Da li bi trebao da ponovo posetimo mesec?

49

U zaru rasprave o slanju ljudi na planetu Mars, evropski astronomi su se zalozili za slanje ljudi na mnogo blizu planetu – Mesec.

Kongres je organizovan radi usvajanja projekata u sklopu evropskog narednog tridesetogodisnjeg plana za putovanja u svemir nazvanog Aurora program, koji ce podrzati oko 50 najboljih projekata. Najmanje jedan projekat ce biti posvecen traganju za dokazima o zivotu na Marsu a zapocece sa 2009-tom misijom. Ali vecina drugih projekata prema recima Devida Parkera, menadzera svemirskih naucnih projekata u kompaniji EADS Astrium (kompanija koja je izgradila Beagle 2), je vezana za osvajanje teritorija drugih planeta, eksplataciju i eventualnu kolonizaciju.

Ponovni odlazak na mesec bi mogao da pruzi odgovore na neka fundamentalna naucna pitanja tvrdi Ian Crawford, planetarni geolog na Brikbeck koledzu u Londonu.

S obzirom da mesec nema atmosveru, njegova povrsina nosi zapise o stanjima iz veoma ranog perioda solarnog sistema. Planetarna geologija bi mogla da otkrije kolika je solarna radijacija tokom formiranja planete, ili koliko je bilo asteroida pre vise od 4 biliona godina.

Jos uvek neznamo sigurno da li jos uvek postoji ili je ikada bilo vode na mesecu, dodaje John Murray. Stene sa meseca koje je donela Apolo misija su bile ekstremno suve, ali skorasnje fotografije meseceve povrsine prikazuju tvorevine koje je stvorila tekuca voda.

Barrie Jones, astronom univerziteta domacina kongresa, kaze da takodje jos uvek nije poznato da li planeta mesec ima jezgro i povrsinsku koru kao nasa planeta. Otkrivanjem ove cinjenice bi nam moglo da pruzi nagovestaj kako je mesec nastao.

Bolje od robota

Misije sa robotima mogu da obezbede materjale za dalja istrazivanja, ali roboti nisu jos uvek dovoljno pametni da donesu odluku o npr. najboljoj steni za proucavanje kaze Sarah Dunkin, svemirski tehnolog na Rutherford Appleton laboratoriji, Didcot. Zato bi najbolje bilo poslati naucnike na mesec. Ovo potvrdjuje i misija Apolo 17, izvedena 1972 g.,jedina u kojoj je ucestvovao naucnik-geolog Harrison Schmitt, posle koje je nacinjeno mnogo vise otkrica nego u bilo kojoj drugoj misiji.

Ipak mnogi istrazivaci daju prednost robotskim misijama, jer one mogu snabdeti sa dovoljno naucnog materjala a troskovi ovakvih misija su 10 puta manji.

Jos uvek je potrebno testirati svemirske letelice i svemirsku tehnologiju za sad opremljenu samo robotima, kako bi one u buducnosti bile sigurno prevozno sredstvo do meseca za ljude i kako bi mogle da pruzaju tehnicku podrsku ljudima dok tamo borave.

Ako želimo prikupiti cvrste dokaze teza o mesecu jedina je mogucnost slanje mocnijih orbitera opremljenih specijalnim senzorima. Mesecevi krateri u vecnoj seni bice ispitivani iz orbite, a vulkanski plinski ispusti bice traženi pomocu kamera visoke rezolucije. Nakon toga ce doci na red i letelice s ljudskim posadama. Geolozi ce dolaziti u istražena podrucja i iz prve ih ruke ispitati. Filozofski gledano smatra se da vulkanizam pretpostavlja mogucnost života dok god su sastojci za život metan, amonijak, ugljendioksid, zajedno s vodom i sumporom.

U krajnjoj liniji boravak ljudi na mesecu bi bio radi istrazivanja i kolonijalizacije pre nego u svrhu nauke.