I kisele kiše korisne?

72

Rezultati globalne studije o klimatološkim promenama pokazuju da reduciranjem emisije metana iz prirodno vlažnih podrucja sumpor iz kisele kiše može biti koristan u ublažavanju posledica globalnog zagrevanja.

Kisele kiše rezultat su industrijskog zagadjenja, koje u vodi, iz koje nastaje kiša, nose male kolicine kiselih sastojaka kao što su sumporna ili ugljena kiselina. Zagadjena kišna voda može poremetiti hemijski balans reka i jezera, pobiti ribe i druge vodene organizime, oštetiti biljke, stabla pa cak i gradevine.

Rezultati nove studije pokazuju da sumpor iz kisele kiše može biti i koristan u ublažavanju posledica globalnog zagrevanja jer može delovati na mikrobe koji u vlažnim poducjima proizvode metan.

Pretpostavlja se da udeo metana proizvedenog ljudskim delovanjem u staklenom efektu iznosi 22%, dok su mikrobi iz vlažnih podrucja još uvek njegov najveci proizvodjac. Oni se hrane suprstatima kao što su vodonik ili acetati iz treseta, a u atmosferu ispuštaju metan.

Globalno zagrevanje samo po sebi može povecati prirodnu proizvodnju metana jer zagrevanjem mirkobi ispuštaju još više metana. Novo istraživanje pokazuje da sumpor dobijen industrijskim zagadjenjem limitira prirodnu proizvodnju metana.

To se dogada jer su u vlažnim podrucjima pronadjene i bakterije koje se ‘prehranjuju’ sumporom i u ‘borbi’ za supstratima iz kojih se dobija metan pobedjuju mikrobe. Eksperimentima je utvrdjeno da povecanje kolicine sumpora i bakterija koje se njime hrane može smanjiti proizvodnju metana na manjim podrucjima cak do 30%.

Najvažnije otkrice ove studije je u važnosti predstavljanja citavog klimatskog sastava Zemlje, kaže Richard Betts, strucnjak za klimatske sustave britanskog centra Hedley za klimatska predvidjanja i istraživanja. Treba da se dobro sagledaju medjudelovanje staklenickih plinova i drugih efekata biosfere.

Betts takode istice bolji uvid u to kako zagadjenje utice na planetu kao još jedan veliki razultat ove studije.

Nova studija, koju vodi Vincent Gauci s britanskog Open Unversityja, trebala bi da pokaze kako stvarno sumporno zagadenje utice na vlažna podrucja na globalnom nivou. Gauci i njegove kolege koriste kompjuterski model na NASA-inom kompjuteru u Svemirskom centru Goddard kako bi simulirali to medjudelovanje.

Simulacija ukljucuje poslednje podatke o globalnoj emisiji metana i sumpornog zagadjenja, zajedno s modelom klimatskih promena i podacima iz terenskih istraživanja u vlažnim podrucjima. Zapravo, mi pokušavamo da vidimo gdje se preklapaju vlažna podrucja i kisele kiše, kaže Gauci.

Model istražuje i predvidja medjudelovanje sumpornog zagadenja i prirodne emisije metana u vlažnim podrucjima od 1960. do 2080. godine. Cak smo pronašli da je ranih 1960-ih emisija metana bila smanjenja usled sumpornog zagadenja, kaže Gauci.

Dalje, model sugerise da sumporno zagadjenje nastavlja da ogranicava prirodnu emisiju metana uprkos povratnog ucinka koje globalno zagrevanje ima na citav proces. Kako povecanje sumpora u atmosferi trenutno reducira emisiju metana za nekih 8%, model predvidja povecanje na 15% do 2030.

Sve naše projekcije pokazuju da ce, ukoliko ne ukljucite kisele kiše, metansko zagadenje samo rasti, dodaje Gauci.

Za sumporno zagadjenje se trenutno uzima da smanjuje emisiju metana sa 175 na 160 miliona tona. Uz pomoc bakterija koje se hrane sumporom, ta kolicina ce se 2030. smanjiti na 155 miliona tona.