Karcinom prostate

41

Karcinom prostate je najčešće maligno obolenje kod muškaraca i drugo po smrtnosti, odmah iza raka pluća. Svaka tri minuta u svetu jedan muškarac dobije dijagnozu raka prostate, a na svakih 13 minuta od iste bolesti jedan premine. U Srbiji od karcinoma prostate godišnje oboli oko 2.800 muškaraca, a gotovo 900 osoba izgubi bitku sa ovom opakom bolešću.

prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Kliničkog centra Srbije

Statistički podaci govore da se na godišnjem nivou, na planeti registruje oko 1,2 miliona novo dijagnostikovanih slučajeva karcinoma prostate. U Evropi se trenutno evidentira oko 450.000 novih slučajeva godišnje, ali i 100.000 smrtnih slučajeva uzrokovanih ovom bolešću. Prema projekcijama, oko 2030. godine u Evropi će biti čak 560.000 slučajeva karcinoma prostate, što je prema mišljenju prof. dr Zorana Džamića, direktora Klinike za urologiju KC Srbije, izuzetno veliki broj i zato moramo

„upaliti sve crvene lampice po pitanju zbrinjavanja ovih pacijenata i preveniranja bolesti, bilo kroz skrining ili poboljšanje modaliteta lečenja i uvođenja tih modaliteta i u Srbiju, a koji su dostupni u Evropi, SAD i drugim delovima sveta“.

Reagujte već kod prvih simptoma

Karcinom prostate je trenutno najčešće maligno oboljenje kod muškaraca u Evropi i SAD. Gotovo svaki sedmi muškarac se tokom života susretne sa rizikom da dobije karcinom prostate.

– Podaci pokazuju da u trenutku dijagnostikovanja karcinoma prostate kod gotovo polovine pacijenata već postoje negde udaljeni sekundarni depoziti odnosno metastaze bolesti. Preživljavanje takvih pacijenata nije veliko, ali kupiranje metastaza, odnosno lečenje metastatske bolesti, produžava preživljavanje i zato je jako bitno podizati svest ljudi o ranoj dijagnostici karcinoma prostate i potrebi da se rano krene sa lečenjem. Samo prevencijom, ranim dijagnostikovanjem i pravovremenim lečenjem može se smanjiti ova sumorna statistika – napominje prof. dr Zoran Džamić.

Kada se govori o simptomatologiji, koja se odnosi na tzv. “ugroženu” populaciju, a to su muškarci preko 60. godine života sa genetskom predispozicijom za razvoj ove bolesti, profesor Džamić izdvaja poremećaj prilikom mokrenja. Prema njegovim rečima,

karcinom prostate je podmukao upravo zbog toga što nema specifičnu simptomatologiju.

– Kod karcinoma prostate je specifično to što nema ni jednog simptoma koji bi, kada se pojavi, mogao pacijentu da aktivira alarm da mora da se javi na pregled kod urologa.

Prosečna starost obolelih od karcinoma prostate je od 60-65 godina i mnogi muškarci u tim godinama, a najviše imamo takvih pacijenata koje i hirurški i medikamentno tretiramo, smatraju da su poremećaji mokrenja koje imaju posledica starenja. Najčešće to jeste jedan od elemenata starenja, ali ne uvek. Poremećaji mokrenja mogu biti simptom bolesti prostate.

karcinom prostate
Kod karcinoma prostate je specifično to što nema ni jednog simptoma koji bi, kada se pojavi, mogao pacijentu da aktivira alarm da mora da se javi na pregled kod urologa

Zato, i mi preporučujemo pacijentima da oko pete decenije života, jedanput godišnje urade pregled krvi i to prostata specifičnog antigena (PSA) – napiminje prof. dr Džamić.

Genetska predispozicija uvećava rizik

Genetska predispozicija je značajan faktor rizika za razvoj karcinoma prostate. Kako navodi naš sagovornik, velike studije su pokazale da je kod muškaraca koji su u svojoj porodici imali obolele od karcinoma prostate (roditelj, stričevi, ujaci) verovatnoća za dobijanje ove bolesti veća od pet do 11 puta u odnosu na populaciju muškaraca gde u porodici nije bilo karcinoma prostate.

Preporuka je da muškarci koji imaju genetsku predispoziciju već sa navršenom 40. godinom života, najmanje jednom godišnje urade analizu PSA.

– Pored poremećaja kvaliteta mokrenja, pojava krvi u urinu ili semenoj tečnosti, je alarm koji signalizira neophodnost pregleda urologa. Zato su ne samo prevencija, već i rani pregledi od izuzetne važnosti da što ranije otkrijemo karcinom prostate, pogotovo u početnoj fazi, kada ne postoje sekundarni depoziti.

