Нови живот старих гума

22

Блог · 29/01/2019 · Зелени дијалог
Нови живот старих гума

Ауторка: Јасмина Каранац, народна посланица и чланица ЗПГ

Неадекватно и неконтролисано поступање са отпадом јесте огроман проблем са којим се сусрећу све земље света, а посебно земље у транзицији. Један у низу великих еколошких проблема 21. века је убрзани раст броја отпадних гума различитих типова возила.

Чињеница да је за разградњу једне аутомобилске гуме потребно чак 150 година довољно говори о томе колико еколошко загађење може да изазове неадекватно поступање са овом врстом отпада. И поред законских регулатива којима је строго прописан начин одлагања и складиштења, милијарде гума заврши на илегалним или напуштеним сметлиштима. У развијеним земљама света сваке године одбаци се у просеку по једна стара гума по глави становника. Прерачунато у бројке, то је више од милијарду старих аутомобилских гума за годину дана.

У Србији новостворене количине гуменог отпада достигле су цифру од 26.000 тона годишње. Ако још данас не пружимо одговор на овај еколошки изазов, можда ћемо генерацијама које долазе оставити нерешив задатак.

Уредбом[i] о одлагању отпада забрањено је складиштење старих ауто-гума на депонијама, а сакупљање отпадних гума врши се на прописан начин. Њихово одлагање обавља се у складишту отпадних гума које може бити затворено или отворено и које има опрему за утовар и истовар. Такође, мора да има систем за заштиту од пожара, у складу са посебним прописом [ii]. Ако су правилно депоноване, отпадне гуме не изазивају загађење земље, воде нити ваздуха. Међутим због лаке запаљивости и уколико се не поступа у складу са прописима, често смо сведоци акцидентних ситуација. Дим који настаје паљењем гума садржи токсичне материје које представљају опасне загађиваче ваздуха. У остатку сагоревања у виду уљасте течности налазе се отровне хемикалије које могу да контаминирају земљиште и воду. Друга опасност која прети од нагомиланих аутомобилски гума је ширење заразних болести. Наиме, вода која се сакупља и задржава у унутрашњости гума представља погодну средину за размножавање комараца па се у близини депонија често региструје повећан број оболелих од болести које преносе ови инсекти.

Иако је законски регулисан начин одлагања гуменог отпада у Србији не постоји прецизан податак о количини аутомобилских гума које се тренутно налазе на сметлиштима, зеленим површинама, у коритима река, поред путева, приватним поседима у шумама и у близини индустријских зона.

Како смањити велику количину старих ауто-гума као последицу дугорочне акумулације? Који је еколошки најприхватљивији начин? Да ли се могу поново искористити и донети зараду?

То су питања су на која се данас одговори траже широм света!

Протектирање (обнављање) аутогума

У складу са зеленом економијом један од начина да се смањи количина отпадних аутогума, а истовремено и заради новац је регенерација и поновна употреба аутогума. Обнављање или протектирање гума је технологија којом се старе гуме чине поново употребљивим путем замене истрошеног и оштећеног газећег слоја новим. То је еколошки процес којим се смањује број гума у употреби чиме се штеде природни ресурси, смањује се емисија угљен -диоксида али и величина аутоотпада. Будући да је протектирање процес који доприноси екологији, компаније које се баве производњом протектираних гума могу конкурисати код државе за подстицајна средства. Међутим, заинтересовани за ову област наглашавају да је неопходно уредити и унапредити правну регулативу[iii] у овој области. Половне гуме које се у Србији користе као сировина набављају се из домаћих ресурса али и из увоза који је дозвољен само у сврху протектирања.

Спаљивање или рециклажа

Наш закон познаје два решења за уклањање старих гума са депонија: спаљивање и рециклажу.

Будући да гуме имају високу калоријску вредност оне могу послужити као драгоцен енергент. Примера ради, једна тона старих пнеуматика има исту калоријску вредност као тона угља. Управо из тог разлога организованим и легалним[iv] сакупљањем и спаљивањем гуменог отпада баве се цементаре. За њих је обавезна уградња филтера за пречишћавање и постављање мерних станица за контролу загађености ваздуха. Ово је лошија солуција уклаањања гума.

С друге стране, рециклажа гуменог отпада је у потпуности еколошки процес и нема никаквог штетног утицаја на животну средину. Не ствара се било каква отпадна супстанца, а искористивост старих гума је 100 процентна. Рециклажом ове врсте отпада добија се 60% гуменог гранулата, 35% челичне зице и 5% платна. Свака од ових компоненати је употребљива и представља вредну сировину у даљем производном процесу. Тако нпр. гранулат добијен рециклажом гума може наћи примену у индустрији, саобраћају, грађевинарству, пољопривреди, домаћинствима… У путној индустрији се користи као додатак асфалту при изградњи путева. Веома тражена сировина је и у производњи саобраћајних баријера, ивичњака, пружних прелаза као и ауто-делова. У грађевинарству се од гуменог гранулата праве облоге за изолацију кровова, звучне баријере, водоотпорне мембране, битумен везива, гумене цеви. Примењује се у изради подлога за спортске терене, штале, базене, дечја игралишта и шеталишта. Финални производи користе се у домаћинству као гуме за колица, жардињере, подне облоге.

