Prevelik unos soli utiče na funkcije mozga

25

Najnovije studije danas pokazuju da ishrana sa visokim sadržajem soli može da ošteti i mozak. Dugo se već zna da je so jedan od uzročnika nastanka visokog krvnog pritiska.

Naime, istraživači su hranili miševe velikom količinom soli, 5-6 puta većom od prosečnog unosa, sa ciljem da utvrde da li postoji veza između ishrane sa visokim sadržajem soli i kognitivnih funkcija.

Tokom 8-12 nedelja miševi su počeli da pokazuju znakove problema sa memorijom i “razmišljanjem”: nisu mogli da razliku nove od poznatih objekata, postalo im je teže da prođu kroz lavirinte, misu mogli da naprave “gnezdo”. Ova ponašanja su inače najvažnija za interakciju miševa sa okolinom.

“Ako ovo prevedemo na ljude i njihove dnevne aktivnosti, radi se o ozbiljnom oštećenju kognitivnih funkcija i demenciji,“ kaže dr Konstantino Iadekola, profesor neurologije i neuronauke na Cornell medicinskom koledžu u Njujorku i vodeći istraživač na studiji.

Kod ljudi, oštećenje bi podrazumevalo probleme sa pamćenjem, dezorjentaciju, nemogućnost osobe da se obuče, kuva, plaća račune ili radi druge svakodnevne stvari.

“Kada lekar razmišlja o unosu soli i zdravlju pacijenta, obično se fokusira na visok krvni pritisak, šlog,” kaže dr Pinki Agarvol, neurolog specijalizovan za poremećaje pokreta, poput Parkinsonove bolesti. “Ova studija bi mogla da promeni način na koji o ishrani razgovaramo sa pacijentima. Ako pacijent nema hipertenziju, mi uopšte ne pričamo o tome koliko so utiče na organizam. Ova studija nam daje dobar razlog da svakog pacijenta pitamo o unosu soli.”

Kako so deluje?

Preveliki unos izaziva specifičan odgovor u tankom crevu, koje počinje da stvara velike količine Th17, vrste belih krvnih zrnaca koji su uključeni u rad imunog sistema. To dovodi do porasta nivoa jedne druge komponente imunog sistema, proteina pod imenom IL-17. Kada organizam stvara previše IL-17, on ne može više da stvara dovoljno azot-oksida, a kada padne nivo ove supstance, krvni sudove ne mogu da se relaksiraju i do mozga dolazi manje krvi od potrebne.

Dr Iadekola dalje naglašava da brojne studije ukazuju na višu stopu moždanog udara i demencije u zemljama u kojima ljudi unose mnogo soli. “Ipak, sve je i dalje dosta kontroverzno,” kaže on. “Ima naučnika koji tvrde da i preveliko ograničavanje unosa soli može da izazove štetu.”

Jedna studija objavljena u martu 2017. godine je pronašla vezu između ishrane sa niskim unosom soli i pogoršanja moći rasuđivanja kod odraslih ljudi starosti preko 50 godina, posebno kod starijih od 80.

Da li unosite previše soli?

Većina nas unosi više soli nego što nam je potrebno.

Preporuka Američke asocijacije za srce je 1,500-2,300 mg natrijuma dnevno.

Međutim, različite osobe imaju različite potrebe za solju. Čak i u studiji dr Iadekole stariji miševi su pre pokazali znake poremećaja nego mlađi miševi. Genetika takođe igra važnu ulogu u tome koliko soli je nama lično previše.

Efekti mogu biti reverzibilni

Ukoliko volite slanu hranu evo lepih vesti za vas. Jednom kada su se miševi vratiti na normalnu ishranu njihove moždane funkcije su se takođe vratile u normalu. To pokazuje da problemi izazvani unošenjem prevelike količine soli mogu biti reverzibilni. Postavlja se pitanje da li postoji tačka na kojoj će mozak ipak početi da trpi trajne posledice i oštećenja. A izbegavanje jako slane hrane ipak možemo da kontrolišemo i o tome treba razmišljati.

The post Prevelik unos soli utiče na funkcije mozga appeared first on PharmaMedica.

Original Article