Da li su 24-godišnjaci još uvek tinejdžeri? Nauka kaže DA

36

Grupa istraživača iz Kraljevske dečije bolnice u Australiji je nedavno istakla da bi period adolescencije, koji se odnosi na uzrast od 10 do 19 godina trebalo proširiti, tj. produžiti do 24. godine.

Ova ideja o produžavanju perioda adolescencije i nije tako nova. U septembru 2017. godine u naučnom časopisu Child Development je objavljen izveštaj koji je pokazao da se tinejdžersko doba danas može povezati sa znatno manje aktivnosti karakterističnih za odrasle nego što je to bilo 90-ih prošlog veka.

Zasnovan je na analizi podataka dobijenih od preko 8 miliona tinejdžera u periodu 1976-2016. godina, a koji su odgovarali na pitanje kako provode svoje slobodno vreme. Pokazao je, između ostalog, da su tinejdžeri mnogo manje seksualno aktivni danas nego pre 20 godina i da manji broj njih poseduje vožačku dozvolu.

Izgleda kao da su 18-te nove 13-te.

Da li onda ove mlade ljude možemo nazvati odraslim u vreme kada kreću na fakultet? Vrlo verovatno da ne.

Faktori koji su doprineli odloženom odrastanju

Nekoliko studija je tačno definisalo faktore koji su doprineli ovom nazadovanju.

Prvi je recesija i slabljenje ekonomije koji su u ekonomski najrazvijenijim zemljama uslovili da maturanti odgađaju velike odluke tipične za odrasle, poput odvajanja od roditelja i početak samostalnog života.

Dalje, slabija ekonomska moć i veća jednakost polova su odložili period stupanja u brak i dobijanja dece, a svako ko ima dete zna da je to jedna od stvari koja nas tera da brže odrastemo.

Faktor oko kojeg se većina istraživača slaže da je glavni razlog odgođenog odrastanja jesu pametni telefoni.

Danas i tinejdžeri i oni mlađi najveći deo svog vremena provedu online, žive praktično na društvenim mrežama, dok socijalni život van kuće skoro i da ne postoji.

Zašto se nalaziti sa nekim na kafi, ako možeš da razgovaraš u udobnosti svoje fotelje?

Zašto voditi ljubav kad to možeš da gledaš online? I to je jedna stvar koju tinejdžeri danas rade više nego prethodne generacije – više gledaju pornografiju.

Koristi od produženja perioda adolescencije

Srećom, ima i nekoliko koristi od ovog produženog perioda adolescencije. Deca kasnije počinju sa rizičnim “odraslim” ponašanjem, što ima za posledicu manju konzumaciju alkohola u ranom uzrastu i smanjenje stope tinejdžerskih trudnoća.

Ljudski mozak je veoma plastičan, što znači da ima povećanu sposobnost da uči i procesuira informacije i navikne se na promene. Studije su pokazale da odlaganje odrastanja može dovesti do metaplasticiteta mozga, tako da mozak lakše uči.

“Mozak adolescenata je osetljiv na feedback,” objašnjava Sabine Peters, profesor razvojne i edukativne psihologije na univerzitetu u Lejdenu. “To čini adolescenciju idealnim periodom za sticanje i usvajanje novih informacija.”

Jednom kada dosegne odraslu dob, mozak postaje fokusiran na kontrolu impulsa i efikasnost, zbog čega odrasli prave racionalnije i manje rizične odluke nego srednjoškolci.

Baš kao što je mozak naučio da se prilagođava produženom periodu adolescencije i savremeno društvo bi trebalo da se prilagodi ovoj promeni u sazrevanju.

Ako mladim ljudima damo više vremena da pronađu svoje mesto u svetu veće su šanse da izrastu u stabilnije odrasle osobe.

Na kraju krajeva, ljudski vek je danas značajno duži, pa zašto ona žuriti sa odrastanjem?

The post Da li su 24-godišnjaci još uvek tinejdžeri? Nauka kaže DA appeared first on PharmaMedica.

Original Article