Grlić materice, kako sačuvati reproduktivno zdravlje

rak grlica materice

Grlić materice se mora redovno kontrolisati. Rak grlića materice spada u najčešće maligne tumore žena u celom svetu. Svake godine se utvrdi oko 500.000 novoobolelih, a oko 270.000 žena umre od ove bolesti. Učestalost raka grlića materice nije ista u svim delovima sveta, pa ni unutar pojedinih regiona. Više od 85% svih slučajeva oboljevanja i smrtnih ishoda se dešava u zemljama u razvoju u kojima ne postoji organizovani skrining program. Slična situacija je i na području Evrope. Rak grlića materice se znatno češće javlja u zemljama centralne i istočne Evrope, među kojima se u samom vrhu nalazi i naša zemlja.

autor: Mr sc. dr Nevenka Pavlović – epidemiolog, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd

Svake godine se u Srbiji otkrije oko 1.400 novih slučajeva oboljenja i izgubi život oko 500 žena. Zna se da se rak grlića materice razvija veoma sporo (u većini slučajeva 8 do 10 godina) i da se redovnim pregledima bolest može otkriti u fazi kada je lečenje uspešnije. Zato ovi podaci ukazuju na kasno javljanje ginekologu i zauvek izgubljeno dragoceno vreme.

Karcinom grlića materice počinje promenama ćelija grlića materice i njihovim nekontrolisanim umnožavanjem. U početku promene su blagog stepena, predstavljaju premalignu promenu koja može da se otkrije jednostavnim pregledom (Papanikolau testom) i uspešno leči. S vremenom promene napreduju, ćelije sve više postaju nepravilne po izgledu, obliku i veličini i vode ka razvoju maligne bolesti.

U toku ranog stadijumu i premalignih promena nema nikakvih simptoma, ali se promene prilikom pregleda i Papanikolau testa već tada mogu otkriti.

Grlić materice i faktori rizika za nastanak karcinoma

Do danas su opisani brojni faktori koji se dovode u vezu sa nastankom ove maligne bolesti:

  • dugotrajna infekcija HPV (humanim papiloma virusima),
  • pušenje,
  • odsustvo normalnog imunog odgovora,
  • izvesne seksualne navike,
  • druge seksualno prenosive bolesti i
  • faktori vezani za seksualnog partnera.

Prisustvo faktora rizika kod jedne osobe ne znači da će ona obavezno oboleti, već da je u većem riziku za razvoj bolesti od one osobe koja ih nema. Rizik raste sa brojem prisutnih faktora, odnosno oni imaju udruženo dejstvo.

Da li HPV infekcija izaziva rak grlića materice

Dugotrajna HPV infekcija je najvažniji pojedinačni uzročni faktor za nastanak raka grlića materice. Ona predstavlja neophodan, ali ne i dovoljan faktor za nastanak ove maligne bolesti. Otkriveno je više od 130 tipova ovih virusa, među kojima oko 40 izaziva infekcije polnih organa žena i muškaraca. Neki od njih izazivaju dobroćudne promene – polne bradavice (kondilome), a neki su povezani sa razvojem premalignih i malignih promena stidnice, grlića materice, anusa i penisa. Na osnovu ove povezanosti označeni su HPV tipovi niskog i visokog rizika. I jedni i drugi se prenose seksualnim kontaktom (svi oblici seksualnog odnosa sa ili bez penetracije) i kontaktom sa kožom ano-genitalne regije.

Za ulazak virusa neophodne su male, takozvane mikro povrede kože ili sluzokože. Na infekciju su osetljive osobe oba pola, tokom celog perioda seksualne aktivnosti, ali je najveća u prvoj godini od stupanja u seksualne odnose. Tokom života 50-80% žena dobije HPV infekciju, od čega je polovina izazvana onkogenim HPV tipovima. Infekcija HPV virusom obično prolazi bez ikakvih simptoma i većina ljudi i ne zna da je bila zaražena. U najvećem broju slučajeva (oko 80%) u periodu od 6 meseci do 2 godine organizam se sam izbori sa infekcijom, pa ona ima prolazni karakter.

Manji broj žena kod kojih nije došlo do spontanog oslobađanja od infekcije izazvane virusima sa onkogenim potencijalom ima povećan rizik da kasnije u toku života oboli od raka grlića materice. Dugotrajno delovanje virusa na ćelije grlića materice, uz pomoć delovanja drugih faktora rizika, najpre dovodi do promena blagog stepena. Te premaligne promene, ukoliko se ne otkriju i ne leče u tom stadijumu, nastavljaju razvoj u pravcu maligne bolesti. Redovnim ginekološkim pregledima i Papanikolau testom, ove promene se mogu otkriti na vreme i lako i uspešno otkloniti.

Pušenje, imuni sistem, seksualne navike – kakav uticaj imaju

Pušenje i oslabljen imuni sistem su nesumnjivo dokazani kao najvažniji faktori koji uz dugotrajnu infekciju HPV doprinose riziku da se grlić materice maligno izmeni. U brojnim stručnim radovima opisana je direktna mutagena uloga sastojaka duvanskog dima na DNK ćelija grlića materice. Osim toga, prisustvo nikotina u sluzi grlića materice pušača i nepušača ukazalo je i na ulogu pasivnog pušenja kao faktora rizika.

