Amenoreja i oligomenoreja, poremećaji ciklusa

Amenoreja

Amenoreja je stručan naziv za izostanak menstruacije i to je normalna pojava u pubertetu, tokom trudnoće i dojenja i postmenopauzi. Oligomenoreja je produžen razmak između menstruacija, u trajanju od 6 nedelja do 6 meseci, a uzrokuju je razni poremećaji u proizvodnji hormona.

Menstruacija je jedino fiziološko, normalno krvarenje iz materice, a nastaje zbog cikličnih promena hormona. Nekoliko dana pre menstruacije dolazi do pada nivoa hormona jajnika, estrogena i progesterona, što dovodi do promena u malim krvnim sudovima i stvaranja malih tkivnih hormona, prostaglandina. Iz ćelija, pod uticajem progesterona izlaze enzimi, što sve zajedno doprinosi nekrozi tkiva i trombozi uz degeneraciju ćelija. Posledica ovih procesa je ljuštenje, tzv. funkcionalnog sloja sluzokože materice, endometrijuma i krvarenje.

U zaustavljanju krvarenja važni su koagulacioni mehanizmi, a uz uticaj estradiola, već je četvrti dan menstruacije dve trećine šupljine materice prekriveno novim epitelnim tkivom.

Normalno menstrualno krvarenje pojavljuje se svakih 28 dana, uz odstupanje od plus/minus 7 dana i ne sme da traje duže od 7 dana, najčešće 4-5 dana. Uobičajen gubitak krvi tokom menstruacije je oko 60 ml, ali se normalnim smatra i gubitak do 80 ml. Sve iznad te količine se smatra preobilnim i abnormalnim krvarenjem.

Šta je primarna amenoreja i zašto se javlja

Izostanak menstruacije ili amenoreja može biti primarna i sekundarna.

Primarna amenoreja je izostanak menstrualnog krvarenja do 16. godine života, do kada 95% devojaka dobije prvu menstruaciju ili do kraja 18. godine do kada je dobije 98%. Ako devojka ima razvijene sekundarne polne osobine (dojke, dlačice ispod pazuha i na polnom organu), uzrok nepojavljivanja prve menstruacije najčešće su anomalije u građi polnih organa. To su

  • neperforirani himen,
  • septum vagine,
  • nepostojanje vagine i/ili materice ili
  • predmenstrualni hormonski poremećaji.

Međutim, ako sekundarne polne osobine nisu izražene, uzrok primarne amenoreje može biti:

  • zakasneli pubertet,
  • disgeneza gonada, odnosno nepostojanje pravog tkiva jajnika uz hromozomalne nepravilnosti,
  • nepravilan rad hipofize i drugo.

Sekundarna amenoreja, mogući uzroci

Kada se govori o amenoreji, obično se misli na sekundarnu amenoreju. Ona predstavlja izostanak menstruacije tokom šest meseci, kod devojke ili žene koja je ranije imala menstruacije. Ipak, kako su do tri godine nakon pojave prve menstruacije izostanci uobičajeni, u tom razdoblju sekundarno amenoreičnom se smatra ona devojka koja nema menstruaciju šest meseci tek u trećoj godini nakon pojave menarhe (prve menstruacije).

Na izostanak menstruacije može da utiče niz faktora:

  • neprimerena fizička aktivnost,
  • preterana ili premala telesna težina, odnosno poremećaji hranjenja,
  • trudnoća,
  • hormonski poremećaji,
  • stres, itd.

Budući da su uzroci izostanka brojni i raznoliki, potrebno je najpre tačno utvrditi zbog čega je menstruacija izostala, pa tek onda doneti odluku o načinu lečenja. Pored laboratorijskih analiza od velike je važnosti uzeti dobru anamnezu i obaviti detaljan ultrazvučni pregled.

Kako se leči amenoreja

Izbor lečenja zavisi od uzroka izostanka menstruacije. Ako se isključe poremećaji u građi polnih organa i trudnoća, ultrazvučni pregled vaginalnom sondom može ukazati o kakvom bi hormonskom poremećaju moglo da se radi.

U tom slučaju propisuje se hormon progesteron ili neki progesteronski dodatak kako bi se izazvalo krvarenje. Ako je sluznica u materici debela barem 5 mm, krvarenje nastupa nekoliko dana po prestanku uzimanja leka. To se smatra pozitivnim testom koji govori da je vrednost estrogena normalna, jer u protivnom do krvarenja ne bi došlo. Ako ipak do krvarenja ne dođe, pregled se ponavlja i sledi propisivanje lekova, hormona koji nedostaje i rade se dodatni pregledi i analize.

Šta je oligomenoreja

Kad se razmak između menstruacija produži, ginekološkim pregledom treba tačno utvrditi o kakvom poremećaju je reč i ako je potrebno uraditi dodatne analize hormona iz krvi.

Oligomenoreju često imaju žene sa izostankom ovulacije, odnosno plodnih dana. Izostanak ovulacije (bilo da je reč o amenoreji ili oligomenoreji) prisutan je:

  • kod žena sa sindromom policističnih jajnika,
  • kod žena koje imaju poremećaj rada drugih endokrinih žlezda i
  • kod žena kojima je poremećena proizvodnja hormona u mozgu, tj. hipofizi.

Policistični jajnici kao uzrok oligomenoreje

Sindrom policističnih jajnika je česta bolest, a karakteriše je pojačana proizvodnja muških hormona u jajniku i nadbubrežnoj žlezdi, uz poremećen odnos hormona hipofize i mnogih drugih hormona. Osim toga, većina devojaka i žena koje imaju sindrom policističnih jajnika je gojazna, sa izraženim nakupljanjem masnog tkiva oko stomaka. Masno tkivo ima i ulogu endokrine žlezde koja proizvodi brojne hormone, pa njegova količina ima značajan uticaj na menstrualni ciklus. Višak, ali i manjak masnog tkiva menjaju menstrualni ciklus, više nego što se obično misli, bez obzira na to radi li se o sindromu policističnih jajnika ili ne.

