika, zove, vrbe i platana), u druge uobičajene alergene spadaju:

  • polen trava
  • kućne grinje
  • životinjska perut, zapravo ljuspice stare kože
  • mačja pljuvačka
  • plesan

U nekim periodima godine, polen može da bude naročito problematičan. Polen drveća i cveća je uobičajen u proleće. Trave i korovi stvaraju više polena tokom leta i jeseni.*

(* Drveće cveta od početka februara do maja; trava od polovine aprila do polovine oktobra; korovi od kraja juna do kraja oktobra. – Prim. prev.)

Koje vrste alergijskog rinitisa postoje?

Postoje dve vrste alergijskog rinitisa – sezonski i perenijalni (celogodišnji). Sezonske alergije se obično javljaju tokom proleća i jeseni i tipičan su odgovor na spoljašnje alergene, u koje spada i polen. Perenijalne alergije mogu da traju čitave godine, ili u bilo koje vreme tokom godine, kao odgovor na supstance u zatvorenom prostoru, kao što su kućne grinje i životinjska perut.

Faktori rizika za nastanak alergijskog rinitisa

Alergiju može da ima svako, ali veće šanse za pojavu alergijskog rinitisa imaju osobe kod kojih postoji porodična istorija ovog oblika alergije. Rizik od pojave alergijskog rinitisa povećavaju i astma i atopijski ekcem.

Neki spoljašnji faktori mogu da pokrenu ili pojačaju ovo stanje, na primer:

  • duvanski dim
  • hemikalije
  • niske temperature
  • vlažnost vazduha
  • vetar
  • zagađenje vazduha
  • lak za kosu
  • parfemi
  • kolonjske vode
  • drvni dim
  • isparenja

Kako se dijagnostikuje alergijski rinitis?

Ako imate blaže alergije, verovatno će biti dovoljan samo fizikalni pregled. Međutim, vaš lekar može da obavi i neka testiranja da bi odredio najbolji način lečenja i preventivni plan, koji vam najviše odgovaraju.

Kožni prik test je jedan od najčešćih. Lekar stavlja nekoliko supstanci na vašu kožu, kako bi video reakciju vašeg organizma na svaku od njih. Ukoliko ste alergični na neku supstancu, obično se pojavi mala, crvena kvržica.

Alergo test iz krvi, ili radioalergosorbentni test (RAST), takođe je uobičajen. RAST meri količinu antitela imunoglobulina E na određeni alergen u krvi.

Lečenje alergijskog rinitisa

Alergijski rinitis možete da lečite na nekoliko načina. To uključuje medikamente, kao i kućne lekove, a isto i alternativnu medicinu. Pre nego što pribegnete novim merama za lečenje alergijskog rinitisa, posavetujte se sa svojim lekarom.

Antihistaminici

Za lečenje alergija možete da koristite antihistaminike. Oni deluju tako što sprečavaju organizam da proizvodi histamin.

U neke popularne antihistaminike, koji se nabavljaju bez recepta, spadaju:

  • feksofenadin
  • difenhidramin
  • desloratadin
  • loratadin
  • levocetirizin
  • cetirizin

Pre nego što počnete da koristite novi lek, razgovarajte sa svojim lekarom. Dobro proverite da li novi lek protiv alergije ometa delovanje drugih medikamenata ili utiče na neka zdravstvena stanja.

Dekongestanti

Dekongestante možete da koristite neko kraće vreme, obično ne duže od 3 dana, da biste ublažili začepljenje nosa i pritisak u sinusima. Duže korišćenje ovih lekova može da izazove povratni efekat, što znači da će se simptomi pogoršati kada prestanete da ih koristite.

U popularne dekongestante u slobodnoj prodaji spadaju:

  • oksimetazolin
  • pseudoefedrin
  • fenilefrin
  • cetirizin sa pseudoefedrinom

Ako imate abnormalan srčani ritam, bolest srca, istoriju moždanog udara (šloga), anksioznost, poremećaj spavanja, povišen krvni pritisak ili probleme sa bešikom, razgovarajte sa svojim lekarom pre korišćenja dekongestanata.

