pH BazoBalans kao pomoć u tretmanu kamena u bubregu

ph urina i kamen u bubregu

Kamen u bubregu se stvara kada urin postane prezasićen čvrstim supstancama, pa dolazi do njihovog taloženja. Kliničke studije pokazuju da je pH vrednost urina, koja odražava stepen njegove kiselosti, važan faktor u procesu formiranja, odnosno razgradnje kamena u bubregu.

Bubrezi su organi koji rade 24 časa dnevno, u njima se krv filtrira i nastaje urin. Preko mokraće ili urina se iz organizma izbacuju nepotrebni produkti metabolizma. Najveći procenat urina, čak 95%, čini voda. Preostalih 5% su različite organske i neorganske materije (urea, kreatinin, mokraćna kiselina, natrijum, kalijum, magnezijum, kalcijum, hloridi, sulfati, oksalati, fosfati, amonijak).

Vrste kamena u bubregu

Osnovne vrste kamena su oksalatni, uratni, cistinski i fosfatni kamen. Oksalatni kamen u bubregu nastaje udruživanjem i taloženjem kristala kalcijum oksalata, uratni taloženjem mokraćne kiseline, cistinski taloženjem cistina, a fosfatni kamen taloženjem kalcijum fosfata.

Oksalatni kamen je najčešća vrsta. Uratni kamen se ređe javlja i to kod ljudi koji boluju od gihta, jedu puno mesa ili su na hemioterapiji. Cistinski i fosfatni kamen su veoma retki. Cistinski kamen se javlja kod osoba koje imaju urođeno oboljenje, cistinuriju (povećano izlučivanje cistina urinom). Fosfatni kamen se može javiti ukoliko je urin veoma alkalan.

Što su pH vrednosti urina niže, to je veća kiselost urina, dok povišene pH vrednosti ukazuju da je urin bazan, odnosno alkalan. Oksalatni, uratni i cistinski kamen nastaju kada je urin kiseo, a fosfatni kamen kada je urin bazan.

Kako pH vrednost urina utiče na kamen u bubregu

Najzastupljenija forma kamena, oksalatni kamen, se sastoji iz kristala kalcijum oksalata. Kristali kalcijum oksalata u urinu mogu da se nađu u 2 oblika, kao kalcijum oksalat monohidrat i kao kalcijum oksalat dihidrat. Ustanovljeno je da je monohidrat patogena forma koja stvara kamen, dok je dihidrat fiziološka forma koja ne teži formiranju kamena. To znači da oksalatni kamen zapravo nastaje kristalizacijom monohidratne forme kalcijum oksalata. U kom stepenu će se stvarati oksalatni kamen zavisi od pH vrednosti urina. Utvrđeno je da kalcijum oksalat monohidrat dovodi do formiranja kamena kada je urin kiseo, tj. kada je pH vrednost urina oko 4, dok alkalni pH urina sprečava kristalizaciju kalcijum oksalata i nastanak kamena.

Faktori koji određuju pH vrednost urina

Najčešći uzroci povećane kiselosti urina su:

Ishrana u kojoj preovlađuju meso i mesne prerađevine, uz smanjen unos voća i povrća, dovodi do povećane produkcije kiseline u organizmu. Taj višak se izbacuje preko bubrega i povećava kiselost urina. Za gojazne osobe karakteristična je takođe povećana kiselost urina. Starenjem postepeno opada funkcija bubrega i njihova sposobnost regulacije pH urina, te je urin kiseliji.

Snižene pH vrednosti urina su posebno izražene kod metaboličkog sindroma. Usled insulinske rezistencije smanjuje se izlučivanje amonijaka preko urina. To povećava kiselost i taloženje mokraćne kiseline, što vodi ka stvaranju uratnog kamena u bubregu.

Da li promenom pH vrednosti urina možemo delovati na kamen u bubregu

Postojanje kamena u bubregu zavisi od ph vrednosti urina, pa se različite vrste kamena u bubregu mogu modifikovati promenama pH.

Evropski vodič za urolitijazu (kamen u bubregu) navodi da ukoliko je pH vrednost konstantno manja od 6 to može da izazove udruživanje kristala kalcijum oksalata i mokraćne kiseline i nastanak kamena. Za prevenciju i terapiju oksalatnog i uratnog kamena u bubregu ovaj vodič preporučuje podešavanje pH vrednosti urina na 7 – 7,2 alkalizacijom urina uz pomoć alkalnih citrata, soli limunske kiseline.

U slučaju cistinskog kamena takođe se preporučuje alkalizacija radi podizanja pH urina. Kod fosfatnog kamena se preporučuje smanjenje nivoa kalcijuma u urinu, a ako je urin i dalje konstantno veći od 6,2 preporučuje se postepeno zakišeljavanje urina metioninom, uz oprez da se ne razvije acidoza.

pH BazoBalans za alkalizaciju urina

Alkalizacija urina se može postići primenom odgovarajućih preparata.

U apotekama se može naći proizvod pH BazoBalans, prašak sa alkalnim citratima. Kombinacija više alkalnih citrata u pH BazoBalans prašku (magnezijum-citrat, kalijum-citrat, natrijum-citrat, cink-citrat, bakar-citrat) obezbeđuje dovoljnu koncentraciju citrata potrebnu za alkalizaciju i očuvanje blago alkalnih pH vrednosti urina. Cink iz cink-citrata je posebno značajan, jer ulazi u sastav enzima značajanih za održavanje acido-bazne ravnoteže u organizmu.

pH BazoBalans prašak se uzima rastvoren u toploj vodi u obliku napitka dva puta dnevno. Preporučuje se osobama sklonim stvaranju peska i kamena u bubregu, preventivno ili u sklopu terapije. Mogu ga uzimati odrasli i deca starija od 4 godine.

Komentari