Smanjeni unos kalorija usporava starenje

7. новембар 2009.

Ograničavanje unosa kalorija za 30% može usporiti proces starenja te smanjiti rizik za bolesti, sugerše dugotrajna studija sprovedena na majmunima.

U razdoblju od 20 godina pokazalo se kako životinje kojima nije bio ograničen unos kalorija imaju 3 puta veći rizik za smrt, objavio je časopis Science.

Životinje koje su konzumirale smanjeni broj kalorija imale su prosečno 50% manje izglede za obolevanje od raka, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, a imale su i manji rizik za atrofiju mozga.

Precizan biološki mehanizam odgovoran za ovakve rezultate nije identifikovan, ali istraživači veruju kako promene u metabolizmu smanjuju proizvodnju tzv. slobodnih radikala, molekula koji nanose oštećenja ćelijama, kažu američki naučnici s University of Wisconsin.

Otkriven enzim povezan sa širenjem raka

3. новембар 2009.

Britanski naučnici s Institute of Cancer Research identificirali su novu mogućnost zaustavljanja širenja karcinoma organizmom.

Naučni časopis Cancer Cell objavio je nalaze po kojima je enzim po imenu LOX (lysyl oxidase) ključan za širenje metastaza. Metastaza je, da podsetimo, pojava kada se patološki proces (na primer tumor) iz svog primarnog sedišta prenese na neko susedno ili udaljeno mesto u organizmu.

Veruje se da su metastaze odgovorne za 90% smrtnih slučajeva povezanih s rakom.

Istraživači veruju da će biti moguće razviti lek sposoban za blokiranje aktivnosti LOX-a pa tako i olakšati tretiranje raka.

LOX deluje u pripremi novih područja u organizmu na koja će se rak proširiti, jer u suprotnom u novoj sredini ne bi moglo doći do razvoja metastaza.

Kontrolišite pritisak integralnim žitaricama

10. октобар 2009.

Jedenjem većih količina integralnih žitarica može da se spreči pojava hipertenzije kod muškaraca, zaključili su stručnjaci Harvardske škole za javno zdravlje u Bostonu.

Dok se kod prerađenih žitarica odstranjuje spoljašnji omotač zrna, integralne zadržavaju i mekinje i klicu, što ih čini bogatijim mnogim nutritivnim sastojcima, podsetio je Rojters.

Bostonski tim je do zaključka o koristi od takvog zrna došao proučivši rezultate velike američke studije o zdravlju 51.529 medicinskih radnika, koji su 1986, kada je studija započeta, imali između 40 i 75 godina.

Tokom osamnaest godina praćenja, kod 9.227 ispitanika se pojavila hipertenzija. Bostonski stručnjaci su utvrdili da je kod petine ispitanika koji su prijavili najveće dnevno konzumiranje integralnih žitarica (oko 52 grama) rizik od pojave visokog pritiska bio za 19 odsto manji nego kod petine ispitanika sa najmanjim unosom integralnih žitarica (oko 3 grama dnevno).

Veza između većeg konzumiranja integralnog žita i smanjenog rizika od hipertenzije opstala je i kad su uzeti u obzir neki drugi faktori – unos voća i povrća, upotreba vitamina, nivo fizičke aktivnosti i to da li je kod ispitanika praćen nivo holesterola.

Bostonski stručnjaci smatraju da je povoljno dejstvo integralnih žitarica na održavanje normalnog pritiska, posledica i toga što su muškarci koji konzumiraju dosta takvog žita možda manje skloni da se s godinama goje.

Žene sklone riskiranju zdravlja zbog mode

9. октобар 2009.

Tajanstvena ljubav između žena i cipela je večna misterija, a orman pun visokih potpetica san je svake žene. U želji da izgledaju moderno i u trendu, 37 posto žena spremno je da nosi neudobnu obuću pogrešne veličine, pokazalo je najnovije istraživanje.

Prema istraživanju sprovedenom u Velikoj Britaniji, čak četiri žene od njih deset priznale su da će kupiti cipele iako su im neudobne.
čak 37 posto žena će trpeti neudobne cipele samo kako bi bile u trendu i imale it cipele sezone. Strast za cipelama ne muči samo žene. Pokazalo se da su i muškarci skloni da kupe neudobne cipele, njih čak 17 posto potvrdilo je da kupuje obuću neprimerene veličine samo zato što im se sviđa.

Istraživanje sprovedeno na uzorku od 2000 ispitanika pokazalo je i da čak 80 posto žena trpi neku vrstu bolova izazvanu neudobnom obućom. Kurje oči, žuljevi, bolni zglobovi i urasli nokti samo su neki od poduže liste problema koji ih muče.

Uprkos tome, čak četiri žene od njih deset nikada nije zatražilo pomoć doktora za neki od tih problema, pokazalo je istraživanje koje je provelo Društvo pedikira i ortopeda.

Mnogi od nas teško odolevaju napasti da kupe obuću koja je zadnji krik mode, pa makar ona bila neudobna i nezdrava za nošenje. Ali ne smemo smetnuti s uma da će nas neudobna obuća sigurno koštati neprijatnosti i bolova i da ona predstavlja rizik za zdravlje, upozorila je Lorraine Jones iz Društva pedikira. To ne znači da ne bismo smeli da nosimo moderne cipele, već da bi svojim nogama trebalo naći pravu veličinu i odmor i potražiti stručnu pomoć kad god imamo neki problem.

Sok od cvekle povećava fizičku izdržljivost

8. октобар 2009.

Britanski naučnici s University of Exeter utvrdili su da konzumacija soka od cvekle povećava izdržljivost i omogućava produžavanje fizičkih vežbi za 16%.

Journal of Applied Physiology objavio je kako nitrati prisutni u cvekli dovode do smanjenja potrošnje kiseonika u sklopu fizičkih napora, pa su stoga povezani s manjim gomilanjem umora pri vežbanju.

Nalazi prikupljeni od 8 ispitanika starosti između 19 i 38 godina, pokazuju kako je pozitivan uticaj dnevnog unosa pola litre soka od cvekle izraženiji od onog kojeg je moguće postići redovnim fizičkim vežbanjem.

Ranija istraživanja su već pokazala kako sok od cvekle može da dovede do snižavanja krvnog pritiska.

O depresiji

6. октобар 2009.

Depresija će prema podacima Svetske zdravstvene organizacije do 2020. godine postati vodeći uzrok smrti i onesposobljenosti u ženskoj populaciji, a posle kardiovaskularnih oboljenja drugi uzrok smrti u celokupnoj populaciji. Oko 450 miliona ljudi u svetu boluje od depresije, a više od dve trećine samoubistava izvrše osobe osobe koje se nalaze u teškoj depresiji. U Srbiji minimum 250.000 ljudi ima neki od simptoma depresije: neraspoloženje koje traje nedeljama i mesecima, nemogućnost odlaska na posao i obavljanje osnovnih dnevnih aktivnosti, nedostatak sna, povremeni ili stalni strah.

