Hronične komplikacije dijabetesa

8

komplikacije dijabetesa

Komplikacije dijabetesa godišnje odnesu 3.8 miliona ljudi na globalnom nivou, jedna smrt dogodi se na svakih 10 sekundi. Ukoliko se dijabetes otkrije na vreme i drži pod kontrolom bolest ne mora napredovati u tolikoj meri da dođe do razvoja komplikacija.

autor: dr Danijela Drašković Radojković, endokrinolog, specijalističko internistička ordinacija Naya Medic

Diabetes mellitus je skup metaboličkih poremećaja čija je osnovna karakteristika hiperglikemija (povećana koncentracija glukoze tj. šećera u krvi). Poremećaj metabolizma glukoze može nastati usled potpunog ili delimičnog nedostatka insulina ili poremećaja njegovog delovanja, kao i kombinacijom ovih faktora.

Postoji više formi bolesti a najzastupljeniji je tip 2 dijabetesa, koji se javlja u odrasloj populaciji, dok je tip 1 manje zastupljen i javlja se kod dece i mlađih osoba.

Dijabetes je globalni problem. Danas ima više od 422 miliona ljudi širom sveta koji žive sa dijabetesom. Svake godine 7 miliona ljudi oboli od dijabetesa. Godišnje 3,8 miliona ljudi umre od komplikacija ove bolesti, a jedna smrt se dogodi na svakih 10 sekundi.

U skladu sa sve nezdravijim životnim stilom koji podrazumeva sve nekvalitetniju ishranu, sve veći nedostatak fizičke aktivnosti, sve više svakodnevnog stresa, sve duži životni vek, ponaša se i epidemiologija šećerne bolesti. Učestalost bolesti je sve veća a posebno je poražavajuć podatak da je među obolelima sve više mlađih ljudi.

U kakvoj su vezi komplikacije dijabetesa i koncentracija glukoze i HbA1c

Dijabetes je bolest koja različito utiče na različite ljude. Ono što je zajedničko za sve jeste: što je bolja kontrola šećera u krvi, krvnog pritiska i lipida, rizik da se hronične komplikacije dijabetesa razviju je manji.

  • Rizik od komplikacija dijabetesa povećava se ako je koncentracija glukoze pre obroka veća od 7 mmol/l i ako je koncentracija glukoze sat do dva nakon obroka iznad 9 mmol/l .
  • Mala je mogućnost komplikacija ako je HbA1c ispod 6,5%, ali i vrednosti do 7 % su prihvatljive.

Koliko su komplikacije dijabetesa česte

Učestalost komplikacija zavisi od brojnih faktora.

  • Bubrežna insuficijencija je glavni uzrok smrti u pacijenata sa dijabetesom tip-1, a infarkt miokarda i šlog u pacijenata sa tipom 2.
  • Slepilo se javlja u oba tipa, češće u tipu 1, dok se makularni edem, ishemija i katarakta češće javljaju u dijabetesu tipa 2.
  • Dijabetesna neuropatija se javlja i u tipu 1 i u tipu 2, ali se teža autonomna neuropatija sa gastroparezom, dijabetesnom dijarejom, tahikardijom i posturalnom hipotenzijom češće javlja u dijabetesu tip 1.
  • Više studija je pokazalo da postoji genska predispozicija za nastanak komplikacija dijabetesa.

Kako dijabetes utiče na krvne sudove

Povećan nivo šećera u krvi vremenom dovodi do oštećenja velikih i malih krvnih sudova u organizmu, usled čega dolazi do oštećenja srca, bubrega, oka, stopala… U početku su ova oštećenja mala i bez simptoma, zbog čega pacijent često i nije svestan da ona postoje. Vremenom komplikacije postaju ozbiljnije i javljaju se simptomi.

Vaskularne komplikacije dijabetesa su glavni uzrok smrti kod dijabetičara.

