Šta izbor partnera govori o Vama

56

Izbor partnera uopšte nije slučajan kako deluje. Evo eksperimenta: na papiru ispišite imena bivših i sadašnjeg partnera, a zatim svakog opišite sa nekoliko pozitivnih i negativnih osobina. Uočite da li se i koliko te osobine poklapaju. Potom napišite koje osobine od tih volite, kao i one koje izbegavate. Bitno je i koliko ih sami posedujete, da biste znali birate li sebi sličnog, potpuno suprotnog ili između ta dva ekstrema.

auotr: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, psiholog Mense Crne Gore, supervisor Mense BiH, [email protected]

Bračni partner se bira ozbiljnije nego ako je reč samo o prolaznoj vezi. Za zabavljanje se bira iz zaljubljenosti: hedonistički, emotivno i seksualno, dok je izbor bračnog partnera pored toga i racionalan, staloženiji jer se bira iz ljubavi (ne samo na osnovu vrlina već i mana). Zbog emocionalnog investiranja, velikih očekivanja i straha od neprihvatanja često se pogrešno pred partnerom sputava prava priroda.

Neko želi da ga stalno osvajaju, ne voli kad je veza mirna, želi da pažnju dobije “sa strane”, možda samo platonski ali opet od drugog (umesto da priča sa partnerom). Svaka veza se menja, prolazi kroz faze, menja se i način izražavanja ljubavi. Partneri na svom odnosu treba da rade, da ulažu u vezu.

Izbor “romantičnog” ili seksualnog drugog ukazuje na mane veze, koje osobine fale pa se traže kod drugog (neki su uvek u trouglu zbog narcizma ili neprevaziđenih konflikata u detinjstvu, od dve osobe spoje jednu).

Iskustva iz primarne porodice

Izbor partnera bitno zavisi od opažanja kvaliteta odnosa između roditelja. Ako je npr. tata znatno stariji od mame a njihova veza se opažala kao skladna, uz to je bio pažljiv otac, dete kada poraste težiće da ponovi razliku u godinama. A ako su roditelji dva sveta (uz to je velika razlika u godinama), tražiće se partner sličnih godina. Izbor partnera u odraslom dobu se može zasnivati na mnogim drugim parametrima, svako iskustvo se prelama kroz ličnu prizmu i tako utiče na kasnije izbore.

Nekada se partner bira prema dominantnoj osobini koju neko od samog sebe krije i potiskuje. Npr. neko ko je prema svima ljubazan i predusretljiv, “nije ni mrava zgazio”, ne ume da se svađa, za partnera će naći nekog potpuno suprotnog: ko će ga posvađati sa svima, te preuzeti ulogu glasnogovornika za sve neizrečeno.

izbor partnera

Mnoge privlači popularan partner koji se ne smiruje, uleće iz veze u vezu i kao takav ukazuje samo na nevolju za onog ko očekuje da ga promeni. Tome su sklone nesigurne osobe koje pristaju na sve samo da bi ga osvojile, podsvesno očekujući da će im to povratiti poljuljano samopouzdanje zato što bi uspele to što nisu druge. Njih integrisani partneri ne privlače jer su previše mirni, pored njih im je dosadno.

Dok jedna grupa misli da se “suprotnosti privlače”, drugi kažu “sličan se sličnom raduje”. Izbor sličnih partnera je češći kod onih iz skladnije porodice ili bar one bez otvorenih sukoba. Biranje temperamentno dijametralno suprotnog partnera je češće kod impulsivnijih kojima su strast i “hemija” važniji od prihvatanja i razumevanja.