Kao niz psihofizičkih poremećaja depresija je stanje koje karakteriše poremećaj raspoloženja. Potištenost, tuga, nervoza, iscrpljenost i umor, svaki čovek se ponekad ovako oseća, ali ovakvo raspoloženje prođe za nekoliko dana. Depresija je mnogo više od žalosti i očaja, ona traje najmanje nedelju dana i potpuno preuzima kontrolu nad životom. Utučenost je prisutna većinu vremena, a sve stvari koje su obično podizale raspoloženje više nemaju pozitivan uticaj. Kod čoveka koji pati od depresije može se promeniti način razmišljanja. Svet se vidi drugačije, obično u negativnom svetlu, utiče na porodični i profesionalni život, tako da može da prouzrokuje socijalnu izolaciju. Može da se krije iza osećaja iscrpljenosti, a često je maskirana drugim smetnjama, kao što su hronična anksionznost ili poremećaj u ishrani.

Uzroci depresije

Depresivno stanje se može javiti usled samoće, teške bolesti, nakon gubitka drage osobe, teških uslova života, smanjenog kretanja, a takođe može biti posledica genetskog nasleđa. Kako tačno nastaje nauka do danas nije uspela da objasni. Prema najnovijim teorijama smatra se da je pojava depresije povezana sa smanjenjem aktivnosti nekih neurotransmitera, serotonina, noradrenalina i dopamina koji imaju prirodnu antidepresivnu funkciju. Drugi bitan faktor za nastanak depresije je prekomerno lučenje stresnih hormona, poput kortizola. Izloženost hroničnom stresu menja funkciju mozga, tako da se mnoge depresije mogu objasniti akumulacijom štetnog delovanja stresa.

Osnovni simptomi depresije:

– nedostatak životne radosti, intenzivna tuga, samosažaljenje, napadi plača

– strah, nemir, zabrinutost, strepnja

– osetljivost ranjivost, razdražljivost

– usamljenost, bezvoljnost

– oslabljena koncentracija i poremećaj pamćenja

– nesanica ili velika potreba za snom

– umor, iscrpljenost, manjak energije

– značajno smanjen ili povećan apetit

– somatski bolovi koji nemaju fizičke uzroke

– želja i razmišljanje o smrti ili planiranje samoubistva

Lečenje

Prvi korak u lečenju depresije je pravilno postavljanje dijagnoze. Dijagnozu depresije nije teško postaviti, jer se vrlo jednostavno na osnovu razgovora sa pacijentom može proveriti koje simprome ima i koliko dugo. Uzalud je očekivati da će depresija sama proći snagom volje i pozitivnim mišljenjem. To se događa retko, jer upravo su volja i optimizam nestali kod bolesnika, a on je nemoćan da ih povrati. Najvažnije je da se pacijent na vreme javi lekaru opšte prakse, koji će proceniti da li je potrebno konsultovanje sa psihijatrom i koja će se terapija primeniti – da li antidepresivi, psihoterapija ili oba pristupa. Za lečenje depresije koriste se antidepresivi nove generacije, među kojima je citalopram, lek sa kojim je lečenje depresije postalo uspešnije, jednostavnije i sa manje rizika.

Podstičite decu da samostalno jedu

5. октобар 2009.

Navike i ponašanje dece za vreme jela su bitan aspekt pravilne ishrane.

Pravilne navike se stiču još u uzrastu odojčeta. U ovom uzrastu treba pažljivo pratiti signale koje šalje beba. Ovi signali često mogu biti nejasni roditeljima, na primer roditeljima može biti nejasan način na koji beba ispoljava glad, što može dovesti do vezivanja negativnih iskustava bebe za obrok.

Takođe, neka druga negativna iskustva koje je dete imalo prilikom jela (bol, povraćanje, gušenje) mogu rezultirati u odbijanju hrane dugo vremena nakon otklanjanja problema. Tada se stvara “začarani krug” – dete zbog negativnih senzacija odbija hranu, roditelji zbog toga vrše pritisak na dete, što dovodi do još jačeg odbijanja hrane. Ovaj oblik poremećaja treba suzbiti prekidanjem ovog lanca, promenom ponašanja roditelja koji bi trebalo da shvate problem i pomognu detetu da stekne pravilne navike vezane za ishranu.

Podstičite decu da samostalno jedu

U periodu dohranjivanja, deca postepeno ispoljavaju želju da se sama hrane i često odbijaju pomoć roditelja. Roditelji treba da podstiču decu da se samostalno hrane, jer je to veoma važan korak u razvoju njihove samostalnosti i samopouzdanja. Deca vole da se igraju hranom, da je razbacuju oko sebe. Sprečavanje ove igre, kao i sprečavanje želje da se dete samo hrani, izaziva suprotan efekat i dovodi do toga da će vam se mališan mrštiti na bilo šta što mu ponudite za jelo.

Dobra navika je zlata vredna

Za vreme obroka dete treba da sedi udobno u svojoj stolici, za stolom, zajedno sa ostalim članovima porodice. Poželjno je isključiti radio i televiziju i voditi razgovor o stvarima koje interesuju dete. Dete treba da ima dovoljno vremena za jelo, ono jede sporije nego odrasli.

Broj obroka je individualno različit. Veliki broj dece se rano, već krajem prve godine života, navikne na tri glavna obroka dnevno – doručak, ručak i večeru.

Radi stvaranja dobre navike, obroke treba davati u približno isto vreme svakoga dana. Između obroka daje se užina, pre i poslepodne (voće, sok, keks). Ukoliko užina smanjuje apetit za naredni obrok, treba je izbaciti. Ne preporučuje se obilan obrok pred spavanje da bi dete duže spavalo u toku noći.

česti uzroci poremećaja u ishrani su: odvajanje deteta od roditelja, potištenost (depresija) roditelja, traume roditelja (zlostavljanje…). U tim slučajevima, efikasno lečenje podrazumeva rad i sa decom i sa roditeljima.

Ovaj tekst je preuzet iz UNICEF-ove brošure “Životne poruke o zdravlju majke i deteta”.

Nutrigenomika i nutrigenetika u službi zdravlja

3. октобар 2009.

Dok nutrigenomika ne postane naša svakodnevica, na nama je da jedemo zdravo, raznovrsno, dobro, izbegavamo šećer, masnoću i da se puno krećemo.

Šta trenutno radite? Ne pitamo vas tek tako, već želimo da kažemo da sve što radite: jedete, razgibavate se ili čitate, podstiče biohemijske reakcije na ćelijskom nivou u sprezi s vašim genima. Moderna disciplina koja nastoji da dešifruje kako hrana koju jedemo deluje na funkcionisanje naših gena, zove se nutrigenomika, a veza je među genetikom, molekularnom ishranom, molekularnom medicinom i molekularnom biologijom, farmakogenomikom i bioinformatikom.