Kapi za oči i sprejevi za nos

Kapi za oči i sprejevi za nos mogu nakratko da ublaže svrab i druge simptome alergije. Međutim, u zavisnosti od preparata, možda bi trebalo da izbegavate dugotrajnu upotrebu.

Kao i kod dekongestanata, prekomerna upotreba nekih kapi za oči i nos, takođe može da dovede do povratnog efekta.

Kortikosteroidi su korisni kod upale i imunog odgovora. Oni ne izazivaju povratni efekat. Steroidni nazalni sprejevi se obično preporučuju kao dugoročno, korisno sredstvo protiv simptoma alergije. Ovi lekovi mogu da se nabave u slobodnoj prodaji, ali i uz lekarski recept.

Porazgovarajte sa svojim lekarom pre nego što započnete bilo koji način lečenja, kako biste bili sigurni da uzimate najbolji lek za vaše simptome. Lekar može da vam pomogne da utvrdite koji je preparat namenjen kratkotrajnoj, a koji dugotrajnoj upotrebi.

Imunoterapija

Vaš lekar može da vam preporuči imunoterapiju, ili injekcije protiv alergije, ukoliko imate tešku alergiju. Ovaj plan lečenja možete da primenjujete zajedno sa medikamentima za kontrolu simptoma. Ove injekcije vremenom ublažavaju imuni odgovor na određene alergene. Oni zahtevaju dugoročno, disciplinovano pridržavanje plana lečenja.

Režim primanja injekcija protiv alergije počinje u fazi nakupljanja antitela. Tokom ovog stadijuma ćete ići kod svog alergologa i primati injekcije 1 – 3 puta nedeljno, u periodu od 3 – 6 meseci, kako bi vaš organizam mogao da se navikne na alergen koji se nalazi u injekciji.

U fazi kontrole alergije, alergologa ćete radi injekcija viđati svake 2 – 4 nedelje, u periodu od 3 – 5 godina. Možda nećete primetiti promene ni godinu dana nakon početka faze kontrole. Kada stignete do te tačke, moguće je da će simptomi alergije biti veoma blagi ili će u potpunosti nestati.

Kod nekih osoba se javlja težak oblik alergijske reakcije na alergen u injekciji. Alergolozi obično traže od pacijenata da ostanu u ordinaciji 30 – 45 minuta nakon primanja injekcije, kako bi bili sigurni da neće doći do intenzivne ili po život opasne reakcije na nju.

Sublingvalna imunoterapija (SLIT)

Sublingvalna, ili podjezična imunoterapija, odnosno SLIT podrazumeva stavljanje tablete, koja sadrži mešavinu nekoliko alergena, ispod jezika pacijenta. Ova terapija deluje slično kao i injekcije protiv alergije, samo što nema ubrizgavanja. Trenutno se pokazala delotvornom za lečenje alergijskog rinitisa i astme, prouzrokovanih polenom drveća i trava, mačjom peruti, kućnim grinjama i ambrozijom. SLIT tretmane, kao što je oralair, možete da koristite u kućnim uslovima protiv nekih alergija na travu, nakon prethodne konsultacije sa lekarom. Prva doza SLIT terapije se uvek uzima u lekarskoj ordinaciji. Kao i kod injekcija protiv alergije, ovaj medikament se uzima često u vremenskom periodu koji će odrediti vaš lekar.

U moguća neželjena dejstva spadaju svrab u ustima ili ušima i nadraženost grla. U retkim slučajevima SLIT tretmani mogu da izazovu anafilaksiju. O SLIT terapiji se posavetujte sa svojim lekarom, kako biste videli da li vaša alergija reaguje na lečenje. Metodom ovog lečenja mora da upravlja vaš lekar.

