Otkriće dinosaurusa u Egiptu moglo bi da nagovesti nove pronalaske

11

Skelet iskopan u pustinji zapadnog Egipta pripadao je novoj vrsti dinosaurusa, biljojeda dugog vrata i veličine gradskog autobusa, a naučnici veruju da to može da znači samo nova otkrića.

“Kao u svakom ekosistemu, u džungli ćemo pronaći lava i žirafu. Pronašli smo žirafu, gde je lav?”, rekao je Hešam Salam, šef istraživačkog tima i šef Paleontološkog centra Univerziteta u Mansuri.

Salam je 29. januara objavio otkriće fosila sa još četiri egipatska i pet američkih naučnika.

Eksperti kažu da je pronalazak veoma značajan i da može dati podatke o posebno nepoznatom periodu istorije Afrike, oko 30 miliona godina pre istrebljenja dinosaurusa, odnosno pre 70 do 80 miliona godina.

Primerak nazvan “mansurasaurus šahine”, po univerzitetu i jednom od osnivača odseka za paleontologiju, jedini je dinosaurus iz tog perioda otkriven u Africi a možda čak predstavlja i dosad neotkriveni rod.

U članku objavljenom u časopisu “Nejčr: ekolodži end evolušn” (Nature: Ecology and Evolution) Salam i njegove kolege navode da njihovi nalazi “protivreče pretpostavkama da su dinosaurusi s afričkog kopna bili potpuno izolovani” tokom kasnog mezozoika. Postojeće teorije kažu da su afrički dinosaurusi u tom periodu bili kao na ostrvu i da su se razvijali nezavisno od svojih rodjaka u drugim delovima sveta.

Medjutim, ostaci mansurasaurusa govore da se njegova anatomija ne razlikuje mnogo od dinosaurusa iz tog perioda otkrivenih u Evropi, što navodi na pomisao da je postojala kopnena veza izmedju Afrike i Evrope.

Egipat ima dugu istoriju arheologije ali paleontologija nije imala ni toliku popularnost ni uspeh.

Nemački paleontolog Ernst Stromer je 1911. poveo ekspediciju u oazi Barija, takodje na zapadu Egipta, i tamo pronašao četiri vrste dinosaurusa, uključujući i predatorsku vrstu poznatu kao spinosaurus, sve iz periode krede. Sva njegova otkrića su izgubljena prilikom savezničkog bombardovanja Minhena u Drugom svetskom ratu.

Salam je rekao da se ne zna kako je mansurasaurus živeo i umro, osim činjenice da je bio biljojed. Nema naznaka ni da li je živeo sam ili kao deo krda.

Kosti mansurasaurusa liče na kosti, takodje otkrivene u Egiptu, vrste paralititan stromeri, budući da su oba bila biljojedi dugih vratova. Medjutim, paralititan je, kako se veruje, bio medju najvećim životinjama ikada, težak oko 75 tona i dugačak preko 30 metara.

Mansurasaurus je dosta manji, što je tipično za eru mezozoika, kaže Salam, i njegove dimenzije poredi pre sa današnjim afričkim slonovima.

Egipatska Zapadna pustinja je za života mansurasaurusa izvesno bila nalik džungli.

Iako bi mu mansurasaurus mogao doneti više novca za istraživanja, Salam kaže da je najponosniji na to što približava nauku ljudima koji inače nemaju mnogo kontakta s njom.

“Hoću reći, učinili smo da prosečni Egipćanin, ili Arapin priča o dinosaurusima”, naveo je Salam.

Article source: http://feedproxy.google.com/~r/betazs/~3/p5Wwz1oWP5Q/83318-otkrice-dinosaurusa-u-egiptu-moglo-bi-da-nagovesti-nove-pronalaske