Šta je nutrigenomika, a šta nutrigenetika

Istraživanja vezana za hranljive materije poslednjih godina razvijala su se i evoluirala, od epidemiologije do genetike, pa su pažnju skrenula na svakodnevnu interakciju ishrane, gena i životnog stila. Nutrigenomika je nauka o delovanju hranjivih materija (nutrijenata) na ekspresiju gena, dok nutrigenetika, njena podvrsta, nastoji da rastumači zašto hrana i načini ishrane imaju različiti efekat na svakog pojedinca.

Budućnost prehrambene industrije možda upravo leži u odgovaranju na individualne potrebe pojedinaca i plasiranju proizvoda koji će zadovoljiti te iste potrebe.

Koncept nutrigenomike zasniva se na pretpostavkama da materije iz hrane uticajem na određene gene mogu da deluju na razvoj oboljenja, pa da je efikasnost prehrambenog režima i dijete u zavisnosti i od genetske osnove pojedinca kao i zdravstvenog stanja.

Dakle, genetske predispozicije za razvoj bolesti možemo da umanjimo ciljanom ishranom. Danas se ta saznanja primijenjuju u prevenciji i lečenju kardio-vaskularnih bolesti, artritisa, osteoporoze, Alzheimerove bolesti, različitih vrsta raka i dijabetesa.

Individualna ishrana

Proces personalizacije u medicini već neko vreme osvaja svet, a nije novost ni u prehrambenoj industriji. Novost su saznanja o uticaju ishrane na genetiku i nova istraživanja koja dokazuju da svi organizmi ne reaguju podjednako na istu vrstu hrane. Pojednostavljeno, što je dobro za jednog nije nužno dobro i za drugog. Individualna ishrana ili još laskavije, tailor-made dijeta, koncept je koji bi ishranu trebalo prilagoditi našim individualnim potrebama, optimizovati naše zdravlje i umanjiti rizik obolijevanja od raka, dijabetesa ili infarkta.

Prema tim saznanjim, budućnost prehrambene industrije možda upravo leži u odgovaranju na individualne potrebe pojedinaca i plasiranju proizvoda koji će zadovoljiti te iste potrebe. Stoga ne čudi da već mnogi posežu za dostupnim i raširenim genetskim testovima koji za samo nekoliko stotina eura/dolara iscrtaju karte naših gena, iz kojih se onda može izračunati (vrlo) približan rizik za obolevanje od određenih bolesti i odrediti sopstveni individualan prehrambeni plan, baziran na genetskom materijalu. Testovi su najrašireniji u Americi, gde su dostupni u privatnim klinikama i na Internetu.

Moramo napomenuti da je kompanija Sciona 2001.g. prva lansirala nutrigentske testove i ponudila savete o primeni ishrane i životnog stila na genetske slabe karike. Danas Scionu u nutrigenetskim testovima slede brojne kompanije na primer Genelex, Market America, Suracell i druge.

Kritičko oko

Naravno, nije sve crno-belo. Koncept individualne ishrane u skladu sa saznanjima nutrigenetike zvuči izvrsno, izuzevši da:

• vrednost hrane je podložna visokim varijacijama,
• zdravstveni efekti nisu trenutni, odnose se više na prevenciju nego na lečenje i zahtevaju određeno predznanje i disciplinu u primeni,
• bolesti su obično pod uticajem brojnih gena, a funkcije mnogih od tih gena još nisu definisane,
• testovi koji su trenutno u prodaji vrlo su skupi, a u njihovom tumačenju su primećeni propusti.

Kritičari genetskih testova pripisuju veliki štetni potencijal i zloupotrebu takvih testova za stimulaciju prodaje suplemenata i prehrambenih dodataka. Prema tvrdnjama kompanija koje prodaju testove, saveti koje pružaju na osnovu rezultata testa, prilagođeni su upravo individualnim genetskim potrebama. Mnogi kritikuju da se takva dopunska ishrana ne razlikuje puno od multivitamina dostupnih u supermarketima ili apotekama. A jesmo li spomenuli činjenicu da je za takve personalizovane suplemente potrebno godišnje izdvojiti i do 2.000 dolara?

Ipak, osnovna zamerka nije na genetskim testovima, već na interpretaciji njihovih rezultata. Postoji i moralna dilema tj. usled tumačenja rezultata testa, oni koji imaju dobre gene bi mogli da se opuste dok bi nepovoljni geni kod nosioca mogli da izazovu štetnu paniku.

Posle svega navedenog možete odahnuti jer su Evropska Unija, Australija i Kanada genetsko testiranje stavile pod lupu i nastoje standardizovati njihovu regulaciju. Nutrigenetski testovi se smatraju lifestyle testovima, jer nisu zasnovani na kliničkim tvrdnjama.

Budućnost ishrane

Kako su već sada dijetne intervencije strateški usmerene prema pojedincima u pokušaju prevencije bolesti, a tržište prehrambenih dodataka i hrane polako prilagođava svoj poslovni model novim saznanjima i delovanju hrane i nutrijenata na suzbijanje i aktivaciju različitih gena, pitamo se da li je nutrigenomika samo trend ili bitna prehrambeno-zdravstvena prekretnica? Jedno je sigurno: kvalitet rezultata zavisiće i od njenih autora, a testovi bi trebalo biti u korak sa naukom, a ne ispred nje.
Naime, upitno je šta s rezultatima testova koje još nismo sposobni da tumačimo.

Dok nutrigenomika ne postane naša svakodnevica, na nama je da jedemo zdravo, raznovrsno, dobro, izbegavamo šećer, masnoću i puno se krećemo. Ali, to smo već odavno usvojili, zar ne? Uz ta uputstva, razgovor s lekarom o našoj porodi,noj anamnezi, pregled i nekoliko ispitivanja krvni, mogli bismo da imamo podjednak rezutat kao kod nutrigenetskih testova. U skorijoj budućnosti se nadamo plemenitim i preciznim rezultatima nutrigenetskih testova.

Na izvorima i informacijama se zahvaljujem Ireni Hreljac, postdiplomskoj studentkinji biomedicine, smer biohemija i molekularna biologija.

Nadoknada minerala kestenom

2. октобар 2009.

Povezanost kesten-zima i miris pečenih kestena po gradskim ulicama, verovatno je slika koju svako od nas nosi još iz detinjstva.
Kesten je voće sa velikom kaloričnom vrednošću, veoma sličan žitu, posebno suvi kesten a jedna je od prvih namirnica koju je čovek jeo i za to postoje arheološki dokazi. Kesten najviše raste u južnoj Europi i Sredozemlju, a istoričari kažu da se po Europi počeo širiti preko Grčke.
Sadrži dosta vitamina A, B i C, kalijuma, bakra, mangana, fosfora, sumpora, natrijuma i kalijuma.