Vaskularne komplikacije dijabetesa, nastaju brže kod loše kontrole nivoa glukoze u krvi. Povećan nivo glukoze dovodi do rasta nivoa masnih supstanci u krvi, što pogoduje razvoju ateroskleroze. Usled ateroskleroze smanjuje se lumen krvnog suda pa samim tim i protok krvi a povećava se mogućnost nastanka krvnih ugrušaka.

Dijabetes i ateroskleroza

Ateroskleroza je 2-6 puta češća kod dijabetičara nego kod onih koji to nisu i javlja se u ranijem životnom dobu nego obično. Ona povećava rizik od infarkta miokarda, šloga, perifernih arterijskih bolesti i glavni je razlog amputacije udova u civilizovanom svetu.

Mikrovaskularne bolesti su retinopatija i nefropatija (dovode do slepila i bolesti bubrega) i neuropatije (oštećenje nerava).

Za nastanak ateroskleroze faktori rizika su i: pušenje, visok krvni pritisak, visok holesterol. Udruženi sa povećanim nivoom šećera u krvi dodatno ubrzavaju nastanak ateroskleroze.

Krvni pritisak se prirodno povećava s godinama ali nažalost u dijabetičara je ovaj porast izraženiji. U ljudi s dijabetesom preporučuje se da krvni pritisak bude ispod 140/85 mmHg.

Dijabetes i bubrezi

Bubrezi imaju veoma važnu ulogu u organizmu. Oni služe kao filter kojim se štetne supstance izbacuju iz organizma. Svaki bubreg ima milione sićušnih jedinica za filtriranje, nefrona. Bubrezi dnevno profiltriraju oko 200 l tečnosti iz krvi. Ovo je ogromna količina, ilustracije radi, to je količina vode koja može da stane u jednu prosečnu kadu. Od ove količine tečnosti oko 2 litre štetnih materija i višak vode se eliminišu urinom.

Kod dijabetičara, nivo šećera u krvi je povećan i ako se tome doda i povišen krvni pritisak dolazi do oštećenja funkcije bubrega pa oni ne mogu da efikasno filtriraju štetne materije.

Procene su da oštećenje funkcije bubrega ima 30-50% bolesnika sa dijabetesom tipa 1 i 20-30% bolesnika sa dijabetesom tipa 2.

Bubrezi pored uloge filtera, stvaraju i oslobađaju hormone koji regulišu produkciju crvenih krvnih zrnaca, krvni pritisak i utiču na zdravlje kostiju.

Kako znati da su bubrezi oštećeni

Prvi znak da su bubrezi oštećeni je pojava proteina u urinu. Zdravi bubrezi deluju po principu sita i zadržavaju proteine. Kada se oštete, počinju da propuštaju proteine, što se može otkriti na jednostavan način, običnim testom urina.

Analize urina na prisustvo proteina treba raditi bar jednom godišnje. Strogom kontrolom šećera i krvnog pritiska kao i redovnim kontrolama urina, ova oštećenja mogu se bitno umanjiti. Ignorisanje problema dovodi do narušavanja funkcije bubrega što dalje vodi ka potpunom prestanku njihovog rada. Jedino rešenje ovog problema onda se vidi u dijalizi ili transplataciji. Kao posledica bolesti bubrega nastaje i anemija.

Anemija je stanje koje se manifestuje manjkom crvenih krvnih zrnaca, eritrocita, u cirkulaciji. Kod bubrežnih bolesnika nastaje uglavnom kao posledica nedostatka eritropoetina, hormona koji se u bubrezima stvara, i koji krvlju dospeva do koštane srži gde stimuliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca, eritrocita. Anemija može prouzrokovati dodatno oštećenje bubrega i srca ukoliko se na vreme ne koriguje.

