Energetska tranzicija u Hrvatskoj: pet primera dobre prakse

4

Energetska tranzicija je odavno postala realnost širom sveta, pa nije zaobišla ni region. Ipak, u regionu se vrlo često više priča o neophodnosti da se energija proizvodi iz obnovljivih izvora nego što se nešto konkretno radi, ali i o mogućnosti da svako od nas proizvodi zelenu energiju. Primeri četiri grada i jednog ostrva u Hrvatskoj pokazuju kako to izgleda kada dela prate reči.

Križevci: Demokratizacija energetike

Energetska-tranzicija-u-Hrvatskoj-Pet-primera-dobre-prakse-krizevci
Prva solarna elektrana u Križevcima (ZEZ)

U gradu udaljenom šezdesetak kilometara istočno od Zagreba pokrenut je projekat Križevački sunčani krovovi koji omogućava da građani ulažu u postrojenja za proizvodnju električne energije, odnosno solarne elektrane, po crowdfunding modelu. Projekat sprovodi Zelena energetska zadruga (ZEZ) u saradnji sa Gradom Križevci.

Prve solarne elektrane koje su u Hrvatskoj finansirali građani

Dosad su uspešno organizovane dve akcije, u maju 2018. i u martu 2019, u kojima je prikupljeno oko 50.000 evra za instaliranje dve solarne elektrane ukupne snage 60 kW. To su prve dve zelene elektrane koje su u Hrvatskoj finasirali građani. Ovaj model je, inače, široko zastupljen u EU i deo je procesa demokratizacije energetike, koja podrazumeva da građani postaju proizvođači energije i vlasnici elektrana, čime dobijaju veću ulogu u energetskom sistemu.

U Križevcima je osnovana energetska zadruga KLIK

Ove godine je osnovana i energetska zadruga KLIK (Križevački Laboratorij Inovacija za Klimu). Osnovana je kako bi doprinela da Križevci postanu energetski nezavisan grad, ali pre svega kako bi uključila građane u energetsku tranziciju. U KLIK-u navode podatak da se procenjuje da će do 2050. godine svaki drugi građanin EU proizvoditi energiju za sopstvenu potrošnju, odnosno postati prozjumer.

Karlovac: Energetsko i klimatsko planiranje postaje deo urbanističkog plana

Karlovac je u maju usvojio Akcijski plan energetski održivog razvitka i prilagodbe klimatskim promjenama (Sustainable Energy and Climate Action Plan – SECAP), koji je pripremila Regionalna energetska agencija Sjeverozapadne Hrvatske (REGEA).

Karlovac će postati prvi grad u Hrvatskoj koji će integrisati energetsko i klimatsko planiranje u Generalni urbanistički plan

Kako bi se stvorili uslovi za sprovođenje mera planiranih u ovom akcionom planu, grad, koji se nalazi pedesetak kilometara jugozapadno od prestonice, nedavno je započeo izmene Generalnog urbanističkog plana (GUP). REGEA će, takođe, biti zadužena da pripremi smernice za integraciju akcionog plana u GUP, čime će Karlovac postati prvi grad koji je uradio tako nešto u Hrvatskoj.

Smernice će u stvari predstavljati početak sprovođenja mere 3. iz SECAP-a koja predviđa uvođenje koncepta integrisanog energetskog i klimatskog planiranja. Ovaj koncept podrazumeva prostornu i urbanističko – energetsku analizu i predlog energetsko-klimatskog koncepta grada.

Novi način planiranja otvoriće celo područje grada za održivo korišćenje energije

Prema rečima gradonačelnik Damira Mandića, to ukratko znači da će kroz GUP celo područje grada biti definisano tako da maksimalno bude otvoreno za održivo korišćenje energije, obnovljive izvore energije, kao i da se omogući prilagođavanje gradskih područja klimatskim promenama, preneo je Poslovni.hr.

Zadar: Emisije CO2 smanjene 19%

Energetska-tranzicija-u-Hrvatskoj-Pet-primera-dobre-prakse-zadar
Pozdrav Suncu, delo arhitekte Nikole Bašića u Zadru (Pixabay)

Zadar je nedavno saopštio da je od 2010. do 2017. smanjio emisije ugljen dioksida 19% čime je skoro ispunio cilj koji je postavila EU o smanjenju ovih emisija za 20 odsto do 2020. Kako su saopštile gradske vlasti, sa rezultatima za poslednje tri godine rezultat će biti još bolji, a najveće smanjenje od 20,1% ostvareno je u sektoru saobraćaja i zgradarstva (18,6%).

Emisije su najviše smanjene u saobraćaju i zgradarstvu

Osnova za ovako dobre rezultate postavljena je 2012. kada je Grad potpisao Povelja gradonačelnika za energiju i klimu. Time se Zadar obavezao da radi na zelenom razvoju i smanjenju emisija CO2.