Kesten treba koristiti kod anemije, fizičke i intelektualne iscrpljenosti, kao energetsku podršku kod rasta, a posebno je preporučljiv kod rekovalescenata i osoba koje imaju proširene vene ili hemoroide.
Kesten ima antiseptična i antianemična svojstva, i spada u energetski visokokalorično voće, regenerator minerala, a deluje i osvežavajuće na organizam: 53 % čini voda, 2,9 grama su belančevine koje su po vrednosti jednake onima iz jaja, 44 grama su ugljenohidrati, a glavni sastojak je skrob oko 44% u sirovoj semenci, po čijoj je količini uporediv s krompirom.
Može da se jede svež, pečen, kuvan, prženi, kuvan kao pire, a može i da se koristi kao brašno za slatkiše. Treba ga koristiti samo kad je sasvim zreo, dobro kuvan ili pečen. Ako ga jedete, onda kesten treba da bude jedino jelo i izbegavajte kombinacije sa drugom hranom da bi se lakše svario.
Dijabetičari ne bi trebalo da ga jedu.

Vitaminski kokteli za jačanje imuniteta

12. септембар 2009.

Da li je vaš organizam spreman za niske temperature, jake vetrove i navalu virusa? Ne čekajte da vam kijavica ili temperatura nagoveste da vam je imunitet slab, već se bacite na pripremu vitaminskih napitaka. Dajemo vam recepte za četiri voćna koktela koji će vas osnažiti, ali i osvežiti u svako doba dana.

Penušavi koktel od limuna

Pomešajte sok od dva limuna sa 15 cl gazirane mineralne vode. Dodajte dva sitno iseckana listića sveže nane i dobro promešajte. Ako ovome dodate kafenu kašičicu sirupa od šećerne trske, vaš koktel će dobiti samo 20 kcal, ali će biti neuporedivo prijatnijeg ukusa.
Napomena: Dve čaše ovog koktela zadovoljavaju vaše dnevne potrebe za vitaminom C. Izbegavajte mineralnu vodu sa visokim sadržajem natrijuma ako ste skloni nadimanju.
Jedna čaša koktela od limuna ima oko 26 kcal.

Sok od jabuke sa cimetom

Stavite u čašu malo usitnjenog leda, koji ćete preliti sa 10 cl soka od jabuke i sokom od pola limuna. Dodajte malo cimeta i ukrasite kriškom limuna i zrnom grožđa, koje ste malo zasekli nožem da biste mogli da ga pričvrstite na rub čaše.
Napomena: Sok od jabuke je poznat po tome što deluje umirujuće na organizam. Osim toga, štiti od infekcija respiratornih organa i gripa.
Jedna čaša soka od jabuke sa cimetom ima oko 60 kcal.

Mirisni koktel od paradajza i paprike

Isecite 1/4 paprike i dva paradajza na kockice i izmiksirajte ih. Dodajte oko 10 cl vode i dva do tri lista svežeg korijandera. Ukrasite čašu štapićem koji ste dekorisali crnim i zelenim maslinkama i listićem celera.
Napomena: Papirka i paradajz predstavljaju idealnu kombinaciju, pošto su bogati vitaminom C i još nekim dragocenim antioksidansima.
Jedna čaša soka od paradajza i paprike ima oko 40 kcal.

Egzotični indijski koktel „lasi“

Dobro umutite jogurt sa kafenom kašikom soka od limuna. Dodajte 15 cl ledene vode i malo usitnjenog leda, prstohvat kima ili nekoliko listova sveže nane. Promešajte i poslužite.
Napomena: Ovo je vrlo origanalan i osvežavajući napitak, bogat je kalcijumom i belančevinama.
Jedna čaša indijskog „lasija“ ima oko 60 kcal.

Saznanje o broju kalorija ne menja navike

10. септембар 2009.

Njujorški zakon kojim su lanci restorana za brzu ishranu morali da istaknu broj kalorija koji sadrže njihovi proizvodi, nije promenio prehrambene navike najsiromašnijih, otkriva istraživanje objavljeno u utorak.

Istraživanje koje su sproveli Univerziteti New York i Yale pokazuje da je od 1156 osoba sa slabim primanjima samo polovina primetila istaknut broj kalorija, a tek četvrtina istih to je uzela u obzir pri narudžbini obroka.

New York je prvi veliki američki grad koji je nametnuo zakon o kalorijama, namenjen promovisanju zdrave ishrane i borbi protiv nacionalne bolesti – gojaznosti.

Otkrili smo da je samo 27,7% osoba koje su uočile obaveštenje o broju kalorija u New Yorku svoj izbor obroka temeljilo pod tim uticajem, pišu istraživači.

Ali, nismo primetili promenu u broju kalorija koje su osobe unele u svoj organizam nakon što je uvedeno objavljivanje podataka o broju kalorija, dodali su oni.

Ortoreksija – pravilna ishrana kao opsesija

9. септембар 2009.

Zdrava ishrana postaje i kod nas sve popualrnija. Iako je to generalno dobro, osoba koja sebe prisiljava da jede određenu vrstu hrane, može postati opsednuta time i upasti u tzv. Ortorekssiju nervozu (opsednutost pravilnom ishranom). Orto znači pravo, pravilno, a oreksija apetit.

Bolest je sve prisutnija u zapadnim zemljama npr. Francuskoj, Švajcarskoj i zemljama u tranziciji. Stanovništvo se bombarduje informacijama o tome koje su zdrave namirnice, a koje treba izbegavati. To nekada otežava odluku potrošača šta je zaista dobro jesti. Žene su ugroženije od muškaraca. 1997. Stiv Bratman je primetio ovaj poremećaj kod osoba koje stalno listaju časopise razmišljajući šta je dobro pojesti. On je dao test od 10 pitanja za postavljanje dijagnoze ortoreksije.

• Da li više od 3 h dnevno razmišljate o svojoj ishrani
• Da li planirate svoje obroke nekoliko dana unapred
• Da li je hranljiva i nutritivna vrednost namirnice za vas važnija od zadovoljstva koje osećate prilikom uzimanja te namirnice
• Da li smatrate da se kvalitet vašeg života smanjuje kada se poboljša kvalitet vaše ishrane
• Da li postajete stroži prema sebi vremenom u pogledu unosa zdrave hrane
• Da li Vam raste samopuzdanje kad jedete zdravu hranu
• Da li često, umesto hrane koju obožavate, jedete zdravu manje ukusnu hranu
• Da li Vas način ishrane teško sprovodite kada ste van kuće
• Osećate li krivicu kada ne sprovodite zdrav način ishrane
• Da li ste potpuno usklađeni sa samim sobom i zadovoljni kada jedete zdravo

Pozitivni odgovori na 4 do 5 pitanja znače da treba da se opustite više kada je u pitanju ishrana, 6 i više ukazuju na ortoreksiju.

Povezanost kofeina, hormona i karcinoma?

7. септембар 2009.

Unos kofeina može uticati na nivo estrogena i drugih hormona kod žena pa tako možda pružiti objašnjenje za uočenu vezu između kofeina i nekih oblika raka, kažu naučnici s Harvarda.