Oslabljen imuni sistem se smatra predisponirajućim faktorom za nastanak HPV infekcije, naročito onkogenim tipovima. I ovaj faktor učestvuje u nastanku premalignih i malignih promena.

Navike seksualnog ponašanja prvenstveno se odnose na rano stupanje u seksualne odnose (pre 16. godine). To se poklapa sa najvećim rizikom od HPV infekcije i karakteristikama tkiva grlića materice u tom životnom periodu. Rizik raste i sa povećanjem broja seksualnih partnera i nezaštićenim seksualnim odnosima. Na ovaj način raste rizik za dobijanjem HPV infekcije i drugih seksualno prenosivih infekcija koje doprinose lakšem razvoju promena ćelija grlića materice.

Zdrav grlić materice, kako sprečiti maligne promene

Mere prevencije uvek su usmerene na poznate faktore rizika. Najbolje je njihovo izbegavanje ili eliminacija. Kako to nije uvek izvodljivo treba se potruditi da se rizik što više smanji. Na pušenje se može uticati, stupanje u zaštićene seksualne odnose od nas zavisi, donekle se može uticati i na vreme započinjanja seksualne aktivnosti i izbor seksualnih partnera.

Koliko je važna vakcinacija protiv infekcija HPV

Upotreba kondoma je efikasna zaštita od mnogih polno prenosivih infekcija, ali u slučaju infekcija HPV to nije tako. Razlog je prisustvo HPV i na koži genitalija koja nije pokrivena kondomom, kao i na području anogenitalne regije. Zato je raspoloživa mera prevencije vakcinacija protiv infekcija HPV.

Do danas su proizvedene dve vakcine koje mogu da stvore zaštitu od infekcija koje izazivaju ovi virusi. Jedna vakcina stimuliše stvaranje zaštite od dva najčešće zastupljena tipa humanih papiloma virusa, tip HPV 16 i 18. Ovo su tipovi sa onkogenim potencijalom. Oni su povezani sa razvojem abnormalnih nalaza Papanikolau testa i raka grlića materice u svetu. Druga vakcina je napravljena tako da osim zaštite protiv dva navedena tipa virusa, stimuliše i zaštitu protiv dva najčešća tipa HPV koji izazivaju razvoj genitalnih bradavica. To su tipovi HPV 6 i 11, odnosno tipovi sa niskim potencijalom. Napravljene vakcine ne štite od ostalih tipova HPV i njihova efikasnost je najveća ako se daju pre mogućeg kontakta sa virusima, što znači pre započinjanja seksualnog života. Ovo je jedan od razloga zbog čega HPV vakcinacija nije zamena za redovne ginekološke preglede i Papanikolau test.

Grlić materice i PAPA test

Papanikolau test podrazumeva:

  • uzimanje brisa grlića materice u toku običnog ginekološkog pregleda,
  • njegovo slanje u laboratoriju,
  • bojenje po metodi Papanikolau i
  • analizu pod mikroskopom.

Uzimanje brisa obavlja se četkicom i nije bolno. U njemu se nalaze ćelije sa površine grlića materice na kojima se nakon bojenja po metodi Papanikolau mogu uočiti promene i nepravilnosti ćelija grlića materice. Ukoliko nalaz nije uredan, on ukazuje da su nađene neke izmenjene ćelije i ne znači da je to maligna bolest. Takav nalaz upozorava na neophodnost daljeg praćenja i postupanja po savetu ginekologa. U zavisnosti od rezultata ginekolog može:

  • predložiti ponavljanje pregleda,
  • predložiti dodatne detaljnije preglede u cilju postavljanja dijagnoze i određivanja terapije.

Redovnim obavljanjem ovih pregleda omogućava se otkrivanje bolesti u premalignoj fazi u kojoj promene mogu lako da se otklone i spreči prelazak u malignu bolest.

Značaj redovnih pregleda

Redovni pregledi žena koje nemaju nikakve tegobe nazivaju se skrining pregledi. Oni imaju cilj da se što ranije pronađu promene na grliću materice koje nisu rak, već su još uvek premaligne promene koje lako i uspešno mogu da se otklone. Zahvaljujući sporom razvoju raka grlića materice, ovim redovnim pregledima bolest se može otkriti na vreme. To je jedan od razloga što se ovaj skrining smatra najuspešnijim od svih do sada poznatih.

Sa skriningom treba započeti 3 godine posle početka seksualne aktivnosti, najkasnije od 21. godine života, a zatim nastaviti sa redovnim pregledima jednom godišnje. U zemljama u kojima je sproveden i dobro organizovan skrining raka grlića materice, broj žena obolelih i umrlih od ove maligne bolesti smanjen je za više od 80%.

Tekst objavljen: 04.03.2013.

Update PharmaMedica tim: 13.01.2021.

Komentari