Ekcem – kako se boriti sa ovim problemom na koži

ekcem

Ekcem je stanje hronične upale kože. Može se javiti na koži bilo kog dela tela, u svim životnim dobima, a najčešći oblik je atopijski dermatitis. Najviše su pogođena deca, žene više nego muškarci i u porastu je u razvijenim zemljama, gde 20-30% dece i 2-10% odraslih ima atopijski dermatitis. Genetski je uslovljen, ali u patogenezi učestvuju i mnogi drugi faktori, kao što su uslovi sredine, stanje epidermalne barijere kože, stanje imunog sistema…

mr ph. Tamara Božilović

Zašto nastaje ekcem

Kao i kod drugih atopijskih oboljenja tačan uzrok nije poznat. Smatra se da je ekcem posledica kombinacije naslednih genetskih i faktora životne sredine (zagađenje, alergeni, klima).

Kod oko polovine pacijenata sa teškim oblikom atopijskog dermatitisa, perzistentnom i u odraslom dobu, bolest nastaje usled nasleđivanja manjka gena filagrina. Gen filagrin je vezan za granulozni sloj kože i neophodan je za zdravo stvaranje strukturalnih proteina i epidermalnih lipida i barijere koji štite kožu od bakterija, iritansa i alergena.

Naime, barijerna funkcija epidemisa kože zavisi od više prirodnih vlažećih faktora. Pored proteina i lipida, tu su i šećeri, soli, urea, laktati, koji za sebe vežu vodu stvarajući hidrolipidni film. Upravo kod atopijskog dermatitisa hidrolipidni film biva oštećen i faktori životne sredine lakše uspevaju da izazovu iritaciju i imunološku reakciju, pa se ekcem kao razvija.

Osobe sa atopijskim dermatitisom imaju i neregularnu funkciju imunog sistema i intenzivniju upalnu reakciju kože na alergene i iritanse. Postoji disbalanas Th1 i Th2 limfocitnog odgovora, posebno je povišena reaktivnost Th2 i stvaranja IgE u koži, kao i aktiviranje citokinskih reakcija (interleukini IL 3, 4 , 5, 13).

Kako ekcem izgleda

Osnovna manifestacija ovog oboljenja jeste intenzivan svrab. Svrab i inflamacija, zapaljenje, jesu u ,,začaranom krugu” kod atopijskog dermatitisa. Inflamacija pojačava svrab, usled kog dolazi do češanja, posebno kod dece, dolazi do dodatnog oštećenja barijerne funkcije kože čime se inflamacija dodatno pojačava i sve dok se terapijom i svrab i upala ne smanje i ne umire.

Ekcem ima sinusoidni tok, periodično kada se rasplamsava uz predstojeće faze umirenja simptoma.

Kako se postavlja dijagnoza

Dijagnozu ekcema specijalista donosi na osnovu kliničke slike, uz podatke anamneze koje pacijent daje. Tipično za dijagnozu atopijskog dermatitisa jeste:

  • intenzivan svrab delova kože, specifičnog izgleda i lokaliteta prema uzrastu pacijenta, tokom tri ili više meseci u jednoj godini;
  • konstantna suvoća kože tokom dužeg perioda;
  • istorija astme, alergijskog rinitisa i/ili alergije na hranu;
  • porodična anamneza alergijskih oboljenja.

Takođe dijagnostika može obuhvatiti i alergološke kožne probe i imunološke testove.

Na kojim mestima se ekcem najčešće javlja

Ekcem kod odraslih najčešće zahvata unutrašnjost laktova, kolena, kao i lice i vlasište, vrat i dekolte. Osip je ljuskaviji od onog koji se javlja kod dece, koža je zadebljala i gruba na dodir.

Kod beba se osip obično javlja iznenada, uglavnom na licu, najčešće obrazima, i vlasištu. Koža je izuzetno suva, ispucala, nešto ređe ljuspasta, intezivno svrbi i iz inficirane kože može curiti tečnost.

Kod dece kojima se ekcem javi prvi put iznad druge godine uglavnom se razvija osip na telu. Suv je, sa ljuspastim pečatima koji svrbe, zahvaćeni su unutrašnje strane laktova i kolena, vrat, zglobovi, pregibi između zadnjice i butina.

Okidači ekcema

Atopijski dermatitis često je udružen sa drugim alergijama i ima svoje ,,okidače”. ,,Okidači” ekcema mogu biti i iritansi kao što su sapuni, deterdženti, vremenske prilike, posebno hladan vazduh i vetar i kod starijih stres.

Kada su deca u pitanju u najvećem broju slučajeva atopijski dermatitis udružen je sa alergijom na hranu i upravo ti alergeni su ,,okidači” ekcema. To su najčešće gluten, jaja, mleko, soja i orašasti plodovi.

Ekcem udružen sa astmom, alergijskim rinitisom ili alergijom na hranu naziva se drugačije i atopijski marš.