Neka ranije sprovedena istraživanja ukazala su na nepostojanu povezanost kofeina i raka dojke i jajnika.

Novi nalazi prikupljeni od 1200 ispitanica sugerišu kako je povećani unos kofeina povezan s povišenim nivoom hormona progesterona i sniženim nivoom oblika estrogena po imenu estradiol.

Kod žena koje su prošle menopauzu je povećana konzumacija kofeina bila povezana s povišenim nivoom SHBG-a, hormona poznatog po uticaju na smanjenje rizika obolijevanja od raka dojke, piše stručni časopis Cancer.

Nučnici napominju kako rezultati njihove studije ne omogućavaju donošenje jasnih zaključaka pa pozivaju na sprovođenje daljnjih istraživanja kako bi se dodatno rasvetlila povezanost unosa kofeina i nivoa ključnih hormona kod žena.

Pire od graška

6. септембар 2009.

Obožavate pire od krompira? Uz dodatak mladog graška obojite ga novom aromom.

U širu i dublju posudu stavite krompir narezan na parčiće (kao za pire) i sveži grašak.
Sve zalijte vodom, posolite i kuvajte.

Kuvani krompir i grašak izpasirajte kroz pasirku.

U pire dodajte puter i izmešajte tako da dobijete glatku smesu.

Zdravoholičarske priče – Zdrava ishrana i u restoranu (video snimak)

4. септембар 2009.

Mnogi ljudi misle da je teško promeniti ishranu i način spremanja hrane. Zato se i drže tradicionalnih recepata, koje se našim porodicama prenose sa kolena na koleno. Ja mislim da nije neophodno napraviti sarmu iznad koje mora da pliva masnoća debljine pet santimetara, jer je tako spremala moja baka i moja majka. Sve što spremate kod kuće treba da spremate sa minimalnom upotrebom masnoća, nađite svoj način, ali u stvari danasnju priču osim o tradicionalnoj ishrani želim da posvetim nekim savetima kako da lakše prebrodite ručak ili večeru u restoranu, slavsku trpezu ili neku od sličnih proslava na kojima nas čekaju prepuni stolovi hrane.

Zdrav način ishrane ne isključuje ručak ili večeru u restoranu ili piceriji. Ipak treba da budete vrlo pažljivi, pa ću vam dati nekoliko saveta kako da rešite ovakav problem, a da se ne kajete posle svakog odlaska u restoran. Pre svega držite se već svojih ustaljenih navika, naravno ako ih imate. Nemojte da popuštate pritiscima, kako ovo parčence treba da pojedete nekome za ljubav, jer treba pre svega svako da vodi računa o svom stomaku i o ljubavi prema sebi samome. Našu sredinu naročito karakteriše domaćinski odnos prema količinama hrane koja je određena za jedan obrok. Samo se u takvim situacijama setite da pas kada mu se da više hrane nego što mu je potrebno, on je jednostavno ili ostavi, ili zakopa za sledeći obrok.

Nemojte da gladujete ceo dan ako u planu imate odlazak na slavu ili večeru sa prijateljima van kuce. Doručkujte i ručajte lagane obroke, pojedite i malo voća, jer u suprotnom uveče ćete biti toliko gladni da ćete brzo pojesti svoj obrok, a još verovatnije i mnogo više. Ako pokušavate da mršavite, preskočite ono najslađe – predjelo, i izaberite nešto skroz lagano od jela. Obratite pažnju na to kako je hrana pripremljena, i imajte na umu da je konobar tu da odgovori na svako vaše pitanje. Dobro se raspitajte kako je određena vrsta namirnice pripremljena. Da li je pohovana, dinstana, pržena u tiganju ili na roštilju. Uvek odbacite pohovane stvari, zato što su premasne i teške za varenje. Najbolje je da odaberete parče što posnijeg mesa, pileceg bez kože ili teletine na roštilju, garnirajte sa dosta povrća i to tako da dve trećine tanjira zauzima povrće, grašak, šargarepa i kuvani pirinač, što u svakom restoranu treba da ima, samo potražite.

često sosovi i prelivi sadrže previše masnoća, najbolje bi bilo da ovakav dodatak preko svoje hrane preskočite potpuno, ali ako ste baš željni, tražite od konobara da vam sos posluži posebno, i vodite računa, ne morate sve da pojedete.

U nekim restoranima porcije jela su ogromne. Najlakše je da poručite pola porcije glavnog jela, a da udarite akcenat na barenom povrću i salati. Imaćete pun tanjir i na ovaj način, a nećete uneti previše kalorija. Sve ovo što vam govorim trebalo bi da usvojite i toga se pridržavajte, bez obzira na komentare vaših prijatelja. Vremenom će da se naviknu na vaše porudžbine, a vi ćete biti i dalje vitki i zdravi.

Najvažnije od svega u ovoj priči je informacija da je vašem mozgu potrebno 20 minuta da registruje da je stomak pun, tako da bi trebalo da sačekate pre nego naručite i desert.

Da se sutra ne biste kajali šta ste to sebi uradili, slatkiš preskočite, a što se tiče voćne salate, u krajnjem slučaju poručite je, ali bez šlaga. Inače govorila sam vam već o tome. Voće jedite pre jela, a ne posle obilnog obroka.

Odlazak u restoran ili na neko kućno slavlje, ako nemate u svojoj glavi metar koliko je zaista dovoljno, doneće vam samo oko 4000 kalorija. Minimalno.

Pogledajte TV emisiju

Ne preskačite doručak

1. септембар 2009.

Redovno doručkovanje ubrzava metabolizam te omogućava brže sagorevanje kalorija i mršavljenje. Osobe koje preskaču doručak sklonije su napadima gladi i prejedanju u poslepodnevnim satima, pa se više i debljaju. Grickalice, kojima zavaravamo glad u očekivanju glavnog obroka, sadrže mnogo kalorija, kao i nezdravih masti i šećera, koji mogu naštetiti zdravlju i podstaknuti debljanje.
Mnoga su istraživanja dokazala da osobe koje doručkuju pokazuju bolje rezultate na testovima pamćenja i koncentracije, kognitivnih sposobnosti uopće. Nutricionisti preporučuju doručak koji će zadovoljiti četvrtinu dnevnih potreba za svim hranjivim materijama. Doručkovanje osigurava dovoljan unos kalcijuma, gvožđa, vitamina B i vitamina D, koji su naročito potrebni za razvoj deteta i za žene u menopauzi.

Žitarice:
Ugljenohidrati su najvažniji izvor energije, koji je neophodan organizmu za dobro pamćenje i koncentraciju. Odaberete li žitarice i namirnice od integralnog brašna za doručak i zamenite beli šećer medom ili smeđim šećerom, kasnije ćete imati manju potrebu za hranom jer ćete biti duže siti.