Kućni lekovi

Kućni lekovi se razlikuju prema vrsti alergije od koje patite. Ako imate sezonsku ili polensku alergiju, možete da probate da umesto otvaranja prozora koristite klima uređaj. Ako je moguće, na uređaj stavite filter protiv alergija.

Korišćenjem odvlaživača ili HEPA filtera možete da kontrolišete svoju alergiju dok ste u zatvorenom prostoru. Ako ste alergični na kućne grinje, perite posteljinu i ćebad na temperaturi iznad 54,40C. Dodavanje HEPA filtera na usisivače i nedeljno usisavanje, takođe mogu da pomognu. Što manje tepiha u kući može da bude od pomoći.

Alternativna i komplementarna medicina

Usled brige zbog mogućih neželjenih dejstava, sve više ljudi koji pate od alergije traže načine da obuzdaju simptome polenske groznice „prirodnim“ putem. Međutim, važno je da imate na umu da svaki medikament može da ima neželjena dejstva, čak i ako se smatra prirodnim. Pored kućnih lekova, jedna od mogućnosti mogu da budu komplementarna ili alternativna medicina. Loša strana ovog načina lečenja može da bude ta što postoji malo dokaza koji potvrđuju bezbednost i delotvornost. Osim toga, može da bude prilično teško da se utvrdi ili postigne tačna doza.

Prema Nacionalnom centru za komplementarno i integrativno zdravlje (NCCIH), neki od tretmana koje ćemo navesti, mogu da budu korisni kod kontrole sezonskih alergija, ali ipak su neophodna detaljnija istraživanja. Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što isprobate bilo šta od navedenog:

  • akupunktura
  • ispiranje nosa slanim rastvorom (nazalna irigacija)
  • suplementi repuha
  • med (birajte sirove, organske vrste)
  • probiotici

Mada su ovi alternativni lekovi dobijeni od bilja i drugih prirodnih supstanci, oni mogu da imaju interakciju sa medikamentima, a i da izazovu reakciju. Probajte ih uz veliki oprez i uz odobrenje lekara.

Komplikacije alergijskog rinitisa

Nažalost, sam alergijski rinitis ne može da se spreči. Lečenje i kontrola su ključni za postizanje dobrog kvaliteta života, uprkos alergiji. U neke od komplikacija, koje mogu da nastanu usled alergijskog rinitisa, spadaju:

  • nemogućnost spavanja usled simptoma koji vas noću drže u budnom stanju
  • pogoršanje simptoma astme
  • česte infekcije uha
  • sinusitis ili česte infekcije sinusa
  • odsustvovanje iz škole ili sa posla zbog smanjene produktivnosti
  • česte glavobolje

Komplikacije mogu da se jave i usled neželjenih dejstava antihistaminika. Najčešće se javlja pospanost. U druga neželjena dejstva spadaju glavobolja, anksioznost i nesanica. U retkim slučajevima antihistaminici mogu da izazovu gastrointestinalne, urinarne i cirkulatorne probleme.

Alergijski rinitis kod dece

I deca mogu da pate od alergijskog rinitisa, a obično se javlja pre 10. godine. Ukoliko primećujete da se kod vašeg deteta svake godine, uvek u isto vreme, javljaju simptomi slični gripu, onda ono verovatno ima sezonski alergijski rinitis.

Simptomi kod dece su slični onima kod odraslih. Kod dece se obično javljaju vodnjikave, zakrvavljene oči, stanje koje se zove alergijski konjunktivitis. Ukoliko primetite šištanje i kratak dah uz ostale simptome, vaše dete možda ima i astmu.

Ako smatrate da vaše dete ima alergiju, javite se lekaru. Veoma je važno da ono dobije pravu dijagnozu i odgovarajuće lečenje.

