Otežano gutanje

113

gutanje otezanoGutanje deluje kao laka i sasvim prirodna stvar, ali je zapravo prilično komplikovana. Ono uključuje mozak, nekoliko nerava i mišića, dva mišićna zaliska i otvoren, opušten jednjak koji besprekorno funkcioniše.

Gutanje se odvija od usta do želuca. Sam čin gutanja se sastoji od tri faze. U prvoj fazi, hrana ili tečnost se gutaju u ustima uz pomoć jezika i nepca. Ovo je jedina faza nad kojom imamo kontrolu.

Druga faza počinje kada mozak odluči (nezavisno od nas) da guta. U tom momentu počinje niz složenih refleksa. Hrana iz usta odlazi u grlo. Istovremeno se dešavaju još dve stvari: mišićni zalistak na dnu grla se otvara i tako omogućuje hrani da ode u jednja, a drugi zalistak zatvara disajne puteve kako hrana ne bi dospela tamo. Ta faza traje manje od polovine sekunde.

Treća faza počinje kada hrana dospe u jednjak. Jednjak je dugačak oko 22 centimetra i reč je o mišićnoj cevi koja se kontrahuje. Kako se mišići grče i opuštaju, mišićni zalistak na kraju jednjaka se otvara i hrana odlazi u želudac. Za treću fazu je potrebno između šest i osam sekundi.

Postoji mnoštvo bolesti koje mogu izazvati otežano gutanje (disfagiju). Tu se uglavnom misli na:

  • probleme u mozgu koji se mogu javiti zbog Parkinsonove bolesti, amiotrofične lateralne skleroze (Lu Gerigova bolest) ili multiple skleroze
  • disfunkcija mišića u ustima ili grlu (npr. zbog šloga)
  • gubitak funkcije opuštanja sfinktera (ahalasija)
  • suženje jednjaka zbog hronične gorušice ili tumora

Kako da znam da li imam otežano gutanje?

U normalnim okolnostima, ljudi se veoma retko guše tokom obroka. Ponekad hrana ostaje u jednjaku nekoliko sekundi (posebno čvrsta hrana), ali na kraju ode u želudac, posebno ako popijemo malo vode. Međutim, postoji dosta simptoma koji mogu ukazivati na problem sa gutanjem:

  • često gušenje hranom
  • osećaj da je hrani potrebno više od nekoliko sekundi da izađe iz jednjaka
  • bol prilikom gutanja
  • rekurentna pneumonija (postoji mogućnost da hrana odlazi u pluća, a ne u jednjak)

Ako hrana ostane u jednjaku duže od 15 minuta i ne prolazi ni pored pijenja tečnosti, neophodno je odmah otići u hitnu pomoć.

Mnogi ljudi ne znaju da imaju problem sa gutanjem jer nesvesno počinju da jedu hranu koja se lakše guta ili jedu sporije. Međutim, ako se ovaj problem ne rešava, povećava se rizik od gušenja ili zaglavljivanja parčeta čvrste hrane u jednjak.

Kako se postavlja dijagnoza otežanog gutanja?

Ako mislite da imate problem sa gutanjem, najbolje je da posetite svog lekara. On će vam predložiti neki od sledećih testova:

  • Sineradiografija:ovaj imidžing test se sprovodi tako što se kamerom snimaju unutrašnja tkiva. Tokom testa ćete morati da popijete barijum, tečnost koja pomaže da se tkivo bolje vidi. Rendgen snima pokrete barijuma kroz jednjak.
  • Endoskopija jednjaka:fleksibilna cev (endoskop) se ubacuje u jednjak i tako se jednjak i grlo snimaju iznutra.
  • Manometrija:ovaj test meri vreme i jačinu kontrakcija mišića u jednjaku i opuštanje mišićnih zalistaka.
  • pH test:ovaj test pokazuje da li želudačna kiselina pravi problem sa gutanjem.

Kako se leči otežano gutanje?

Lečenje će zavisiti od vrste problema koju imate. Ponekad problem nestaje sam od sebe, bez terapije. Ponekad se leči veoma lako. Ako imate neko teže oboljenje koje izaziva otežano gutanje, verovatno ćete morati kod specijaliste.

Otežano gutanje ili žvakanje se može ublažiti na sledeće načine.

Položaj

  • sedite uspravno, pod uglom od 90 stepeni
  • blago nagnite glavu napred
  • ostanite u tom položaju 15 do 20 minuta nakon obroka

Okruženje u kom jedete

  • potrudite se da vam ništa ne odvlači pažnju dok jedete
  • skoncentrišite se na proces žvakanja i gutanja
  • nemojte pričati sa hranom u ustima

Količina i brzina

  • jedite sporije
  • iseckajte hranu na manje delove i pažljivo je žvaćite žvaćite hranu dok ne postane sasvim tečna u ustima pre gutanja
  • nemojte uzimati velike zalogaje

Gutanje

  • pijuckajte vodu kada gutate hranu
  • ako vam hrana zapne u grlu, blago se zakašljite kako biste pročistili grlo i ponovo progutajte hranu pre nego što udahnete: ponovite postupak ako je potrebno

Pljuvačka

  • pijte mnogo tečnosti
  • redovno sisajte bombone bez šećera kako biste poboljšali lučenje pljuvačke

Gustina hrane

  • smanjite ili potpuno iz ishrane izbacite hranu koja se teško žvaće i jedite uglavnom mekšu hranu
  • pravite piree u blenderu
  • ako vam bistre tečnosti izazivaju kašalj, zgustite ih pijte više prirodnih sokova i jedite supu

Uzimanje lekova

  • izmrvite lekove koje pijete i izmešajte ih sa pudingom ili nekom slučnom hranom
  • pitajte farmaceta da li smete da mrvite pilule i da li postoje zamene u tečnom obliku

Original Article