Migrena, kako sprečiti a kako lečiti

1

Migrena je neurološko stanje koju najčešće karakteriše jaka jednostrana glavobolja koja je praćena mučninom, povraćanjem, preosetljivošću na svetlost i mirise. Migrena se kod žena javlja tri puta češće nego kod muškaraca. U detinjstvu, dečaci i devojčice podjednako obolevaju od migrene ali u pubertetu, učestalost migrene kod devojaka raste.

Migrena je neurološko stanje koje može da izazove brojne simptome. Najčešće je karakterišu jake, onesposobljavajuće glavobolje, a javljaju se i mučnina, povraćanje, teškoće u govoru, ukočenost, osećaj peckanja, preosetljivost na svetlo i zvuk. Migrene mogu da počnu u detinjstvu ili se pojavljuju na pragu odraslog doba. Žene češće imaju migrenu nego muškarci. Ukoliko neko u porodici pati od migrene, velika je verovatnoća da ćete je i vi imati.

Šta izaziva migrenu

Istraživači još uvek nisu identifikovali uzrok migrene, ali su otkrili nekoliko faktora koji doprinose nastanku, kao što je smanjenje nivoa serotonina.

Okidač za napad migrene može biti jako svetlo, ektremni temperaturni uslovi, žeđ i dehidratacija, promene atmosferskog pritiska, hormonske promene kod žena, jak stres, jaki zvukovi, intenzivna fizička aktivnost, preskakanje obroka i gladovanje, izmene u navikama u spavanju, upotreba lekova poput oralnih kontraceptiva i nitroglicerina, neuobičajeni mirisi, neka hrana (posebno čokolada i hrana koja sadrži aditive poput nitrita, monosodium glutamata (prisutan posebno u kineskoj hrani), pušenje, upotreba alkohola (posebno crnog vina), putovanje.

MEHANIZAM NASTANKA

Tokom većeg dela 20.-og veka smatralo se da je migrena vaskularni poremećaj ali, danas se smatra da je u osnovi moždani poremećaj a da promene u krvnim sudovima nastaju sekundarno, kao posledica neuronalnih događaja. Migrena ima vrlo jaku naslednu komponentu. Migrena je mnogo ozbiljnije stanje nego što ljudi misle. Napadi migrene, koji se ponavljaju, menjaju neuronske mreže i naučnici su tek na početku razumevanja ovog procesa.

Tipovi migrene

Postoji više vrsta migrene, ali je najčešća i osnovna podela na migrene bez aure i migrene sa aurom.

Migrena bez aure

Prema Međunarodnom udruženju za glavobolje migrenu bez aure karakteriše najmanje 5 napada sa ovim osobinama:

  • Napad glavobolje obično traje 4-72 sata
  • Glavobolja ima najmanje dva od ovih obeležja:
    • Pojavljuje se na jednoj strani glave
    • Bol je pulsirajući ili probadajući
    • Jačina bola je srednja do jaka
    • Bol se pogoršava sa pokretom poput hodanja ili penjanja stepenicama
  • Glavobolja ima najmanje jedno od ovih obeležja:
    • Pojačana osetljivost na svetlost
    • Pojačana osetljivost na zvuk
    • Mučnina sa ili bez povraćanja ili dijareja

Migrena sa aurom

25% svih migrena čini tip migrena sa aurom. Prema Međunarodnom udruženju za glavobolje, migrenu sa aurom karakterišu najmanje 2 napada sa ovim osobinama:

  • Aura je prolazna i uključuje najmanje 1 od ovih simptoma:
    • Problemi sa vidom (najčešći simptom)
    • Senzorni problemi na telu, licu ili jeziku (bockanje, mravinjanje, vrtoglavica)
    • Problemi sa govorom
    • Problemi sa pokretljivošću ili slabost koja traje do 72 sata
    • Moždani simptomi, kao što su: problem sa govorom, vertigo, zujanje u ušima, problem sa sluhom, duple slike, poremećaj pokreta i ravnoteže
    • Problemi sa očima (svetlaci ili privremeno slepilo na jednom oku)

Aura obično prethodi glavobolji, ali se može nastaviti i kad se glavobolja pojavi, a nekada obe počinju u isto vreme.