Dijabetesna neuropatija

Nakon mnogo godina bolovanja od dijabetesa neki ljudi razviju oštećenje nerava poznato kao dijabetesna neuropatija. Ovo oštećenje u velikom broju slučajeva se razvija neopaženo. Za nastanak neuropatije je potrebno oko 7 godina trajanja bolesti. Može se pojaviti i nakon nekoliko godina kao rezultat povećanja sadržaja šećera u krvi.

Često je prvi simptom oštećenja nerava smanjen osećaj ili trnjenje u prstima nogu ili stopalima. U početku je osećaj za bol očuvan ali on kao i osećaj za temperaturu i dodir se vremenom gube pa je obolela osoba izložena riziku stvaranja rana na stopalu.

Bolesnik ne oseća kada ga žulja cipela, kamenčić ili bilo koji strani predmet u njoj. Pošto ne može da oceni temperaturu vode za kupanje, može da se opeče, a leti čak i da opeče stopala na vrelom asfaltu.

Kod mnogih ljudi koji boluju od dijabetesa takođe slabi cirkulacija što otežava borbu s infekcijama. Pacijenti sa dijabetesom bi trebali da svakodnevno vizuelno pregledaju stopala kako bi uočili eventualne naprsline,ozlede, zadebljanja kože ili žuljeve. Pazite na znake kao što su bodljikava bol u stopalima, neosetljivost i čudni osećaj kao da hodate po vati ili u uskim čarapama. Uz odsustvo osećaja za bol povrede mogu proći neopaženo.

Saveti dijabetičarima za negu stopala

  • Pacijenti sa dijabetesom bi trebali da svakodnevno vizuelno pregledaju stopala, kako bi uočili eventualne naprsline, ozlede, zadebljanja kože ili žuljeve.
  • Stopla svakodnevno perite u mlakoj vodi sa blagim sapunom, nežno i potpuno sušite peškirom. Potapanje u vodi sa raznim kupkama šteti prirodnoj vlažnosti kože i doprinosi isušivanju.
  • Obavezno stopala negujte hidratantnim kremama koje će omekšati kožu, izrazito suvu kožu mazati lanolinom. Koristiti apsorbujuće pudere da bi se stopala održala suvim.
  • Uvek birajte udobnu obuću a ukoliko imate deformitete stopala raspitajte se o specijalnim vrstama obuće. Obuća treba da bude laka i zatvorena.
  • Izbegavajte otvorenu obuću i ne hodajte bosi jer je mogućnost za povredu stopala veća.
  • Svakodnevno menjajte čarape. Kada želite da zagrejete noge nosite tople vunene čarape, koje ne stežu, ne koristite termofore ili toplotne jastučiće.
  • Redovno secite nokte na nogama a tretman zadebljanja i žuljeva prepustite pedikiru.

Kao posledica oštećenja nerava mogu se javiti i teškoće u varenju, neujednačeni krvni pritisak koji se manifestuje vrtoglavicama prilikom nagle promene položaja tela, problemi sa mokrenjem, potencijom. Zbog oštećenja nerava koje inervišu znojne žlezde može doći do smanjenog znojenja zbog čega koža postaje suva i lako puca.

Zašto se kod dijabetičara razvija slabovidost

Problemi sa vidom su rezultat dugotrajne visoke koncentracije šećera u krvi, što oštećuje kapilare u očima. Dijabetes predstavlja faktor rizika za nastanak slepila, glaukoma, katarakte i dijabetesne retinopatije. Većina problema sa vidom uzrokovanih dijabetesom može biti sprečena dobrom kontrolom šećera u krvi.

Da li je moguće da erektilna disfunkcija nastake kao komplikacija dijabetesa

Erektilna disfunkcija je česta komplikacija šećerne bolesti. Erektilna disfunkcija ili impotencija značajno utiču na umanjenje kvaliteta života muškarca dijabetičara.

Rizik za nastanak erektilne disfunkcije muškaraca dijabetičara je 3-4 puta veći, povećava se sa starenjem, i javlja se 10-15 godina ranije, bez obzira na tip dijabetesa, u odnosu na muškarce sa normalnim nivoom šećera u krvi.

