SURUTKA, sporedni proizvod ili supernamirnica
Surutka je tečna faza koja se dobija u proizvodnji proteinskih mlečnih proizvoda. To je tečnost koja se izdvaja iz gruša posle koagulacije mleka enzimima, kiselinama, određenim hemikalijama i toplotom. Ona je sporedni proizvod u izradi sireva, odnosno proizvodnji kazeina i koprecipitata mlečnih proteina.
autor: prof. dr Marija Radojković, Tehnološki fakultet Novi Sad
U zavisnosti od postupka koagulacije mleka razlikuju se dva tipa surutke:
slatka (nastaje koagulacijom mleka proteolitičkim enzimima) i
kisela surutka (dobija se nakon koagulacije mleka kiselinom). Kisela surutka zaostaje nakon proizvodnje različitih sireva: tvrdih, polutvrdih i mekih sireva; svežih sireva, kvarka, zrnastog svežeg sira, kotidža, kiselog kazeina, sirišnog slatkog kazeina, termokvarka, „kuvanog sira“ ili koprecipitata.
Nutritivna i biološka vrednost
Za surutku se može reći da je mala riznica hemijskih jedinjenja, iako ima izuzetno nizak sadržaj suve materije, manji od 7%.
Hemijski sastav surutke varira..
TEŽE JE DOTAĆI DUŠU NEGO TELO: Ljubav nosi drugačije kvalitete od...
Često nam se dopadaju ljudi koji liče na našu primarnu porodicu, najčešće karakterno, a nekada i fizički.
Zbog nje se osećamo poletno, nezaustavljivo, željeno, puni smo energije i sve nam lako ide. Po ceo dan mislimo samo na jednu osobu, zamišljamo je u svim situacijama koje proživljavamo, veoma živo maštamo sve dok se ne sretnemo i u realnosti, kada se spajamo s velikim intenzitetom. Strast je dobar pokretač svega, čini da našim venama teče neka vrelija krv nego obično, ubrzava nam misli, a “leptirići” u našem stomaku usplahireno lete kao u roju. “Radije bih umro od strasti nego od dosade” – rekao je Vinsent Van Gog, dok ju je Paulo Koeljo ovako opisao: “Onaj ko je sposoban da oseća, zna da je moguće uživati čak i pre nego što dotakne drugu osobu. Reči, pogledi, sve to sadrži tajnu plesa. Najveće zadovoljstvo nije u seksu, već u strasti. Kada je strast velika, seks dolazi da bi dovršio ples, ali on nikad nije bitan. Onaj ko je zaljubljen vodi ljubav čak i kada to ne radi. Kada se tela..
Umami, zvanično priznat peti ukus
Da li vam se nekad desilo da ne možete tačno da odredite ukus hrane koju jedete. Nije ni jedan od poznata četiri. Nije ni slatko, ni kiselo ni ljuto, pikantno je, ali ne i slano. E pa kažu da je baš to umami – peti ukus.
autor: dr Vesna Tepšić Ostojić, psihijatar
Umami ukus se od davnina koristi u spremanju jela. Mnoge namirnice bogate umamijem su se i pre ,,zvaničnog dokaza” o njegovom postojanju koristile za balansiranje ukusa hrane. Rimljani su fermentisani sos od ribe nazivali garum. U vizantijskoj i arapskoj kuhinji koristio se muri, sos od fermentisanog ječma. Soja sos se spominje od 3. veka u Kini. Nalazi se u mnogobrojnim jelima japanske kuhinje.
Za njegovo otkrivanje zaslužan je doktor hemije Kikunae Ikeada sa Tokijskog univerziteta 1908. godine. Dok je istraživao morsku algu kombu, koja se tradicionalno koristi u japanskoj kuhinji, zaključio je da se njen ukus ne uklapa u postojeća četiri. Zbog prijatnosti samog ukusa nazvao ga je umami, ukusan na japanskom. U orginalu ova..