Dijagnoza policističnih jajnika postavlja se na osnovu:

  • pregleda,
  • ultrazvučne analize jajnika,
  • analize hormona i
  • biohemijskih pokazatelja iz krvi.

Izbor lečenja zavisi od želje žene za začećem. Ženama koje žele da zatrudne propisuju se lekovi kojima se podstiče ovulacija, a onima koje to ne žele najčešće se propisuju kontraceptivne tablete koje smanjuju nivo muških hormona i normalizuju odnose hormona. Pored ovih, može postojati potreba za uzimanjem i nekih drugih lekova kao i hirurške intervencije-elektrokauterizacija jajnika.

U svakom slučaju, kod gojaznih žena je nužno smanjenje telesne težine, jer preterana telesna masa može biti prepreka u svim fazama i pri svakom načinu lečenja.

Ostali uzroci oligomenoreje

Osim sindroma policističnih jajnika, oligomenoreja se javlja kod žena sa poremećajem hormona štitaste i nadbubrežne žlezde, a lečenje zavisi od tipa poremećaja. Oligomenoreju, kao i amenoreju, mogu imati žene sa povećanom proizvodnjom hormona prolaktina u hipofizi, najčešće zbog nastanka dobroćudnog tumora, tj. adenoma ćelija koje proizvode prolaktin.

Takve hiperprolaktinemije leče se najčešće konzervativno lekovima, a moguće je i hirurško lečenje. Mnogi lekovi, prvenstveno psihofarmaci, utiču na povišenu proizvodnju prolaktina. Prolaktin je povišen i u mnogim fiziološkim stanjima, kao što su spavanje, stres, snošaj, trudnoća, porođaj, babinje i naravno dojenje.

Amenoreja kod žena koje se bave sportom

Intenzivni treninzi udruženi sa smanjenim kalorijskim unosom dovode do hormonskog poremećaja. On se manifestuje izostankom menstrualnog krvarenja, odnosno amenorejom. Dugoročno, zbog niskog novoa estrogena dolazi do smanjenja gustine kostiju i osteoporoze.

Ovaj sindrom poznat kao trijas sportiskinja može da preraste u vrlo ozbiljan poremećaj ukoliko se ne prepozna i ne leči. Najčešće se javlja kod balerina i trkačica na duge staze, kao i kod drugih sportiskinja koje se bave sportovima u kojima je posebno bitna telesna kompozicija (gimnastika, umetničko klizanje, ples). Kod sportiskinja koje su amenoreične, a zbog povrede ili iz drugih razloga su prekinule sa treninzima, menstrualno krvarenje pojavljuje se nakon dva meseca.

Tačan mehanizam nastanka ovog sindroma nije poznat, ali postoji nekoliko pretpostavki. Po nekima, za nastanak poremećaja kriv je smanjen nivo telesnih masnoća, po nekima je krivac stres, hormon leptin, itd. Najverovatnije je, međutim, da su sve ove teorije donekle tačne i međusobno povezane.

Kako se leči amenoreja kod sportistkinja

Važno je da se ovo stanje na vreme prepozna, shvati ozbiljno i leči kako bi se izbegle ozbiljne posledice po zdravlje. Lečenje „atletske” amenoreje zasniva se na primeni preparata progesterona u trajanju od pet dana. Po prestanku uzimanja leka javlja se krvarenje. Preporučuje se smanjenje intenziteta i učestalosti treninga (za 5-10%), blago povećanje telesne težine, posvećivanje veće pažnje ishrani, stresu, spavanju…

Ciklus se najčešće ponovo spontano uspostavlja, ali ako do toga ne dođe, započinje se terapija hormonima. Kod mladih žena koje su seksualno aktivne, konvencionalne metode oralne kontracepcije su sigurne. Količine hormona u ovim preparatima su niske i značajno ne utiču na sportske performanse, pa se bez bojazni mogu koristiti. Žene sa sekundarnom amenorejom koje žele da ostvare trudnoću, a ne reaguju na intervencije u načinu ishrane, redukciju treninga i smanjenje stresa, mogu zahtevati i određene lekove za stimulaciju ovulacije.

Redovno vežbanje ima mnoge zdravstvene dobrobiti i daleko nadmašuje potencijalne rizike. Rano prepoznavanje problema i odgovarajuća reakcija su od suštinskog značaja.

Da li je amenoreja razlog za brigu

Amenoreja i drugi oblici menstrualnih disfunkcija su povezani sa nedostatkom estrogena. Gubitak estrogena teoretski može povećati nivo lipida u krvi i dovesti do prevremene ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti. Takođe, može postojati veća učestalost raka reproduktivnih organa. Nedostatak zaštitnog efekta estrogena na kosti izaziva demineralizaciju ili prevremenu osteoporozu. To dovodi do povećanog rizika od skolioze, stres frakture i drugih ozbiljnih preloma.

Čak i sa obnavljenjem normalne menstruacije, neke od tih promena mogu biti nepovratne. Posebno je važan period adolescencije, kada je svega 60-80% skeleta razvijeno i konsolidovano. Hipoestrogenizam i loša ishrana tokom ovih godina može dovesti do niže količine koštane mase. Žene sa amenorejom bi trebalo da unose ekvivalentno 1500 mg elementarnog kalcijuma kako bi zaštitile gustinu svojih kostiju.

Tekst objavljen: 03.12.2015.

Update PharmaMedica tim: 18.01.2021.

Komentari