Narednih godina usvojen je akcioni plan za održivi energetski razvoj (Sustainable Energy Action Plan – SEAP), Program borbe protiv klimatskih promena, Plan uvođenja elektro mobilnosti, a trenutno se priprema Plan održive urbane mobilnosti (Sustainable Urban Mobility Plan – SUMP).

Zadar je uveo informacijski sistem za upravljanje energijom

Grad sufinasira energetsku obnovu kuća i zgrada, kao i ulaganje u obnovljive izvore energije, a sprovedeni su i brojni projekti, kao što je uvođenje informacijskog sistema za upravljanje energijom, prebacivanje kotlarnica sa mazuta na gas, postavljanje LED rasvete…

Krk: Ostrvo sa nultim emisijama CO2 do 2040.

Sekretarijat inicijative Čista energija za EU ostrva uvrstio je nedavno Krk u deset primera dobre prakse energetske tranzicije. Krk je, kako navodi Sekretarijat, još 2012. objavio strategiju dekarbonizacije “Ostrvo sa nultim emisijama CO2” sa ciljem da postane prvo CO2 neutralno i energetski nezavisno ostrvo u Mediteranu do 2040.

Na ostrvu je osnovana i prva energetska zadruga u Hrvatskoj – Otok Krk

Iste godine osnovana je prva energetska zadruga u Hrvatskoj – Otok Krk. Zainteresovani stanovnici ostrva od nje mogu dobiti pomoć i podršku u svojoj nameri da proizvode zelenu energiju, od saveta za izbor optimalne tehnologije, preko pomoći u odabiru, izvođača i pribavljanju dozvola, do investiranja u veće projekte, i učešće u upravljanju same zadruge.

Krk je uveo LED tehnologiju u javnu rasvetu i smanjio potrošnju električne energije sa 1,02 miliona kWh u 2010. na 734.864 kWh u 2018. S obzirom da 53% emisija CO2 na ostrvu potiče iz transporta, instalirano je 12 punjača, koji mogu da prime 24 električna vozila, i osam punjača za 80 e-bicikala, koji su deo bajk-šering sistema.

Osnovane su i dve firme kompanije koje će upravljati energetskom tranzicijom: Ostrvo Krk Energy i Smart Island Krk

Nedavno su osnovane dve firme koje će upravljati energetskom tranzicijom: Ostrvo Krk Energy će koordinirati procesom energetske tranzicije, Smart Island Krk će se fokusirati na pametne procese i digitalizaciju aktivnosti na ostrvu. Ostrvo Krk Energy je razvila solarnu elektranu snage 5 MW i ponudila suvlasništvo lokalnom stanovništvu i firmama, a solarni paneli postavljeni su na desetak javnih objekata.

Strategija razvoja nulte emisije CO2, ažurirana 2018, predviđa da se u narednih 20 godina instaliraju solarni fotonaponski paneli snage oko 36,8 MWp na krovovima, solarne elektrane snage 4 MW na zemlji, vetroparkovi snage 25,2 MW i elektrane na biogas snage 250 KWe. To bi trebalo da donese investicije od 89,6 miliona evra.

Koprivnica: Inicijativa Zelena Koprivnica

Energetska-tranzicija-u-Hrvatskoj-Pet-primera-dobre-prakse-koprivnica Solarna elektrana na krovu gradskog bazena u Koprivnici

Nedavnim postavljanjem 750 solarnih panela na krov gradskog bazena, ovaj grad, koji se nalazi na pedesetak kilometara istočno od Varaždina, nastavio je da sprovodi u delo inicijativu Zelena Koprivnica. Dosad su u okviru ove inicijative kupljena električna i hibridna vozila za gradsku upravu, nabavljene pametne klupe, instalirano Reciklažno dvorište Herešin, Kompostana Herešin, eko vrtovi.

Investicija u solarne panele na krovu bazena isplatiće se za pet godina

Ukupno 765 solarnih panela će godišnje moći da proizvede oko 180.000 kWh električne energije. Investirano je oko 750.000 kuna, a povraćaj uloženog očekuje se za manje od pet godina.

Plan održive urbane mobilnosti povećao je broj građana koji pešače ili voze bicikl

Grad je u saradnji sa Regionalnom energetskom agencijom Sjever (REA) pripremio kartu solarnog potencijala Koprivnice preko koje građani mogu saznati da li im se isplati da koriste energiju Sunca. Grad svojim stanovnicima nudi izradu kompletne projektne dokumentacije i odabir optimalnog rešenja za svaki pojedinačni krov ukoliko se odluče za investiciju.

Koprivnica je, takođe, 2015. usvojila Plan održive urbane mobilnosti. Jedan od prvih rezultata ovog plana bio je rast udela pešačenja i vožnje bicikla u ukupnom saobraćaju u gradu.

The post Energetska tranzicija u Hrvatskoj: pet primera dobre prakse appeared first on Balkan Green Energy News.

Original Article