Glavobolja ne nastaje uvek odmah nakon aure. Može se desiti da aura uopšte ne bude praćena glavoboljom ili da se glavobolja javi nakon nekog vremena. Glavobolja nakon aure, ako se javi, traje do 24h. Lokalizovana je u jednoj strani glave ali može biti i obostrana pri čemu se jača bol oseća na strani glave gde je počela. Bolesnici osećaju i opštu slabost, umor, razdražljivi su, bledi, sa jako izraženim podočnjacima i podbulim licem.

Migrenozni status

Poseban oblik migrene je migrenozni status, kada napad migrene traje duže od 72 sata bez obzira na preduzeto lečenje. Glavobolja je u kontinuitetu ili sa prekidima kraćim od 4 sata. U toku ovog napada, mada retko, može doći do moždanog udara a neurološki ispadi posle napada mogu biti prisutni čak do 7 dana.

Ostale vrste migrene

Po dužini trajanja migrene se dele na hronične i akutne. Osobe sa hroničnom migrenom imaju ozbiljnu glavobolju više od 15 dana u mesecu tokom 3 ili više meseci, a više od 8 ovih glavobolja su migrene sa ili bez aure. Akutna migrena je opšti termin za svaku migrenu koja nije hronična. Osobe sa ovom migrenom imaju glavobolje do 14 dana mesečno.

Vestibularna migrena

Vestibularna migrena je povezana sa vertigom. Oko 40% ljudi sa migrenom ima neki vestibularni problem. Ovi simptomi utiču na ravnotežu, izazivaju vrtoglavicu ili oba.

Okularna migrena

Ovo je ređi tip migrene sa aurom koja pogađa samo jedno oko. Simptomi mogu da uključuju: bljeske svetlosti, slepe mrlje ili parcijalni gubitak vida, gubitak vida na jednom oku. Ovi problemi se obično javljaju unutar sat vremena od pojave glavobolje. Često su i bezbolne, većina ljudi sa okularnom migrenom je ranije imala neki drugi tip migrene.

Hormonska migrena

Hormonske migrene su povezane sa ženskim polnim hormonima, obično estrogenom. Javljaju se tokom menstrualnog ciklusa, ovulacije, trudnoće, perimenopauze, prvih nekoliko dana od početka ili prestanka uzimanja lekova na bazi estrogena poput kontraceptivnih pilula ili hormonske supstitucije.

Migrena povezana sa menstruacijom pogađa do 60% žena. Može biti sa ili bez aure. Može se javiti pre, tokom ili posle menstruacije i tokom ovulacije. Istraživači su pokazali da su ove migrene jače, duže i sa izraženijom mučninom nego migrene koje nisu povezane sa menstrualnim ciklusom. Pored standardnih lekova za ove migrene od koristi mogu biti i lekovi koji utiču na nivo serotonina, kao i hormonska terapija.

Kod većine žena migrena prestane ili se ublaži tokom menopauze, ali isto tako kod određenog broja žena može doći i do pogoršanja. Hormonska kontracepcija može da pogorša napade migrene ili ih izazove, kod žena koje imaju naslednu sklonost. Migrena se pogoršati u prvom tromesečju trudnoće, dok će kasnije u trudnoći uglavnom biti blaža.

Simptomi migrene

Simptomi migrene se mogu javiti dan ili dva pre pojave same glavobolje i poznati su kao simptomi prodromalne faze. To su: žudnja za hranom, depresija, umor ili manjak energije, učestalo zevanje, hiperaktivnost, iritabilnost, ukočenost vrata.

Kod migrene sa aurom aura se javlja posle ove prodromalne faze. Tokom aure mogu se javiti: nerazgovetan govor, osećaj peckanja na licu, u rukama ili nogama, pojava oblika ili svetlaca u vidnom polju, privremeni gubitak vida.

