Beta karoten, fenomen ili kontroverzija

26

Beta karoten se u organizmu konvertuje (pretvara) u vitamin A, pokazuje antioksidativnu aktivnost posebno značajnu u zaštiti ćelija od oštećenja slobodnim radikalima.

autor: Jovana Ilkić

Beta karoten – Ko, šta, kako?

Beta karoten je biljni pigment žute do crvene boje, prirodno prisutan u voću, povrću, žitaricama i određenim bakterijama, ali se može dobiti i sintetski, te je čest sastojak multivitaminskih formulacija. Koristi se i kao boja u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Kao provitamin, u organizmu se konvertuje u vitamin A, a pokazuje i antioksidativnu aktivnost, posebno značajnu u zaštiti ćelija od oštećenja slobodnim radikalima.

Pozitivni efekti na zdravlje

Do sada, pokazao je pozitivne efekte na smanjenje simptoma astme uzrokovanih vežbanjem, smanjenje incidence određenih karcinoma, srčanih oboljenja, katarakte i makularne degeneracije povezane sa starenjem, kao i u terapiji AIDS-a, alkoholizma, Alchajmerove bolesti, depresije, epilepsije, glavobolje, gorušice, visokog krvnog pritiska, steriliteta, Parkinsonove bolesti, reumatoidnog artritisa, šizofrenije i bolesti kože uključujući psorijazu i vitiligo.

Beta-karoten nalazi primenu i kod pothranjenih žena koje planiraju trudnoću, jesu trudne ili su u postpartalnom periodu s ciljem smanjenja mogućnosti razvijanja noćnog slepila i drugih komplikacija.

Protektivni efekti karotenoida na kožu

Leto je na pomolu, a nakon tmurnog proleća koži je i više nego potrebna zaštita od jakog sunca. Ishrana bogata karotenoidima korisna je za sprečavanje oštećenja usled UV svetlosti, koje može dovesti do melanoma, ubrzanog starenja kože, pojave bora, sušenja, ljuštenja i folikularnog zadebljanja kože. Vitamin A pomaže u sprečavanju keratinizacije kože, koja nastaje kada ćelije epitela izgube vlagu i postanu suve, kao i u zaustavljanju oksidativnog oštećenja.

beta karoten

Ljudi koji lako izgore na suncu, uključujući i one sa nasleđenom bolešću zvanom eritropoetska protoporfirija, koriste beta-karoten kako bi smanjili rizik od opekotina. On se ne ponaša kao optički filter, već neutrališe slobodne radikale sprečavajući oštećenje ćelija i tkiva pretvaranjem energije zračenja u toplotu. To se objašnjava činjenicom da beta-karoten preusmerava energiju zračenja izomerizacijom iz cis-karotenoida u trans-karotenoid. Beta-karoten je superiorniji u odnosu na alfa-tokoferol u zaštiti od oksidacije. Budući da beta karoten ne pruža UV zaštitu bilo apsorpcijom fotona ili UV refleksije, i pokazuje vrlo skroman faktor zaštite od UV zračenja, uz njegovu primenu ipak je neophodno koristiti preparate za zaštitu od UV zračenja. Samim tim, njegova uloga u kozmetičkim formulacijama za primenu na koži suštinski je antioksidantna.

Preporučeni unos

Beta karoten se može unositi putem hrane ili dijetetskih suplemenata. Preporučeni dnevni unos je od 6 do15 mg u slučaju odraslih ili tinejdžera, odnosno 3-6 mg ako su u pitanju deca. Konzumacijom 5 obroka dnevno koji sadrže voće i povrće obezbeđuje se u proseku 6-8 mg beta-karotena, što zadovoljava potrebe dnevnog unosa.

Hrana bogata ovim provitaminom uključuje crni luk, šargarepe, grašak, spanać, grejpfrut, kajsije, šljive, paprike i tikve.

Kod određenih stanja preporučuje se višestruko veći unos, kao što je slučaj sa eritropoetskom protoporfirijom, gde doziranje ide do ukupno 300 mg dnevno za osobe starije od 16 godina, ali ako je u pitanju samo povišena osetljivost na sunce i sprečavanje opekotina, pojačana zaštita se obezbeđuje sa 25 mg beta-karotena na dan unetim peroralnim putem.

Suplementi beta-karotena dostupni su u dva oblika. Jedan je baziran na vodi, a drugi na uljanoj osnovi. Istraživanja pokazuju da se hidrofilne formulacije bolje apsorbuju. Nasuprot tome, beta-karoten poreklom iz hrane se bolje apsorbuje uz masti, a bioiskoristljivost je najveća nakon termičke obrade.

beta karoten

Bezbednost suplementacije

Beta karoten je bezbedan za primenu kod odraslih i dece, u preporučenim dozama za određene indikacije. Iako primena visokih doza ne vodi u hipervitaminozu A zbog regulatornog mehanizma sluznice gastrointestinanog trakta, bitno je ne zanemariti mogućnost manifestacije neželjenih reakcija, kao i način njihovog ispoljavanja.

Kako se beta karoten skladišti u koži, visoke doze mogu prolazno izmeniti pigmentaciju kože u žutu ili narandžastu. Druge moguće nuspojave uključuju glavobolju, podrigivanje, dijareju, modrice i bolove u zglobovima. Istraživanja pokazuju da uzimanje visokih doza suplemenata beta-karotena može povećati verovatnoću smrtnog ishoda i razvoja karcinoma, kod ljudi koji puše ili su izloženi azbestu povećavajući rizik od razvoja raka pluća.

Dodatno, postoji određena zabrinutost da primena antioksidativnih vitamina može imati štetne efekte nakon angioplastike, stoga se ne preporučuje primena pre ili posle angioplastike bez preporuke lekara. Finalno, primena beta-karotena, selena, vitamina C i vitamina E u kombinaciji može smanjiti efikasnost statina, lekova koji se koriste za snižavanje holesterola. Ova kombinacija može umanjiti neke od pozitivnih efekata niacina, između ostalog mogu smanjiti nivo HDL-holesterola koji niacin povećava. Moguće su i interakcije sa antibioticima, inhibitorima protonske pumpe, orlistatom i varfarinom, što ukazuje na vrednost komunikacije sa vašim lekarom ili farmaceutom pre/prilikom primene beta-karotena.

Zaključak

Iako su beta karoten i vitamin A antioksidansi velikog potencijala, rezultati kliničkih ispitivanja nisu pokazali korist od dodatka beta karotena u prevenciji bolesti kod zdravih osoba. Kod zdravih, adekvatan unos se može obezbediti optimalnom ishranom, kada njegova efikasnost najviše i dolazi do izražaja.

The post Beta karoten, fenomen ili kontroverzija appeared first on PharmaMedica.

Original Article