Због наведених предности, употреба сировина од рециклираних пнеуматика је у порасту. Фабрика “Eco recycling d.o.o.”, основана 2009. год, прва је у Србији почела да се бави рециклажом и прикупљањем ауто-гума и осталог гуменог отпада. Због значаја ове врсте циркуларне економије, компаније које се баве рециклажом гума основале су Европску асоцијацију за рециклажу гуме чији је члан и Eco recycling.

У индустријском спектру, рециклажа је најмлађа индустријска грана у Србији и у њој је запослено више од 6.000 људи. Од тог броја њих око 5.000 је социјално угрожених. Основано је и Удружење рециклера Србије, са циљем да, како наводе, ову преспективну индустријску грану још више ојачају и да се кроз заједничке активности заштите интереси рециклера и сакупљача, промовишу начела заштите животне средине али и да се кроз партнерски дијалог са Владом Србије настави развој рециклажне индустрије.

Earthship или куће од аутомобилских гума

Одбачене аутомобилске гуме своју примену налазе и у изградњи посебног типа еколошких објеката “earthship” методом. Реч је о принципу одрживог дизајна у оквиру кога се користе природни, отпадни и рециклирани материјали. Аутомобилске гуме користе се као калупи који се пуне набијеном земљом, а затим слажу попут опека. На тај начин добијају се дебели спољашњи зидови који природно регулишу унутрашњу температуру за време топлих и хладних дана. Овакви објекти потпуно су аутономни јер се ослањају на природне изворе енергије. Додатне предности зидова од аутомобилских гума су сто имају велику носивост, отпорни су на ватру јер су пуњени набијеном земљом, добри су изолатори буке и врло отпорни на ветар. Економски су прихватљиви и лаки за градњу чак и лаицима, који немају искуства у зидању.

Творац “earthship” методе у изградњи еколошких кућа је Мајкл Рејнолдс, који је седамдесетих година прошлог века основао компанију за пројектовање и изградњу објеката у складу са принципима одрживе архитектуре. Овај тип градње, који се у свету примењује више од четири деценије, добио је следбенике и у нашој земљи. Недалеко од Горњег Милановца, у селу Брусница, изграђена је прва кућа од ауто-гума у Србији.

Earthship концепт користила је и Јелена Обрадовић у изградњи еколошког кампа у селу Вукосавци, 12 километара од Аранђеловца

Примери добре праксе, примена знања и искуства развијених земаља, могу да послуже као путоказ ка адекватном и контролисаном поступању са нагомиланим гуменим отпадом који из године у годину прети да постане све већи еколошки проблем. Слободно можемо рећи да се отпад, на различите начине, тиче већине Циљева одрживог развоја Уједињених нација. Правилним поступањем са отпадом доприносимо спровођењу УН агенде 2030 и њених Циљева одрживог развоја.

Здравље се брани животном средином

Отпад негативно утиче на животну средину, а самим тим и на здравље становништва. Различите врсте отпада могу да доведу до загађења земљишта, површинских и/или подземних вода, ваздуха и као и ланца исхране, што све директно утиче на здравље људи. На овај начин смањује се квалитет живота људи нарочито у оним местима где се отпад ствара, прикупља и депонује.

Зато је неопходно имплементирати основне принципе управљања отпадом који подразумевају поштовање следећих редоследа потеза: спречавање настанка, припрему за поновну употребу, рециклирање и други начини прераде и збрињавање отпада.

Иако закони у Републици Србији уређују правила поступања појединаца и организација у циљу заштите животне средине, стручњаци истичу да је њихово доношење и примена потребан али не и довољан услов промене понашања људи. Будући да еколошки проблеми данас заузимају високо место на лествици најактуелнијих тема у свету, информисање из ове области од изузетног значаја. Стручњаци указују на неопходност спровођења едукације на свим нивоима као и охрабривање људи да се на различите начине укључе у активности усмерене на заштиту животне средине.

[i] Сл. гласник РС бр.92/2010

[ii] Правилник о начину и поступку управлјанја отпадом Сч. гласник РС бр. 104/2009 и 81/2010

[iii] Зредба о висини и условима за доделу подстицајних средстава ( сл. гласник РС бр.67/2010, 86/2011 и 35/2012

[iv] уз сагласност Министарства животне средине на студију о процени утицаја на животну средину

Original Article