Sledeća faza je faza napada. Ovo je najakutnija ili najteža faza kada se javlja migrenozni bol. Kod nekih osoba ova faza se može preklopiti sa fazom aure. Faza napada migrene može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana, simptomi varijaju od osobe do osobe i uključuju: pojačanu osetljivost na svetlost i zvuk, vrtoglavicu,pulsirajući bol u glavi, povraćanje. Posebno su izraženi jednostrana glavobolja i mučnina.

Posle faze napada osoba će veoma često osetiti postdromalnu fazu, tokom koje se obično javljaju promene raspoloženja i ponašanja. To varira od euforičnog stanja i ekstremne sreće do osećaja umora i apatije. Može se javiti i blaga, tupa glavobolja.

Dužina i intenzitet svih faza se razlikuje od osobe do osobe, a ponekad se dešava i da faza napada prođe bez glavobolje.

migrena

Migrenozni bol

Migrenozni bol ljudi opisuju kao pulsirajući, probadajući, onesposobljavajući, a može se javiti i kao jak, konstantan bol. Može početi kao blag, ali bez terapije će postati umeren do jak.

Migrenozni bol najćešće pogađa regiju čela, obično je jednostran, ali se može javiti i na obe strane ili se smenjivati.

Većina migrena traje oko 4h, a ako se ne tretiraju ili ne reaguju na terapiju mogu da traju i do 72h, pa čak i do 7 dana. Kod migrena sa aurom bol se može preklopiti sa fazom aure, a može i da se uopšte ne pojavi.

Osobe koje imaju intenzivnije i dugotrajnije napade često izostaju sa posla jer im je radna sposobnost umanjena. Migrena u velikoj meri umanjuje kvalitet života, pa joj treba ozbiljno pristupiti i lečiti je.

Glavobolja i mučnina

Više od ½ ljudi sa migrenom imaju mučninu kao simptom, a većina i povraća. Ovi simptomi mogu početi kad i glavobolja, međutim najčešće počinju 1 h nakon početka glavobolje.

Ako se javi samo mučnina mogu se uzeti lekovi, ali ako postoji i povraćanje lek se neće resorbovati, pa će migrena postati ozbiljnija. U slučaju mučnine bez povraćanja koriste se antiemetici, lekovi koji sprečavaju i olakšavaju mučninu. Od pomoći može biti i akupresura. Jedna studija iz 2012. godine je pokazala da akupresura smanjuje intenzitet mučnine povezane sa migrenom u roku od 30 minuta.

Lečenje migrene

Migrena se ne može izlečiti, ali se može držati pod kontrolom, kako bi se smanjila učestalost i ublažili simptomi. Univerzalni lek za migrenu ne postoji već terapija zavisi od starosne dobi, učestalosti napada, tipa migrene, ozbiljnosti, opšteg stanja organizma i drugih lekova koje eventualno uzimate.

Lečenje migrene podrazumeva: izbegavanje okidača napada migrene, presecanje napada migrene i preventivne mere.

Terapijski plan obično predstavlja kombinaciju ovih elemenata:

  • Samopomoć (ležanje u tihoj, zatamnjenoj sobi, masaža skalpa, stavljanje hladne krpe na čelo ili vrat)
  • Smanjenje stresa i izbegavanje okidača
  • Upotreba lekova iz grupe NSAIL i acetaminofena
  • Upotreba lekova za migrenu koji se uzimaju svaki dan kako bi se migrena sprečila i smanjila njena učestalost
  • Upotreba lekova koji pomažu kod mučnine i povraćanja
  • Hormonska terapija, ako je migrena povezana sa nivoom hormona
  • Alternativne mere poput meditacije, akupresure, akupunkture.

Ukoliko se lek protiv glavobolje često upotrebljava može da izazove tzv. povratnu glavobolju. Zato je važno dogovoriti se sa lekarom koliko često uzimati ove lekovi i koje su druge alternative.

Lekovi za presecanje napada migrene

Migrenozni napad se može preseći primenom lekova ali i nekim nefarmakološkim merama (stavljanjem toplih ili hladnih obloga na čelo, tople kupke, odmor u zamračenoj prostoriji itd.).