Soja i jaja:
Belančevine su neophodne za normalan rast i obnavljanje tkiva, a uključene su u gotovo sve biohemijske procese ćelija. Potrebu za belančevinama osiguraćete namirnicama od mleka ili soje. Jaja su odličan izbor, ali ih ne bi trebalo jesti više od četiri puta nedeljno a soliti ih što manje.

Kafa:
Kafa, bogata antioksidantima, ima podsticajno delovanje na lečenje i smanjivanje rizika čitavog spektra različitih bolesti, uključujući rak i bolesti srca i jetre. Slobodno je pijte za doručak, ali ako je moguće, bez šećera, a zamenite punomasno mleko obranim.

Manjak vremena:
Odlučite li se za doručak od žitarica s mlekom, za pripremu će biti potrebno najviše deset minuta, a organizmu ćete osigurati zdrav niskokaloričan obrok.

Putna bolest

8. август 2009.

Radujete se godišnjem odmoru, ali vam sreću kvari činjenica da nijedno vaše putovanje avionom, autobusom, vozom ili automobilom ne može da protekne bez mučnine i povraćanja. Srećom, problem može lako da se ublaži pravilnom ishranom.

Tri zlatna pravila

Na put ne krećite praznog stomaka, niti nakon konzumiranja masne i teške hrane ili slatkiša. Umesto toga jedite ovsene pahuljice, musli, salatu od povrća i jogurt. To je laka hrana koja će vam smiriti želudac. Veče pred put i na dan putovanja nemojte da pijete alkoholna pića jer će vam na putu sigurno biti muka. Izbegavajte i pivo, čak iako ima mali procenat alkohola.
U ručni prtljag spakujte kiselkasti sok od jabuke ili borovnice, a možete da spremite i limunadu jer ćete mučninu lakše podneti ako s vremena na vreme udahnete miris limuna. Pri ruci uvek treba da vam se nađu i tablete protiv mučnine.

Pomaže i čaj od nane

Većina ljudi najlakše podnosi putovanje automobilom jer je moguće praviti pauze svaki put kad mučnina postane nepodnošljiva. Ukoliko ste na put krenuli kolima, ponesite ručni frižider i napunite ga vodom, čajem od nane ili kamilice blago zaslađenim medom.

Keksići i suvo voće

Na put ponesite sendviče od sira i paradajza, keksiće, slane kifle, jabuke, breskve, orahe, lešnike i suvo voće. Hranu upakujte u vakuumirane plastične kutije koje dugo drže svežinu. Svaki sendvič pojedinačno umotajte u foliju, stavite u plastičnu kutiju i spakujte u ručni frižider. Negde usput možete da stanete i pojedete supu, čorbu ili salatu, a nikako roštilj ili teška, masna jela.

Lagan obrok nakon puta

Mnogi se loše osećaju čak i posle dugog puta. Muče ih šum u glavi, zujanje u ušima, bolovi u želucu i klecanje nogu, kao najčešća posledica manjka kiseonika u krvi izazvanog dugim sedenjem u malom i zatvorenom prostoru. Kad stignete na odredište, šetajte pola sata, a zatim pojedite pileću supu, čorbicu od povrća, salatu od svežeg povrća, malo sira i voća.

Jelovnik za decu

Mališani teško podnose duga putovanja bez obzira na prevozno sredstvo. Međutim, njihove tegobe biće daleko blaže ukoliko im pripremite posebne obroke za put. Jelovnik koji vam predlažemo sastavili su nutricionisti i preporučuju ga za decu uzrasta od pet do sedam godina

Doručak: Vašem mališanu ponudite malu porciju mladog sira, čašu jogurta ili kiselog mleka. Ostatke pojedite vi ili ih bacite jer se ove namirnice brzo kvare na vrućini. Prijaće im i pirinač skuvan na vodi s malo narendane čokolade za kuvanje i čaj od nane.

Ručak: Pre puta pripremite bareni krompir i pečenu šniclu od belog pilećeg mesa ili komad ribljeg fileta i držite ih u ručnom frižideru. Uz to mu servirajte i jedan paradajz i komad hleba. Posle ručka detetu dajte najmanje pakovanje soka bez šećera. Imajte na umu da sok ne sme da stoji otvoren duže od sat vremena.

Večera: Odlično će vam poslužiti kifle ili zemičke koje se kupuju u samoposluzi upakovane u celofan, s rokom trajanja od nekoliko dana. Uz to lepo ide jogurt. Ako putovanje traje duže od jednog dana, detetu kupite pecivo bez mesa, jaja, pečuraka, sira i drugih lako kvarljivih namirnica. Sok, jogurt i mineralnu vodu kupujte isključivo u prodavnici s rashladnim uređajima. Za prvu pomoć poslužiće keks ili napolitanke. Nipošto ne kupujte pljeskavice, kobasice ili burek. Kioske s brzom hranom zaobilazite u širokom luku.

Zdravoholičarske priče – Integralni hleb (video snimak)

7. август 2009.

U današnjoj priči biće reči o hlebu koji je osnovna namirnica u ishrani. Srbi su poznati kao veliki ljubitelji belog hleba, masnih pita, bureka i peciva, pekare su nam pune, a za doručak nam je najlakše da smažemo neko parče peciva na brzinu.

Nažalost, svi ovi proizvodi su načinjeni od belog brašna, a žitarice su prava riznica proteina, ugljenih hidrata, dijetnih biljnih vlakana, vitamina B i E grupe, ali samo ako su integralne, odnosno ako je zrno celovito.

Hleb jeste život, ali je to tačno samo ako je očuvano celovito jezgro. Ono se sastoji iz tri dela: spoljašnjeg omotača mekinja, klica i endosperma. Spoljašnji omotač, odnosno mekinja sadrži najviše vlakana. Klica je unutrašnji omotač u kome se nalaze hranljive materije i masne kiseline. Endosperm je brašnasti unutrašnji sloj. Da ponovim, žitarica sadrži veliku hranljivu vrednost samo u slučaju kada su sva tri sloja netaknuta. One se lako vare, velike su hranljive i biološke vrednosti, pa bi stoga žitarice u zrnu trebalo da čine 50% naše svakodnevne ishrane.

Danas se na žalost, prilikom masovne proizvodnje brašna i hleba koriste savremeni električni mlinovi koji odstranjuju mekinje i klice. Najveći deo hranljive vrednosti se na taj način gubi. Brzi mlinovi razvijaju visoke temperature pri kojima se uništavaju vitalne hranljive materije, a razvija se užeglost mekinja i klica. Iz klica se unuštava takođe i dragoceni vitamin E, vitamin mladosti. Dijabetis, srčana oboljenja, visok nivo triglicerida i holesterola samo su neki od problema koji nastaju kao posledica unošenja rafinisanih žitarica.

