CRP, povišene vrednosti kao marker zapaljenja

68

C-reaktivni protein (CRP) je inflamatorni marker, član je grupe proteina poznatih kao reaktanti akutne faze. Otkrili su ga 1930. godine naučnici koji su istraživali mogućnosti lečenja pneumokokne pneumonije. U plazmi zdravih osoba se nalazi u veoma niskim koncentracijama.

autor: mr ph.spec. Mirjana Balać

C-reaktivni protein se sintetiše u hepatocitima (ćelije jetre) nakon povrede ili infekcije kao odgovor na inflamatorne citokine interleukin – 6 (IL-6), interleukin – 1 (IL-1) i faktor nekroze tumora (TNF)., što dovodi do povećanja nivoa u cirkulaciji.

Precizna uloga CRP-a nije još uvek potpuno objašnjena, ali osobine su u skladu sa njegovom osnovnom nespecifičnom odbrambenom ulogom. CRP je rani reaktant akutne faze i njegova koncentracija drastično raste u slučaju akutne upale, pa tako može da poraste i stotinu puta u roku od samo 24 sata. Zato se poslednjih godina C-reaktivni protein u dijagnostici često koristi kao zamena za sedimentaciju eritrocita. Pokazuje visoku osetljivost na zapaljenjske procese, ali ima malu specifičnost. Najčešće se određuje u biohemijskim laboratorijama i dobijene vrednosti su veoma korisne za praćenje stanja pacijenata.

Koncentracija CRP drastično raste u slučaju akutne upale, pa tako može da poraste i stotinu puta u roku od samo 24 sata

Referentne vrednosti u krvi zavise od metode kojom se određuje, tako da mogu biti od 0 do 3mg/L, do 5mg/L, do 10mg/L, a kod 90% ljudske populacije su niže od 5 mg/L.

Porast njegove koncentracije u krvi nastaje već šest do devet sati nakon početka infekcije, maksimalne vrednosti dostiže nakon 48 do 72 sata, a poluživot mu je 18-19 časova. Zahvaljujući brzini i stepenu u svome odgovoru, koristi se u detekciji i predviđanju ishoda različitih infektivnih, inflamatornih i nekrotičnih procesa.

Bakterijske i virusne infekcije

Važan je za razlikovanje virusnih od bakterijskih infekcija. Naročito, kod virusnih infekcija koje prati povišena sedimentacija i povišen broj leukocita. Blaga inflamacija i virusna infekcija uzrokuju povećanje koncentracije CRP-a od 10 do 50 mg/L, a aktivna inflamacija i bakterijska infekcija do koncentracija između 50 i 200 mg/L.

Koncentracije koje su > 200 mg/L sreću se u težim infekcijama i traumama.

S obzirom da je osetljiv, ali nespecifičan marker inflamacije, ovaj protein treba uvek posmatrati u kontekstu kliničke istorije pacijenta pri čemu je poželjno porediti trenutne vrednosti sa prethodnim.

Značaj u dijagnostici

U novije vreme je ponovo poraslo interesovanje za C-reaktivni protein. Ranije je smatran markerom inflamacije, a danas se zna da je i medijator inflamacije.

Najčešće se koristi za potvrdu postojanja akutnih upala, zatim organskih bolesti, poput infarkta srčanog mišića, infekcije ili tromboze, raznih hroničnih bolesti, kao što su hronične upale, reumatske bolesti i maligni tumori.

Uspešno se primenjuje i u diferencijalnoj dijagnostici upala zglobova i mišića, kao pomoć u dijagnostici simptoma i bolesti digestivnog trakta, posebno za razlikovanje iritabilnog kolona od neke organske bolesti creva, kao i razlikovanje ulceroznog kolitisa od Kronove bolesti.

Procena napredovanja bolesti

Veoma je značajno određivanje koncentracije CRP u proceni napredovanja bolesti, odnosno uspešnosti terapije.

Tako će npr. uspešnom primenom antibiotske terapije koncentracija CRP u serumu pasti brže od sedimentacije eritrocita, pa se praćenjem njegove koncentracije može sprečiti nepotrebno uzimanje manje delotvornog ili nedelotvornog antibiotika, odnosno na vreme ga zameniti delotvornijim.