Lek treba uzeti što ranije, na samom početku glavobolje, u fazi aure. Za lečenje blagih do umerenih migrena koriste se lekovi iz grupe analgetika (acetil salicilna kiselina, acetaminophen/paracetamol..) i NSAIL (diklofenak, ketoprofen, ibuprofen, naproksen itd). Oni se u apotekama mogu kupiti bez lekarskog recepta i pacijenti ih obično uzimaju bez konsultacije sa lekarom.

Kod težih oblika koriste se lekovi koji pripadaju grupi agonista serotonina, triptani, i vrlo su efikasni u presecanju napada migrene. U 70-80% slučajeva, napad biva presečen za 30-90 minuta. Uzimaju se pod kontrolom i na preporuku lekara. Kod pacijenata sa srčanim oboljenjima mogu izazvati koronarni spazam.

Lekovi koji se koriste u slučaju jakih, upornih migrena su preparati ergot alkaloida. Izuzetno su efikasni i dejstvo im traje duže od lekova iz grupe triptana ali duža upotreba dovodi do razvoja ergotizma odnosno, javljaju se neželjeni efekti.

Opioidni analgetici (morfin, kodein itd) se retko koriste, zbog čestih neželjenih dejstava.

Na tržištu se za nekoliko godina mogu naći lekovi koji su ciljno razvijani za lečenje migrene. Delovanje ovih lekova zasniva se na blokiranju receptore za CGRP molekule i presecanju napada migrene. CGRP molekule identifikovane su pre tridesetak godina u krvi osoba u toku migrenoznog napada. U toku su kliničke studije kojima se ispituje čitav niz lekova koji blokiraju receptore za CGRP molekule, smatra se da bi ovi lekovi bili idealni za zaustavljanje napada migrene.

Transkranijalna magnetna stimulacija (TMS) i lečenje migrene

Dok naučnici rasvetljavaju neurološke mehanizme koji su u osnovi nastanka migrene, na vidiku su i nove terapije.

Velike nade polažu se u transkranijalnu magnetnu stimulaciju (TMS), koja se već pokazala efikasnom u terapiji hroničnog bola i depresije. Ublažava simptome migrene poput mučnine i osetljivosti na svetlo i zvuk. Transkranijalna magnetna stimulacija bila bi jako korisna terapijska opcija kod osoba kojima više ne pomažu uobičajeni lekovi protiv migrene (obični analgetici i NSAIL) kao i kod trudnica i dojilja.

Migrene kod dece

Deca mogu patiti od istih vrsta migrene kao i odrasle osobe i često su udružene sa depresijom i anksioznim poremečajima. Do tinejdžerkog doba deca češće imaju simptome koji se javljaju na obe strane glave, bol u potiljačnom delu je redak, a migrene obično traju 2-72 sata.

Neke vrste migrena koje su česte u dečijem uzrastu su abdominalna migrena, benigni paroksizmalni vertigo i ciklično povraćanje.

Abdominalna migrena

Abdominalnu migrenu kod dece karakteriše umeren do jak bol u stomaku i to u središnjem delu oko pupka. Dete može imati i glavobolju, a kao i neki od ostalih simptoma javljaju se: nedostatak apetita, mučnina sa ili bez povraćanja, osetljivost na svetlost ili zvuk. Deca sa abdominalnom migrenom u najvećem broju slučajeva razvijaju tipične simptome migrene u odraslom dobu.

Benigni paroksizmalni vertigo

Benigni paroksizmalni vertigo se može javiti kod male dece. Javlja se kada dete odjednom postane nestabilno ili odbija da hoda ili hoda sa raširenim stopalima, pa se klati. Može se javiti i povraćanje, kao i glavobolja. Drugi simptom koji se javlja su brzi očni pokreti (nistagmus). Napad traje od nekoliko minuta do par sati, a simptomi obično prestaju spavanjem.

Ciklično povraćanje

Ciklično povraćanje se obično javlja kod dece školskog uzrasta. Snažno povraćanje se može javiti 4-5 puta u sat vremena i traje najmanje 1 sat. Može se javiti i bol u stomaku, glavobolja, osetljivost na svetlost ili zvuk. Simptomi mogu trajati od 1 sata do 10 dana.