Sada možemo da kažemo da je adekvatnim lečenjem, a to je hirurgijom i dodatnim modalitetima, ovakve pacijente moguće izlečiti – nastavlja da objašnjava naš poznati urolog i dodaje da se poslednjih godina, multidisciplinarno nastoji da se postave pravi kriterijumi za to kada je pravi trenutak za uvođenje terapija kod pacijenata koji imaju karcinom prostate.

Treba svakako podsetiti da je karcinom prostate bolest koja ima svoje vremenske epizode i faze – kreće se od početne bolesti, hormon-senzitivne bolesti, kada zavisi od lučenja testosterona, pa se bolest onda nekako izmigolji i postane rezistentna na hormone, da bi najzad otišla u metastatsku fazu.

– Svaka od tih faza bolesti uz dobrog terapeuta će biti adekvatno tretirana i daće za rezultat ono što mi želimo a to je da za karcinom prostate možemo jednog dana da kažemo da je kao dijabet – hronična bolest i da možemo uz doziranje i malo modifikovanje terapije, pacijentima da pružimo bolji kvalitet života.

Vrlo je bitno da iskusan terapeut vodi pacijenta. Lekar mora da ima značajno kliničko iskustvo da u pravom trenutku prepozna kada će možda ukinuti jednu terapiju, prebaciti se na drugu.

Terapijski trijas: klasična onkološka terapija, hirurška terapija i radioterapija su tri potpuno identična i tri jednako kvalitetna elementa terapije koje samo treba povremeno isključivati i uključivati i onda ćemo dobiti pozitivan rezultat.

karcinom prostate
Sada možemo da kažemo da je adekvatnim lečenjem, a to je hirurgijom i dodatnim modalitetima, ovakve pacijente moguće izlečiti

Inovativni lekovi

Inovativni lekovi koji se danas uvode u terapijsku proceduru pacijenata sa karicinomom prostate su lekovi koji predstavljaju samo nastavak adekvatne terapije u određenoj fazi ili fazama karcinoma prostate – objašnjava prof. dr Džamić. Kako ističe, od imunološke terapije se očekuje puno, a dovoljan broj lekova, proširenje indikacija za primenu tih lekova će još više poboljšati uspeh koji se sada postiže i koji je u poslednjih nekoliko godina epohalan u lečenju karcinoma prostate

Individualni pristup pacijentu – imperativ u onkologiji

Naša misija je da svakog pacijenta posmatramo individualno. Individualizacija terapije je imperativ, trenutno najmodernija stvar u onkologiji. Svaki pacijent ima svoje posebne elemente i procente i za preživljavanje i za primenu određene terapije. Isto tako, saradnja pacijenata i njihovih ordinarijusa, odnosno terapeuta koji prate njihovu bolest je izuzetno bitna. Individualni pristup pacijentu i adekvatna terapija mogu značajno da produže život obolelih od karcinoma prostate.

Inovativni lekovi daju bolje rezultate u lečenju

Pacijentima obolelim od karcinoma prostate u Srbiji, u terapiju su uvedena tri inovativna leka o trošku Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO), koji daju bolje rezultate u lečenju. Inače, hormonska terapija u svetu ima značajno mesto u protokolima lečenja kao prva terapijska linija, naročito kod mlađe, radno sposobne poulacije, kako bi se izbegla primena toksične hemioterapije.

Određivanje PSA spašava život

– Želim da ukažem na potrebu da se što ranije rade preventivni pregledi, već oko pete decenije života, i to određivanje nivoa prostata specifičnog antigena u krvi (PSA). Reč je o glikoproteinu koji se luči u ćelijama prostate i koji nije toliko visoko specifičan za karcinom prostate, ali je trenutno jedini marker koji nama može da ukaže na postojanje karcinoma prostate. Takođe, vrednosti PSA mogu da nam ukažu i na stadijum bolesti. Njegovim praćenjem nakon otpočinjanja terapije možemo utvrditi koliko je ona uspešna i kada je treba promeniti ili dopuniti drugim modalitetima – naglašava prof. dr Zoran Džamić.

– Danas se pretpostavlja da se sa karcinomom prostate može živeti i 30 i 40 godina. Dobro kupiran karcinom prostate u starijem životnom dobu nije uzročnik smrtnosti starijih muškaraca. Mi ovde govorimo o mlađoj populaciji, gde treba bolest uhvatiti za vrat. I zato je ta prevencija kroz PSA, koji je jeftin tumorski marker, jako bitna – zaključuje profesor.

The post Karcinom prostate appeared first on PharmaMedica.

Original Article