Beskvasan hleb od celovitog zrna pšenice i raži je visoko hranljiv proizvod koji je napravljen po specijalnoj tehnologiji, gde je najvažniji proces sušenja, a ne pečenja hleba na visokim temperaturama. Ovaj hleb se suši na temperaturi ne većoj od 150 stepeni kako bi zadržao sve enzime i hranljivu vrednost. Dva tanko sečena parčeta zadovoljiće sva vaša čula i obradovati vače organe za varenje. Hleb je produžene trajnosti, a u frižideru može da stoji i do 10 dana. Tostirajte ga ako želite da bude svežiji, ili ga na pari poparite da bude mekši. Ukus je vrlo čudan, slatkasto kiseli, ali to je ukus pravog hleba koji može našem organizmu da obezbedi energiju, snagu i vitalnost. Možete i sami da napravite ovakav hleb ili palačinke naprimer, samo umesto rafinisanog belog brašna stavite integralno, ovde već možete da birate, pšenično, raženo, ječmeno, ovseno ili sojino. Izbor je na vama, budite maštoviti, igrajte se u kuhinji i spremajte zdravu hranu i poslastice.

Pogledajte TV emisiju

Virus gripa – Mali virus, velika zagonetka

2. август 2009.

Kada opasan zimski virus obori u krevet, pokaže koliko je moćniji od čoveka

Virus gripa prvi su izolovali Smit, Endrijus i Laidlov još 1933. godine, a izradu prve vakcina 1941. godine je naložila Armija SAD zbog poznate dimenzije ovog problema, naročito za oružane snage. Tako je 1943. godine napravljena prva vakcina čija je zaštitna vrednost iznosila 75 odsto.

U ovom času nimalo prijateljski vrebaju nas grip, ali i svi ostali virusi.

Grip se od drugih viroza razlikuje iznenadnim početkom. Samo grip počinje tako iznenada, drhtavicom, jezom, glavoboljom, bolovima u svim kostima i, čini se, čak bolovima i u najmanjim koščicama, uz temperaturu. Ponekad ljudi znaju čak da kažu tačan sat kada su osetili prve tegobe.

Ozbiljna bolest je svaka ona koja može da ugrozi život ili trajno naruši zdravlje organizma. Manje ozbiljne bolesti su sve druge. Neozbiljnih bolesti – nema. Influenca ili grip je najmasovnija zarazna bolest koja zahvata respiratorne organe i ostavlja tešku prolaznu alergiju koja otvara vrata bakterijskim uzročnicima za patogeno dejstvo.

Kako teško (ili lako) ćemo biti pogođeni gripom zavisi od:

• uzrasta,
• prethodnog stanja disajnih piteva,
• potencijala samog virusa…

Kod osoba sa oslabljenim imunitetom grip je uvek ozbiljna stvar. Faktori koji doprinose povećanju osetljivosti a smanjenju otpornosti organizma su:

• virusne infekcije pluća,
• prethodna oštećenja donjeg disajnog trakta,
• edem pluća,
• bronhitisi,
• astma,
• izlaganja iritantnim materijama u vazduhu, kao što su prašina, čađ, duvanski dim…

Za samo nekoliko sati virus gripa je sposoban da okupira grlo i ždrelo, a raspršivanjem sluzi iz grla kašljanjem i kijanjem, takozvanim Flugeovim kapljicama, brzo obara žrtve.

Kijanjem ove kapljice izleću kao iz katapulta, brzinom od 300 metara u sekundi, a u količini od milion čestica.

Kašljanjem brzina je upola manja, a čestica ima do 5000, dok kod govora 250 čestica u brzini od 16 do 48 metara u sekundi mogu da budu sasvim dovoljno da dobijemo jedan solidan grip i da narednih pet do sedam dana provedemo u krevetu.

Prva linija odbrane organizma su:

• koža i mukozni sistem,
• odnosno sluzokoža respiratornog trakta.

Transmisija odnosno put infekcije je Flugeovim kapima punim uzročnika, otrgnutih sa sluzokože inficiranih, na nove neimune osobe. Kapljice, ređe njihova osušena jezgra, u zatvorenom prostoru formiraju primarni ili sekundarni aerosol.

Disanjem (12-16 puta u minuti) filtrujemo oko jedan kubni metar vazduha na sat, pri mirovanju, na primer, sedenju. Pri određenom radu količina vazduha je proporcionalno veća.

Virus gripa kao vrata kroz koja kreće u pohod na naš organizam koristi:
sluzokožu nosa i usta, faringsa, laringsa, traheje i bronha, što je zajedničko za sve respiratorne infekcije.

Inkubacija karakteristična za grip je vrlo, vrlo kratka, ponekad i samo jedan dan ili eventualno od tri do četiri dana. Inkubacija je vreme koje prođe od trenutka zaražavanja do pojave prvih simptoma.

Kvalitetni i zreli imuni sistem ne dozvoljava ni infekciju, a još manje obolevanje i komplikacije, poput upale pluća, meningitisa, upale uva i sličnih stvari. Da li je moguće pobeći virusu kakav je grip, koji je naziv dobio od francuskog glagola zgrabiti – agripper.

Izbegavanja susreta sa ovim uzročnicima i sprečavanje ulaska u organizam delimično je moguće u određenim situacijama. Preporučuje se:

• ne boraviti u prostorijama s velikim brojem ljudi,
• nositi maske u kontaktu sa moguće inficiranim osobama,
• kao i jačati opštu otpornost ishranom bogatom vitaminima,
• ali i ostavljanjem loših navika: pušenja, alkohola, droge …

Od gripa svake godine u svetu oboleva 5 do 15% stanovništva. To je visoki stepen obolevanja, ali postoji ipak relativna niska opšta smrtnost.

Smrtnost od gripa je niska kod zdravih odraslih osoba, ali je zato visoka kod male dece do 23 meseca života, bolesne dece sa astmom, dijabetesom i drugim hroničnim bolestima, kod starijih od 65 godina, i sve veći kod još starijih osoba.

Grip je opasan za sve hronične bolesnike svih uzrasta, koji boluju od:

• srca,
• pluća,
• bubrega,
• jetre itd.

Mnogi se, međutim, ne obraćaju lekaru, jer misle da grip nije ozbiljna bolest i da, lečili ga ili ne, prolazi za sedam dana, pitajući se čemu tolika priča o napretku medicine kada za jedan običan virus gripa nema konkretnog leka.

Kako se leče simptomi?

Kijavica

Bakin recept: ispiranje nosnih kanala. Prokuvati kašiku soli u deci vode. Ostaviti da se ohladi i pipetom ukapati u nozdrve.

Alternativna medicina: inhalacija, sipati pet kapi ulja eukaliptusa u 2 l kipuće vode, peškirom pokriti glavu i 15 minuta udisati paru na usta i nos.

Savet lekara: sprej za nos, kupuju se u apoteci, ne treba ih koristiti duže od dan-dva, jer isušuju sluzokožu.

Kašalj

Bakin recept: više puta dnevno istrljati i istapkati leđa rakijom, to smanjuje nadražaj i olakšava iskašljavanje. Ako noću kašljete, kratko prokuvajte pola litra tamnog piva i ostavite da se ohladi, dodajte četiri kašike meda i uzimajte povremeno male gutljaje.