Lečenje ekcema

Lečenje atopijskog dermatitisa podrazumeva ublažavanje simptoma, uz obavezne preventivne mere da bi se što duže smanjila verovatnoća aktiviranja ekcema. Terapija uključuje:

  1. Topikalne kortikosteroide – Koriste se u aktivnom periodu bolesti, pri pogoršanju upale i svraba. Trajanje terapije i doziranje propisuje lekar, koji ih i propisuje.
  2. Kalcineurinske inhibitore – Primenjuju se lokalno, topikalno i imaju snažno antiinflamatorno delovanje. Doziranje i dužina terapije propisani su isključivo od strane lekara.
  3. Antihistaminike – Smanjuju histaminsku reakciju, a time i inflamaciju. Mnogi su registrovani kao OTC lekovi (mogu se kupiti bez lekarskog recepta), ali je preporuka da se konsultuje lekar ili farmaceut, posebno kod pedijatrijskih pacijenata. Uglavnom se uključuju kao deo terapije atopijskog dermatitisa udruženog sa drugim vrstama alergija.
  4. U slučaju infekcije kože zahvaćene ekcemom doktor propisuje antibiotsku terapiju.

Saveti za negu kože

Ekcem ima fazu pogoršanja (egzacerbacija) i mirnu fazu (remisija). Tokom obe faze se preporučuje konstantna svakodnevna nega kože emolijentnim preparatima. Oni intenzivno hidritaju i neguju kožu i smanjuju verovatnoću da se ekcem aktivira. Emolijenti preparati uglavnom uključuju ceramide, omega 3 i 6 masne kiseline i likokalkon A. Preporuka je da se nanose na čistu kožu bar dva puta u toku dana. Emolijense treba birati individualno. Poželjno je da budu što kvalitetnije tehnološki proizvedeni, klinički dokazani i da ne sadrže: parfeme, parbene, natrijum lurel sulfat, ftalate, propilen glikol, ciklometikon, formaldehid, oksibenzon, dietilamin. Pre kupovine preparata poželjno je konsultovati lekara ili farmaceuta. Nadoknada hidrolipidnog sloja kože uz emolijentne (i okluzivne) preparate najefikasniji je deo dugotrajnog ublažavanja simptoma atopijskog dermatitisa.

Značajno mesto imaju i topikalno primenjeni preparati (kreme) bez kortikosteroida, na bazi prirodnih lekovitih sastojaka. To su: neven, noćurak, kamilica, urea, kokosovo ulje, maslina… Oni deluju protivupalno, imaju antimikrobna svojstva, hidriraju kožu. Na taj način umanjuju svrab kod ekcema, otok i crvenilo, deluju umirujuće, sprečavaju pucanje kože, smanjuju mogućnost da dođe do infekcije, vlaže kožu i ubrzavaju zarastanje.

Ostale mere prevencije

Pamučna i lagana garderoba pomaže u zaštiti kože od nadražaja i grebanja.

Kraće kupke i tuširanje blagom toplom vodom od 10 do 15 minuta olakšava kontrolu bolesti. Posle kupanja nežno osušiti kožu mekim peškirom i naneti emolijentnu, hidratantnu kremu dok je koža još uvek vlažna.

Kontrola prašine i grinja u domu takođe smanjuje verovatnoću egzacerebracije bolesti.

Sunce, kao i dim iz cigareta, nikl u nakitu mogu biti takođe ,,okidači”.

Antibakterijski sapuni značajno isušuju kožu i poželjno ih je izbegavati kad je moguće (tokom pandemije i nežan sapun koji se inače koristi adekvatno je sredstvo za higijenu ruku).

Ekcem i probiotici

Mnogobrojna klinička istraživanja dokazala su povezanost crevne mikrobiote i zdravlja pojedinca i poslednjih godina intezivno se proučava povezanost autoimunih oboljenja i crevne mikroflore.

Poboljšanje nutritivnog statusa, varenja hranljivih sastojaka, blagotvorni efekat na gastrointestinalni trakt, povezanost sa specifičnim i nespecifičnim imunološkim odgovorom organizma, argumenti su u prilog podršci korišćenja probiotika kod pacijenata koji imaju ekcem. Većina kontrolisanih ispitivanja i metaanaliza podržavaju primenu probiotika tokom najmanje osam nedelja u terapiji i umirenju simptoma atopijskog dermatitisa.

Ekcem i suplementi

Suplementi koji se preporučuju kao dodatno sredstvo kontrole atopijskog dermatitisa su:

  • omega-3 masne kiseline – ispoljavaju antiinflamatorno delovanje regulacijom stvaranja medijatora upale
  • cink i vitamin D – utiču na pravilan T limfocitni odgovor, što direktno smanjuje produkciju IgE u koži i zapaljenske procese

Komentari