Uzroci erektilne disfunkcije kod muškaraca sa dijabetesom su različiti, uglavnom vaskularne, neurološke i farmakološke prirode.

Bubrežna insuficijencija, hipertenzija i hronična slabost jetre takođe utiču na potenciju.

Oštećenje krvnih sudova je glavni faktor koji dovodi do oštećenja različitih organa. Oštećenjem mogu da budu zahvaćeni mali (mikroangiopatija) i veliki krvni sudovi (makroangiopatija). Usled oštećenja krvnih sudova remeti se funkcija endotelela, uključujuči i sintezu pojedinih supstanci.

Jedan od glavnih produkata endotela krvnih sudova je azot monoksid NO. On predstavlja najvažniji faktor uključen u relaksaciju glatkih mišićnih ćelija kavernoznih tela penisa, a samim tim i za erekciju. Azot monoksid (NO) se u organizmu sintetiše iz amino kiseline L-arginin posredstvom enzima i deluje na susedne glatke mišićne ćelije gde započinje niz biohemijskih reakcija što na kraju rezultira vazodilatacijom– širenjem krvnih sudova i erekcijom. Ceo taj proces je oštećen kod muškaraca sa dijabetesom, a brojne kliničke studije su pokazale da je endotelna funkcija znatno oštećena kod dijabetičara ( tip1i tip2). Hiperglikemija (visok nivo šećera u krvi) remeti dostupnost i iskoristljivost azot monoksida (NO) u organizmu, povećava i koncentraciju slobodnih radikala (ROS) koji inaktivišu azot monoksid (NO) čime je onemogućeno njegovo delovanje.

Za prevenciju nastanka erektilne disfunkcije (impotencije) kod dijabetičara vrlo je važno da se eliminišu svi mogući faktori rizika koji dovode do endotelne disfunkcije, a samim tim i do erektilne disfunkcije: neregulisan šećer, pušenje, gojaznost, povišen krvni pritisak, povišen nivo holesterola i triglicerida, stres, ishrana sa malo vitamina i minerala, fizička neaktivnost.

Važno mesto u prevenciji i poboljšanju erekcije kod muškaraca sa dijabetesom imaju i preparati koji sadrže supstance koje štite i oporavljaju endotel krvnih sudova kao što su: L-arginin, propionil-L-karnitin i vitamin B3.

Propionil-L-karnitinje estar L-karnitina koji se prirodno nalazi u našem organizmu, važan je u transportu masnih kiselina i obezbeđuje energiju za potrebe ćelija, ima antioksidativno, antiinflamatorno dejstvo i štiti endotel.

Vitamin B3 (nikotinska kiselina ili niacin) ima veoma važnu ulogu u fiziološkom mehanizmu erekcije, izazivajući vazodilataciju.

L-argininje amino kiselina koja je moćan vazodilatator.

Hronične komplikacije dijabetesa

Komplikacije dijabetesa – prevencija

Najvažniji korak u borbi protiv šećerne bolesti jeste prevencija. Potrebno je edukovati populaciju o prirodi bolesti, mogućnostima lečenja i sprečavanja komplikacija, o krucijalnoj funkciji pravilne ishrane, redovne fizičke aktivnosti i velikoj važnosti ranog prepoznavanja simptoma bolesti.

Ukoliko pacijent reaguje na vreme, ako se dovoljno rano započne sa sprovođenjem higijensko-dijetetskih mera i terapijskog plana, šećerna bolest može biti vrlo dobro kontrolisana a pojava komplikacija se može odložiti ili čak zaustaviti.

Dajabetes je ozbiljna bolest, ali osobe sa dijebetesom mogu živeti dug, zdrav i srećan život ako drže dijabetes pod kontrolom.

Tekst je prvi put objavljen Jun 29, 2011. Update teksta urađen je 30.8.2020.

Komentari