Alternativna medicina: ispiranje grla, u čašu mlake vode sipati kašičicu ulja od kima i više puta dnevno ispirati grlo, ova mešavina dezinfikuje i smanjuje nadražaj koji nagoni na kašalj.

Savet lekara: rastvaranje šlajma, u apoteci mogu da se nabave razni sirupi za izbacivanje šlajma, ako dođete do parakodeinskih kapi, uzimajte ih samo nekoliko dana, jer stvaraju zavisnost.

Promuklost

Bakin recept: obloge od komovice, umotati grlo i preko toga staviti vuneni šal, pa ostaviti da deluje nekoliko sati, pomaže i kod upale grla.

Alternativna medicina: pastile od soli, više puta dnevno rastvoriti u ustima pastile od soli koje se nabavljaju u apoteci. Prirodne soli sprečavaju množenje virusa i istovremeno vlaže sluzokožu.

Savet lekara: mirovanje, treba uzimati puno tečnosti, što manje govoriti i piti aspirine, ako je povišena temperatura, a limfne žlezde su natekle, treba uzimati antibiotike.

Temperatura

Bakin recept: sirće, istrljati telo mešavinom vode i sirćeta ili potopiti vunene čarape u rastvor, iscediti i navući, pa umotati i utopliti noge ćebetom.

Alternativna medicina: ehinacea, biljka koja jača imunološki sistem kada su u pitanju infekcije koje prati temperatura.

Savet lekara: paracetamol, acetilsalicilna kiselina.

Upala uva

Bakin recept: obloge od luka, iseckati glavicu-dve, umotati u maramicu i prisloniti na uho, pa navući kapu.

Alternativna medicina: ispiranje kamilicom.

Savet lekara: kapi za nos i toplota, kod upale Eus tahijeve trube ova sredstva ublažavaju bol, a takođe pomaže inhaliranje, antibiotike treba uzimati samo ako je u pitanju upala srednjeg uha.

Upala sinusa

Bakin recept: žvakanje pčelinjeg voska, šest puta dnevno po 20 minuta žvakati 2 cm dugo parče voska, isključivo pčelinjeg.

Alternativna medicina: cinabarit, živin sulfid smanjuje upalu sinusa, a takođe pomaže kod jake glavobolje, homeopatske tablete ili kapi uzimati 3-4 puta dnevno.

Savet lekara: sistematsko lečenje kod ORL specijaliste.

Svetlom i bojama protiv zimske depresije

1. август 2009.

Uz zimske radosti, najhladnije nam godišnje doba može doneti i vrlo ozbiljnu depresiju. Najjednostavnije rečeno, nedostatak dnevnog svetla uzrokuje pojačano lučenje hormona melatonina, a time i loše raspoloženje, apatiju, umor i opštu usporenost.
Terapija bojama koristi se i za psihičko opuštanje i lečenje posledica stresnih stanja organizma.

Malim trikovima vrlo uspešno možemo zavarati svoj mozak i sprečiti ili ublažiti spomenute negativne posledice. Na primer, za vreme posebno tmurnih dana jutro treba započeti aktiviranjem sve raspoložive rasvete u stanu. Oni koji su naučeni da ih bude prvi sunčani zraci neka nameste budilnik na vreme kada izlazi sunce. Nadalje, boravite što više možete na otvorenom i gledajte u nebo! čak i za vreme najtmurnijih dana intenzitet dnevnoga svetla dovoljan je za reaktiviranje vegetativnoga nervnog sistema.

Ako je moguće, priuštite sebi terapiju bojama, koja ima neverovatno pozitivne psihosomatske učinke na naš organizam, pri čemu – za ilustraciju – žuta, podjednako kao i narandžasta, podiže raspoloženje i podstiče aktivnost, crvena nam daruje životnu energiju i aktivira izmenu materija u organizmu, a zelena smiruje i uslovljava harmoničnost.

Kada je reč o bojama i njihovom pozitivnom efektu – kako na naš organizam tako i na psihu – možete posegnuti i za nekim metodama koje funkcionišu po principu uradi sam. Na primer, odaberite i nosite odeću u podsticajnim bojama ili primenite specifičan postupak koji, ukratko, podrazumeva da se udobno smestite, zatvorite oči i opustite a potom, u mislima, vizualizujete neku od boja s pozitivnim učinkom. Možete nabaviti i specijalne terapijske lampe ili sijalice u bojama i pokušati recept za postizanje psihofizičke harmonije i akumuliranje energije: prednju stranu tela osvetljavajte deset minuta zelenom i crvenom, a potom samo gornji deo stomaka dvadeset minuta žutom ili narandžastom.

Ali terapija obojenom svetlošću nije efikasna samo kada je reč o spomenutoj zimskoj depresiji. U poslednje vreme ona ulazi na velika vrata u kozmetičke salone i specijalističke ordinacije. Lekari, a posebno dermatolozi i psihoterapeuti, vrlo je uspešno primjenjuju u lečenju svih oblika depresije, poremećaja rada srca, migrena i glavobolja, neurodermatitisa, prekomerne težine, ali i nedostatka apetita. U kozmetičke svrhe njom se bore protiv bora, celulita i akni.

Terapija bojama koristi se i za psihičko opuštanje i lečenje posledica stresnih stanja organizma. Boje uspešno uklanjaju telesne i psihičke blokade, podsiču organizam na izlučivanje štetnih materija i jačaju njegov imunološki sistem. Terapija ne rezultira neželjenim posledicama i apsolutno je bezopasna. U terapijske se svrhe boje – osim što se primenjuju gledanjem – mogu aparatima u snopovima ili raspršene usmeravati na naš najveći i najsenzibilniji organ – kožu.

Boje i njihov terapeutski učinak

Crvena boja deluje uspešno u borbi protiv bubuljica, osipa i posledica opekotina te smrzavanja kože.
Narandžasta boja povoljno deluje na ljudsku psihu, opušta i pomaže u uklanjanju depresivnih stanja. Koristi se i u borbi protiv celulita. Deluje na regeneraciju kože, pa se zbog toga smatra čudesnim oružjem protiv bora, umorne i beživotne kože lica i tela.
Žuta boja podsiče optimizam i povećava moć koncentracije. Povoljno deluje i na rad probavnog sistema te ublažava strije.
Zelena boja smiruje i ublažava posledice psihičkih stresova. Smiruje i nadraženu kožu.
Plava boja takođe smiruje i ublažava osećaj bola, a korisna je u borbi protiv migrena, bolova u vratu i leđima. Normalizuje preosetljivu i upalama sklonu kožu te postiže zavidne rezultate u terapiji nesanice i regulaciji telesna težine.
Ljubičasta boja deluje na limfni sistem i pomaže u terapiji protiv celulita.

1...1.9621.9631.964...1.977 Stranica 1.963 od ukupno 1.977