Ako vaše dete ima ozbiljne sezonske alergije, ograničite izlaganje deteta alergenima, tako što ćete ga držati u kući kada je koncentracija polena u vazduhu visoka (najviša je u jutarnjim satima). Često pranje posteljine i odeće tokom sezone alergija i redovno usisavanje životnog prostora, takođe mogu da budu od koristi. Protiv dečjih alergija postoje brojni lekovi. Međutim, neki medikamenti izazivaju neželjena dejstva, čak i u malim dozama. Uvek se posavetujte sa lekarom pre nego što počnete da lečite dete bilo kojim lekom protiv alergija, koji se nabavlja u slobodnoj prodaji.

Prognoze

Ishod lečenja zavisi od stanja pacijenta. Sezonski alergijski rinitis obično nije težak, pa možete dobro da ga kontrolišete pomoću medikamenata. Međutim, teški oblici ovog stanja verovatno će zahtevati dugotrajno lečenje.

Prevencija alergija

Najbolji način da sprečite pojavu simptoma alergije jeste da svoju alergiju kontrolišete pre nego što organizam dobije priliku da štetno reaguje na alergenu supstancu. Imajte u vidu ove preventivne mere, kada su u pitanju specifični alergeni na koje ste osetljivi:

  • Polen – AAAAI preporučuje uzimanje lekova pre napada sezonske alergije. Na primer, ako ste osetljivi na polen drveća u proleće, trebalo bi da uzimate antihistaminike pre nego što dođe do alergijske reakcije. Ostanak u zatvorenom prostoru tokom perioda najviše koncentracije polena u vazduhu, kao i tuširanje odmah po povratku sa otvorenog prostora. Prozore bi trebalo da držite zatvorenima tokom sezone alergije i da izbegavate sušenje bilo koje vrste veša napolju.
  • Kućne grinje – Da biste smanjili izlaganje kućnim grinjama, možete da preduzmete mere i svoju kuću učiniti neprijateljskom sredinom za razvoj kućnih grinja. Podove čistite vlažnom krpom, a ne metlom. Ako imate tepihe, koristite usisivač sa HEPA filterom. Sve čvrste površine očistite od prašine, a posteljinu perite jednom nedeljno u vreloj vodi. Koristite antialergijske jastuke i navlake da biste smanjili izlaganje kućnim grinjama tokom spavanja.
  • Životinjska perut – U idealnim okolnostima nećete se izlagati bilo kojoj životinji na koju ste alergični. Ako to nije moguće, vodite računa da često perete sve površine. Ruke operite odmah nakon kontakta sa kućnim ljubimcima i vodite računa da vaši krznati prijatelji ne prilaze vašem krevetu. Takođe, nakon posete prijateljima koji imaju kućne ljubimce, obavezno operite odeću.

Saveti za prevenciju alergija

  • Ostanite u zatvorenom prostoru kada je koncentracija polena u vazduhu visoka.
  • Izbegavajte rane jutarnje vežbe na otvorenom prostoru.
  • Istuširajte se odmah nakon boravka napolju.
  • Tokom sezone alergija, vrata i prozore držite zatvorenima što je moguće češće.
  • Kada obavljate poslove u dvorištu, pokrijte usta i nos.
  • Pokušajte da ne skupljate lišće ili da kosite travnjak.
  • Svog psa kupajte bar dva puta nedeljno, kako biste sveli odbacivanje stare kože na najmanju moguću meru.
  • Ako vas brinu kućne grinje, iz spavaće sobe uklonite tepih.

Možete preduzeti neke mere da biste izbegli izloženost alergenima, a prirodni lekovi će vam doneti određeno olakšanje; ipak, najbolji način za povećanje otpornosti je jačanje imunog sistema.

Simptomi alergijskog rinitisa liče na simptome obične prehlade, ali nisu izazvani infekcijom. Oni zapravo predstavljaju preteranu reakciju na obično bezopasnu materiju. Naš imuni sistem na tu materiju reaguje kao da je neki opasan uljez koji u organizmu može da izazove upalu i nadraženost. Najčešći oblik ove bolesti je sezonski alergijski rinitis, koji se takođe naziva i polenska groznica odnosno kijavica ili polenska alergija. U proleće je glavni krivac za nju polen drveća, u leto raznih vrsta trava, a u jesen korova. Ako ste alergični na više od jedne vrste polena, vaši simptomi mogu svake go-dine da traju i nekoliko meseci.
Simptome rinitisa tokom cele godine izazivaju alergeni kao što su plesan, životinjska dlaka, grinje, pojedine namirnice i toksične materije iz okoline.