Što je osoba zrelija, manje sluša mišljenje okoline, sigurnija je u izbor i veći značaj pridaje osobinama ličnosti u odnosu na izgled koji je važniji u ranim dvadesetim. Mišljenje okoline je bitnije nesigurnijima i neiskusnijima. Svako ima tzv. “implicitnu teoriju” o izboru partnera, a koji su parametri bitni zavisi od ličnih preferencija i dotadašnjeg iskustva, ličnog ili opaženog (pre svega u primarnoj porodici). Lične preferencije su mešavina ranih sećanja i prijatnih iskustava. Na izbor utiče i sredina (neko je više za patrijahalni, a neko za savremeni model). Kad se partner bira na osnovu hemije i početne privlačnosti (mit o “dve polovine jabuke”), početno “prepoznavanje”, kao da nekoga znamo ceo život može zamagliti druge aspekte, a otrežnjenje je često prilično surovo. U takvim vezama zaljubljenost ne prelazi u ljubav već nažalost u mržnju (zbog projekcije samooptuživanja zbog pogrešnog izbora na partnera koji se “pretvara”).

Nakon gorkog iskustva mnogi uleću u novu vezu koristeći potpuno suprotne parametre da ne bi ponovili grešku. Treba svaku vezu odbolovati i izanalizirati sa psihoterapeutom, tako osoba bolje upozna sebe, time i druge i preventivno sprečava ponavljanje grešaka.

Ako se često bira sličan tip partnera koji ne odgovara, treba razrešiti primarni konflikt, uočiti potrebe i očekivanja koja su u osnovi izbora. Važno je i da li se ponavljaju zamerke partnerima. Ako neko misli das u svi ljubomorni i posesivni, treba da se zapita kako svojim ponašanjem to podstiče (da li je previše okružen(a) prijateljima suprotnog pola kojima šalje duple poruke ili i u prisustvu partnera stalno odmerava druge i slično), da li npr. pogrešno smatra da je ljubomora pokazatelj ljubavi pa (ne)svesno potkrepljuje to kod partnera i u vezu uvek uvodi nekog trećeg (bivšeg, komšiju, kolegu i sl.).

Oni koji biraju antisocijalne tipove (alkoholičare, kockare, psihopate i sl.) treba da uz pomoć stručnog lica analiziraju osnovu te potrebe: da li je to nesigurnost, “uloga spasioca”, manjak samopoštovanja ili animozitet prema društvenim normama. Potreba da se neko “popravi” (projekat “spasioca”) je psihološka igra čija je glavna dobit porast samopouzdanja onima kojima je teško da kažu “ne”. Zasniva se na implicitnoj teoriji da prava ljubav podrazumeva žrtvu (“preko trnja do zvezda”) i da, što je veća žrtva veća je nagrada (što je u praksi često netačno). Veze koje imaju cilj da se “partner popravi” su za bar jednu osobu u toj dijadi potpuno neispunjavajuće sa stanovišta potreba (najčešće je to “spasilac”), pa je on(a) u svakom slučaju gubitnik. Ako veza opstane bazične potrebe i dalje nisu zadovoljene. Ako se partner popravi često upravo on napušta vezu jer ga sve podseća na loš period, a spasilac ga podseća na lošu sliku o sebi (npr. ako se izleči od impotencije ili kocke). Dešava se da se u slučaju “popravke” razviju i drugi simptomi neprilagođenosti kod dojučerašnjeg “spasioca” (tzv. “terapijska klackalica”). Nekad se veza napušta da bi osoba opet bila “spasilac” u novoj vezi (dok se i on ne “popravi”), uz narcističan tekst kako su “svi drugi profitirali iz veze”. Iz uloge “spasioca” se vrlo lako sklizne u ulogu “žrtve”, “spasilac” pomaže jer razume druge i pruža im ono što sam nije imao kad mu je bilo potrebno.

Mnoštvo je mogućih scenarija, život je pun iznenađenja i zato je najvažnije upoznati najpre sebe, svoje osobine, potrebe i želje. Često je od pojedinačnih osobina važniji spoj, šta partner budi u Vama i Vi u njemu, zato je izbor partnera za trajniju vezu od velike važnosti i za naredne životne faze.

The post Šta izbor partnera govori o Vama appeared first on PharmaMedica.

Original Article