Migrena kod trudnoća

Kod mnogih žena migrena se poboljšava tokom trudnoće, ali nakon porođaja, zbog naglih hormonskih promena, dolazi do pogoršanja. Migrena u trudnoći zahteva posebnu pažnju, jer je nedavna studija pokazala da ona povećava verovatnoću da dođe do prevremenog porođaja, preeklampsije ili da beba ima manju prođajnu težinu.

Migrena vs. tenziona glavobolja

Migrena i tenziona glavobolja, najčešći tip glavobolje, imaju slične simptome. Ipak, migrena je povezana sa mnogim simptomima koje tenziona glavobolja ne pokazuje. Takođe, migrene i tenzione glavobolje različito reaguju na istu terapiju.

Simptomi migrene i tenzione glavobolje se preklapaju i mogu davati: blag do umeren bol, konstantan, bol na obe strane glave. Međutim, samo migrene daju ove simptome: umeren do jak bol, probadanje, nemogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti, jednostrani bol, mučninu sa ili bez povraćanja, auru, osetljivost na svetlo, zvuk ili na oba.

Prevencija migrene

Neki od ovih koraka mogu prevenirati napad migrene:

migrena

  • Naučite šta su okidači za vašu migrenu i pokušavajte da ih izbegavate. Kako okidači migrene nisu isti za sve osobe preporučuje se vođenje dnevnika kako bi se sagledale okolnosti koje su prethodile napadu migrene.
  • Hidrirajte se
  • Ne preskačite obroke
  • Kvalitetno spavajte
  • Prestanite da pušite
  • Smanjite stres
  • Relaksirajte se
  • Redovno vežbajte.

Kod čestih, dugotrajnih migrenoznih napada koji znatno umanjuju kvalitet života kao i ako postoje kontraindikacije za primenu terapije kojom se migrenozni napad preseca ili je ova terapija neefikasna, primenjuje se preventivna farmakološka terapija. Za prevenciju migrene koriste se različiti lekovi čija je delotvornost individualna. Odabir leka je po principu isključivanja a nije retkost da se za postizanje očekivanog rezultata moraju kombinovati dva ili više leka.

Iskustva žena koje imaju migrenu govore da je od velike pomoći dodatni unos magnezijuma.

Magnezijum ne može prekinuti napad migrene ali redovnim unosom može prorediti napade. Posebno se dodatni unos magnezijuma preporučuje ženama koje imaju menstrualne migrene i migrene sa aurom. Ova iskustva potvrđena su i studijama. Magnezijum je neophodan činilac u održavanju eleastičnosti krvnih sudova, opušta mišiće, utiče na normalizaciju rada nervnog sistema a sve su to faktori koji doprinose sprečavanju nastanka migrene sa jedne strane i doprinose da napadi budu blaži.

Zašto je migrena češća kod žena

Bolje poznavanje svih strukturnih i funkcionalnih promena koje nastaju u mozgu, prouzrokovanih migrenom moglo bi dati odgovor zašto je migrena tri puta češća kod žena u odnosu na muškarce. Naučnica dr Nasim Maleki sa Univerziteta Harvard, otkrila je da su najveće razlike u mozgu žena i muškaraca koji pate od migrene, u dva područja: precuneus (deo mozga u temenom režnju važan za svest o samom sebi) i insula (deo mozga povezan sa osećanjima i raspoloženjem). Kod žena, migrena uzrokuje veću uključenost delova mozga koji su povezani sa emocijama nego kod muškaraca. Kod žena je uočena i veća povezanost migrene sa depresijom što naučnici dovode u vezu sa ženskim polnim hormonima.

Umesto zaključka

Migrenska glavobolja može biti oštra i nesposobljavajuća. Dostupne su mnoge terapijske opcije, pa budite strpljivi dok ne pronađete kombinaciju koja vama najviše odgovara. Vodite računa o glavoboljama i simptomima kako biste identifikovali okidače. Kada znate kako da je srečite ili ublažite, lakše ćete je držati pod kontrolom.

The post Migrena, kako sprečiti a kako lečiti appeared first on PharmaMedica.

Original Article