Lečenje i revencija alergijskog rinitisa
Jačajte imunitet zdravom ishranom, sastavljenom od namirnica bogatih vitaminima B i C, kao i flavonoidima. Korisno je uzimati vitamin C i kao dodatak.

Sezonski alergijski rinitis
Polenova zrna su toliko sitna i mnogobrojna da ih je teško potpuno izbeći, ali ipak možete smanjiti izloženost ovom alergenu. Pre uobičajene pojave polenske kijavice trebalo bi da preduzmete sledeće mere:
• Svaki dan pojedite po kašiku domaćeg, neobradenog meda koji sadrži čestice voska iz saća. Veruje se da to jača otpornost na polen lokalnih biljaka.
• Svakodnevno popijte po šolju čaja od ženšena ili ehinacee za jačanje imunog sistema.
Tokom sezone polenske kijavice
• Boravite što više u zatvorenom prostoru, a prozore zatvarajte kada god je moguće, naročito rano predveče, kada je nivo polena u vazduhu najviši.
• Redovno usisavajte prašinu.
• Polen uklonite iz vazduha pomoću jonizatora ili visoko efikasnog prečistača vazduha (HEPA filter).
• Nosite sunčane naočare priljubljene uz glavu i/ili biciklističku masku za lice kada izlazite iz kuće.
• Zaštitite se od polena tako što ćete u nozdrve i oko njih staviti vazelin.
• U automobilu držite zatvorene prozore i isključite spoljašnju ventilaciju.
• Izbegavajte centar grada i zadimljene prostorije jer zagađeni vazduh privlači polen.
• Po povratku kući presvucite se u čistu preobuku. Odeću često perite.
• Pre olujne grmljavine, kao i dva-tri sata posle nje, ostanite kod kuće. Zbog velike vlažnosti vazduha koja prethodi oluji, polenska zrnca se nadimaju i pucaju, ispustajući u vazduh čestice polenskog skroba.
• Nosite masku kada čistite prašnjava, plesniva ili veoma prljava mesta.

Opšte mere zaštite od alergijskog rinitisa
• Cesto umivajte lice ili ga brišite sunđerom, kako biste uklonili polen s kože i oko očiju.
• Ako vas oči svrbe i suze, isperite ih s pola litre prokuvane i ohlađene vode u koju ste dodali prstohvat soli ili dve kašičice destilovanog hamamelisa. Isti rastvor upotrebite i za ispi-ranje nosa.
• Nozdrve zaštitite od tečnosti koja curi iz nosa tako što ćete ih premazati s malo vazelina. Već upaljene nozdrve potapkajte pamučnom mara-micom natopljenom u ohlađen čaj od kamilice.

Lekovito bilje za lečenje alergijskog rinitisa

• Inhalirajte paru iz pola litra ključale vode u koju ste dodali kašiku sušene kamilice ili hajdučke trave.
• Kod polenske kijavice pijte dve-tri šolje dnevno čaja od vidove trave, zovinog cveta, matičnjaka, ehinacee ili kamilice.
• Protiv curenja iz nosa tri puta dnevno popijte po šolju čaja od koprive, zovinog cveta, đumbira, cimeta ili karanfilića.
• Zapušenost disajnih puteva smanjite dodavanjem belog luka u hranu ili uzimanjem kapsula ili tableta od belog luka. • Svakodnevno pijte po šolju čaja od kanadske žutike, vidove trave, zovinog cveta.

Obratite se lekaru Ako su se pojavili neki novi simptomi ili su jaki, odnosno uporni, a svakako ako počnete ubrzano da dišete ili uopšte imate teškoća s disanjem!

Original Article