HOBP – hronična opstruktivna bolest pluća

39

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) je bolest koju karakteriše suženje disajnih puteva zbog čega bolesnik diše otežano i vrlo brzo se umara. Razvija se tokom dužeg vremenskog perioda i u početku ne pokazuje svoje lice. Bolest je progresivna, što znači da kada nastane nema izlečenja, već se vremenom pogoršava. Cilj terapije je da se progresija što više uspori a samom bolesniku obezbedi što kvalitetniji život.

autor: Prof. dr Predrag Rebić, Klinika za plućne bolesti i tuberkulozu Klinički centar Srbije

update: mr sc.dr Gordana Šovljanski specijalista pneumofiziologije, Gradski Zavod za bolesti pluća i zaštitu od tuberkuloze, Beograd

Od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) pati 4%-15% odrasle populacije u industrijski razvijenim zemljama sa tendencijom porasta. Simptomi koji ukazuju da jehronična opstruktivna bolest pluća prisutna su: hronični kašalj, hronično stvaranje sputuma (ispljuvka), otežano disanje koje se opisuje kao nedostatak daha (dispneja) koje se pogoršava u toku fizičkog napora i za vreme infekcije.

Ukoliko kašljete, lako se zamarate a uz to ste i pušač obavezno se obratite svom lekaru jer upravo ovi simptomi ukazuju na postojanje HOBP.

HOBP se vrlo često neopravdano zanemaruje. Od nje u svetu umire više ljudi godišnje nego od tuberkuloze i karcinoma pluća zajedno. Najčešće se javlja kod osoba starijih od 40 godina, mada nije isključeno da od hronične opstruktivne bolesti pluća obole i mlađi ljudi. Oboljevanje mlađih ljudi se povezuje za genetsku predispoziciju (nedostatak alfa 1-antitripsina).

Manifestacija bolesti

Bolest počinje posle izlaganja faktorima rizika na prvom mestu pušenju. HOBP ne nastaje odjednom već se razvija tokom dužeg vremenskog perioda i u početku ne ispoljava svoje lice. Posle 20 godina pušenja ona će se javiti kod ¼ pušača. Bolest je sporo progresivna a ukoliko se ne leči progresija je brža.

Najpre dolazi do promena na nivou malih disajnih puteva koje se dobro tolerišu. Vremenom se disajne funkcije remete tako da se bolesnik prilikom obavljanja uobičajenih aktivnosti blago zamara. Kašalj i iskašljavanje su sastavni deo slike bolesti na koje se obično ne obraća pažnja jer su uobičajeni pratilac konzumiranja duvana. Kako bolest napreduje, pluća sve slabije funkcionišu pa fizička aktivnost postaje sve ograničenija što pacijenta čini nesposobnim da vodi normalan život i obavlja svakodnevne aktivnosti. Tegobe su najizraženije u jutarnjim satima. Sve ovo kod obolelog izaziva osećaj straha, uznemirenosti i frustracije te oni često postanu depresivni i okreću se izolaciji.

Većina pacijenata se kasno javi lekaru jer kašalj doživljavaju kao normalnu pojavu koju pripisuju, promeni cigareta, gojaznosti, lošoj fizičkoj kondiciji. Upravo zato ne traže pomoć lekara što doprinosi ubrzanom razvoju bolesti.

Javljaju se lekaru tek kada je kvalitet života prilično narušen ili kada dođe do akutnog pogoršanja bolesti, npr. usled infekcije, a tada je bolest već uzela maha. Samo postojanje kašlja treba da uputi pacijenta da se nešto ipak dešava jer ne postoji ,,dobar” kašalj, on uvek ukazuje na postojanje nekog problema.

The post HOBP – hronična opstruktivna bolest pluća appeared first on PharmaMedica.

Original Article