Rane neonatalne infekcije

Određivanje koncentracije C-reaktivnog proteina od izuzetne je važnosti i u dijagnostici i praćenju terapije infekcija kod nedonoščadi i novorođenčadi.

Rana neonatalna infekcija (RNI) ima nespecifične simptome koji često odlažu postavljanje dijagnoze i primenu odgovarajiće terapije. Mnogobrojni su pokušaji da se razviju skrining testovi za blagovremeno otkrivanje RNI, kako bi se izbegli invazivni dijagnostički postupci i često nepotrebna primena antibiotika.

Serumske koncentracije reaktanata akutne faze, pa i CRP, rastu kao odgovor na infekciju, tako da se mogu koristiti kao nespecifični indikator bakterijske infekcije. Prisutan je u niskim koncentracijama kod novorođenčeta, a koncentracija odraslih dostiže se već sa tri meseca života.

Iako nespecifičan, CRP može poslužiti za prepoznavanje zdrave novorođenčadi i odabir onih koji zahtevaju praćenje i tretman do rezultata mikrobioloških analiza.

Sve je više saopštenja o značaju određivanja CRP neposredno po rođenju, iz krvi pupčanika.

Hiruruške intervencije

Nakon hirurških intervencija, koncentracija ovog proteina raste za dva do šest sati, dostiže maksimum do trećeg dana od intervencije kada vrednosti počinju da padaju.

Ukoliko ne dođe do snižavanja vrednosti CRP nakon tog vremena, to upućuje na infekciju kao komplikaciju operativnog zahvata.

Ateroskleroza

Iako je mesto inflamacije pojedinačne aterosklerotske lezije isuviše malo da bi moglo dovesti do sistemskih znakova inflamacije, nađeno je da su reaktanti akutne faze povišeni u akutnom infarktu miokarda, što se posebno odnosi na CRP.

Koncentracija koju je potrebno određivati da bi se procenila hronična inflamacija u aterosklerozi je značajno niža nego u akutnoj inflamaciji. Zato je tek razvojem visoko osetljivih metoda za određivanje CRP (high-sensitivity CRP, hsCRP) sa detekcionim limitom od ~0,1 mg/L bilo moguće određivati CRP u opsegu koji je niži od detekcionog limita konvencionalnih metoda.

Procena rizika za koronarna oboljenja

Za procenu rizika za nastanak budućih koronarnih oboljenja kod zdravih osoba, neophodno je da se koncentracija CRP određuje kao hsCRP. Prema vrednostima visoko osetljivog CRP (hs-CRP) može se proceniti rizik od kardiovaskularnih bolesti:

  • hs-CRP manji od 1 mg/L – nizak rizik
  • hs-CRP od 1-3 mg/L – umeren rizik
  • hs-CRP veći od 3 mg/L – visok rizik

Infarkt miokarda

Merenje koncentracije CRP u serumu pokazalo se vrlo važnim i dobrim pokazateljem rizika za nastanak infarkta srčanog mišića kako kod osoba kod kojih već postoji nekoliko rizika za tu bolest, tako i kod onih koji npr. imaju niske vrednosti LDL- holesterola u krvi.

Pošto je dokazano da C-reaktivni protein podstiče aterosklerozu, njegove povišene vrednosti mogu pomoći u objašnjenju razloga zbog kojih neke osobe dožive akutni infarkt srčanog mišića ili moždani udar iako su im koncentracije lipida u krvi normalne.

Takođe, brojna istraživanja, pokazala su da koncentracija ovog protein može ukazati na mogućnost ponovnog infarkta, moždanog udara ili bolesti perifernih arterija, a korisno je njegovo određivanje i za praćenje uspešnosti lečenja kardiovaskularnih bolesti. Njegova uloga u koronarnim oboljenjima je tek nedavno otkrivena.

The post CRP, povišene vrednosti kao marker zapaljenja appeared first on PharmaMedica.

Original Article