Nar, prirodni izvor zdravlja i lepote

7

Nar (lat. Punica granatum) predstavlja jedno od najstarijih vrsta voća poznatih čovečanstvu. Stoga i ne čudi njegova prisutnost u mnogim kulturama i religijama sveta. Njegovi plodovi, semena i kora bogati su brojnim bioaktivnim jedinjenjima za kojima je, poslednjih nekoliko godina, interesovanje naučnika u porastu.

autor: Teodora Arsić

Plod nara obiluje polifenolnim jedinjenjima u koje ubrajamo antocijane, flavonoide i elagne tanine. Svi nabrojeni imaju izuzetna antioksidativna svojstva. Antioksidativni efekat ovih jedinjenja prvenstveno se zasniva na uklanjanju slobodnih radikala, koji u organizmu nastaju tokom patoloških ali i velikog broja fizioloških procesa, čime se sprečava oštećenje ćelija koje je u osnovi velikog broja oboljenja.

Dodatna nutritivna vrednost jeste i značajna količina vitamina B5 (pantotenske kiseline), vitamina B9 (folne kisele), vitamina C, vitamina A i vitamina E koji nar čini izuzetkom, obzirom da se retko nalazi u drugim vrstama voća sem jezgrastog.

Takođe, nar je dobar izvor minerala poput kalijuma a sadrži i magnezijum, kalcijum i gvožđe.

Nar pomaže kod zapaljenja

Glavni nosioci protivupalnih osobina nara jesu flavonoidi i elagni tanini, među kojima je najispitivaniji punikalagin. Mehanizam dejstva ovih sastojaka jeste inhibicija enzima čijom aktivnošću nastaju određeni molekuli odgovorni za pojavu bola, crvenila, otoka i temperature. Ovi simptomi se javljaju u stanjima akutne inflamacije, poput prehlade i gripa protiv kojih ovi antiinflamatori mogu biti dobri saveznici organizma.

O stanjima koje karakteriše hronična inflamacija, kao što je to slučaj u reumatoidnom artritisu, vršena su brojna istraživanja, koja su pokazala smanjenje zapaljenja zglobova eksperimentalnih životinja usled primene ekstraksta nara. Kako bi se dokazali terapeutski potencijali ovih jedinjenja i ona bila indikovana za određeno oboljenje, potrebno je uraditi dodatna ispitivanja.

Uticaj na ćelije raka

Antocijanidini, materije koje naru obezbeđuju crvenu boju, pokazale su u pretkliničkim istraživanjima pored antioksidativnih i pozitivne efekte u sprečavanju angiogeneze. Naime, ćelije raka se kao i zdrave ćelije organizma, hranljivim materijama snabdevaju iz krvi koju do njih dopremaju krvni sudovi. U početnim fazama bolesti, pomenuti krvni sudovi uspevaju da zadovolje potrebe i zdravih ćelija i ćelija raka. Vremenom, obzirom da maligno izmenjene ćelije karakteriše nekontrolisan rast i razvoj, mnogo brži u odnosu na zdrave ćelije, njihove energetske potrebe rastu i postojeći krvni sudovi više nisu u stanju da ih snabdevaju odgovarajućom količinom nutrijenata.

Kako organizam izmenjene ćelije ne prepoznaje kao strane, on teži da zadovolji njihove potrebe i obezbedi im neometano funkcionisanje te otpočinje proces angiogeneze, tj. formiranja novih krvnih sudova koji će ishranjivati isključivo maligno tkivo.

Iz prethodno navedenog, jasno je da je angiogeneza ključna je za opstanak ćelija raka te njenim sprečavanjem antocijanidini umnogome mogu doprineti lečenju kancera.

Takođe, još jedan od navedenih antikancerskih mehanizama antocijanina jeste i pokretanje procesa apoptoze. Apoptoza predstavlja programiranu ćelijsku smrt i način kojim se stare ili izmenjenje ćelije uklanjaju jer mogu predstavljati potencijalnu opasnost. Ovaj proces nije svojstven ćelijama raka što predstavlja razlog njihovog opstanka u organizmu. Ipak, kako bi se rezultati pretkliničkih istraživanja o antiangiogenetskim i proapoptotskim mehanizmima smatrali validnim, neophodno je da budu potvđeni u kliničkim istraživanjima.

Nar u terapiji hipertenzije

U terapiji hipertenzije, vodećeg zdravstvenog problema današnjice, koristi se veliki broj lekova različitih mehanizama delovanja. Za nastanak hipertenzije značajna je povećana aktivnost angiotenzin konvertujućeg enzima koji formira molekul izrazito potentan da poveća krvni pritisak. Poznavajući ovaj patofiziološki mehanizam, sintetisani su lekovi koji se svrstavaju u farmakoterapijsku grupu inhibitora angiotenzin konvertujućeg enzima i koji su, zbog svoje efikasnosti, na tržištu prisutni dugi niz godina.

Ono što je interesantno jeste da su naučnici u kliničim studijama dokazali identičan mehanizam dejstva polifenola nara na tretman hipertenzije. Dodatno, pomenuta sposobnost polifenolnih jedinjenja nara da neutrališu slobodne kiseonične radikale sprečava oksidaciju lošeg, LDL holesterola, u krvi. Oksidovan LDL holesterol ima povećanu težnju da adherira na zidove krvnih sudova i stvara aterosklerotski plak. To dovodi do suženja krvnih sudova i smanjuje se protok kroz njih, što udruženo sa hipertenzijom, povećava rizik od srčanog i moždanog udara.

Pimena kod dijareje i crvenih parazita

Kora nara je, zbog visokog sadržaja galotanske kiseline koja deluje kao adstrigens, u tradicionalnoj medicini široko primenjivana u lečenju dijareje i nekih crevnih parazita.

Primena nara u kozmetičke svrhe

Na posletku, ono što je specifično za seme nara jeste činjenica da ono predstavlja jedini prirodni izvor punicinske kiseline. Ova retka omega 5 masna kiselina smatra se veoma moćnim antioksidansom i antiinflamatorom te je pronašla svoje mesto i u velikom broju kozmetičkih preparata.

Antioksidativnim efektom obezbeđuje „anti-age“ efekat i kožu štiti od nepovoljnog delovanja UV zračenja dok se, zahvaljujući antiinflamatornim svojstvima preporučuje u nezi suve i osetljive kože.

Uticaj na metabolizam ugljenih hidrata i lipida

Potvrđeno je da oralnom primenom punicinska kiselina ostvaruje povoljni efekat u metabolizmu ugljenih hidrata i lipida što bi moglo naći primenu u terapiji gojaznosti i dijabetesa melitusa tipa 2.

Dijabetes melitus tip 2 karakteriše povećana koncentracija glukoze u krvi zbog rezistencije tkiva na insulin, hormona čija je uloga da omogući preuzimanje glukoze u ćelije. Vezivanjem za određene receptore u ćelijskom jedru i nizom kaskadnih reakcija koje će potom uslediti, punicinska kiselina dovodi do povećanja osetljivosti tkiva na insulin, ulaska glukoze iz krvi u ta tkiva, njenog korišćenja a time i normalizaciji koncentracije glukoze u krvi. Na navedenom mehanizmu delovanja bazira se i efekat tiazolidindiona, lekova koji se koriste u terapiji dijabetesa melitusa tipa 2.

Primena u menopauzi

Takođe, u semenkama nara nalaze se i fitoestrogeni, često primenjivani u cilju olakšanja simptoma menopauze kod žena.

Nar može produžiti dejstvo nekih lekova

Obavljena su mnoga ispitivanja o različitim komponentama dobijenim iz ploda nara ali nuspojave kao i upozoravajući markeri u krvi i urinu po oralnoj primeni kod ljudi nisu zabeležena.

Ipak, ono što treba napomenuti jeste da nar može inhibirati enzim CYP2CP zadužen za eliminaciju pojedinih lekova poput varfarina, tolbutamida i karbamazepina. Na ovaj način, može doći do povećanja njihove koncentracije u krvi i potencijalno toksičnosti izazvane ovim lekovima. Stoga se svim osobama na hroničnoj terapiji preporučuje konsultacija sa lekarom ili farmaceutom u vezi potrebnog vremenskog razdvajanja uzimanja navedenih lekova od konzumiranja nara.

Danas se, izuzev svežih plodova nara, na tržištu se mogu naći i preparati tipa ekstakata ploda nara i ulja semena nara.

Tekst je objavljen u 75.broju časopisa PharmaMedica koji možete prelistati ovde:

The post Nar, prirodni izvor zdravlja i lepote appeared first on PharmaMedica.

Original Article