Teško oštećenje sluha kod beba i dece

8

Oštećenje sluha kod beba može se otkriti i dijagnostikovati zahvaljujući skriningu novorođenčadi koje se obavlja već drugi dan po rođenju.

autor: Prof. dr Nenad Arsović, direktor Klinike za ORL i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije (KCS)

Od 65 hiljada rođenih beba u Srbiji, kod 300 ustanovi gluvoća ili neki od problema vezanih za oštećenje i gubitak sluha. Skrining novorođenčadi predstavlja najefikasniji metod u dijagnostikovanju i otkrivanju oštećenja sluha kod dece, s obzirom na to da se bebe mogu testirati već drugi dan po rođenju.

Što pre se taj gubitak otkrije, a potom odredi i primeni adekvatan tretman, veći su izgledi za rehabilitaciju i prevazilaženje poteškoća, kako za dete, tako i za celu porodicu.

Svetska istraživanja i praksa pokazuju da rana intervencija povećava šanse za socijalnu integraciju i neometani razvoj deteta, pa je stoga pravovremena i precizna dijagnostika prvi i najvažniji korak.

Skrining je jednostavan i bezbolan

Zahvaljući neonatalnom skriningu, mnoge bebe u Srbiji testiraju se pre nego napuste porodilište. Postupak je veoma jednostavan i bezbolan i traje svega nekoliko minuta.

Kroz malu slušalicu dok beba spava, pušta se tihi ton, na koji se, ukoliko je sluh uredan, dobija odgovor koji aparat registruje kao “prošao”. Ukoliko odgovor izostane, posle četiri nedelje treba ponoviti test i ukoliko odgovor opet izostane, rade se dalja ispitivanja.

Neonatalni skrining je izuzetno važan, jer je u prvim mesecima života bebe najintenzivniji razvoj sluha, a kasnije i govora. Dete koje dobro ne čuje ne može da poveže zvučne signale sa pojavama u svojoj okolini, a zbog izostanka sluha ne može da razume niti razvije govor.

Stoga oštećenje sluha i slušnog sistema u prvih 36 meseci dovodi do zaostajanja razvoja jezika i govora, a njegovo rano otkrivanje od ključne je važnosti za psihofizički razvoj deteta. Ukoliko se posumnja da kod deteta postoji oštećenje sluha, za mesec dana radi se kontrolni pregled u Centru za audiološku rehabilitaciju u ulici Svetog Save 16 u Beogradu pri ORL klinici KC Srbije.

Ako se testovima potvrdi da dete ima oštećenje sluha, ono se dalje upućuje na rad sa timom stručnjaka – logopedom, surdoaudiologom, audiologom i psihologom, gde se narednih meseci vrši procena oštećenja sluha. Ovu procenu nije moguće odmah izvesti, ali se tokom tri do šest meseci dete posmatra i multidisciplinarnim pristupom određuje adekvatan slušni aparat, takodje u Centru za audiološku rehabilitaciju.

Zatim se sprovodi intenzivna rehabilitacija slušanja i govora sve do momenta kada se proceni da rehabilitacija ne ide dobro i da je potrebno da se ugradi kohlearni implant – aktivni implant koji se ugrađuje u unutrašnje uvo kod dece (i odraslih ljudi koji imaju teško oštećenje sluha) gde slušni aparati ne mogu da pomognu.

Njegov poseban značaj je upravo za ovu decu koja su rođena gluva.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), kod jedne od pet osoba rođenih sa gubitkom sluha slušni aparat ili kohlearni implant može da omogući značajne prednosti u prevazilaženju problema.

Optimalno vreme za operaciju

Optimalno vreme za operaciju je između prve i druge godine starosti. Što se kasnije deca operišu, potreban je duži period rehabilitacije.

Koliko dugo je dete gluvo, duplo od tog vremena potrebno je da prođe da se rehabilituje.

Deca sa oštećenjem sluha, koja su operisana sa godinu ili dve i na vreme krenula na rehabilitaciju, takva deca stižu i u redovan vrtić, pa i u redovnu školu sa drugom čujućom decom.

Rezultati su pokazali da 80% dece koju smo operisali na Klinici za ORL Kliničkog centra Srbije, pohađaju redovnu školu, razvila sz normalan govor i intelekt i ostvariva odličan uspeh u školi. Jedini problem sa kojim se praktično susrećemo jeste to da roditelji teško prihvataju činjenicu da je dete ima oštećenje sluha, pa onda izbegavaju i operaciju iako je svaki mesec koji dete nije operisano izgubljeni mesec.

Roditelji teško prihvataju činjenicu da je dete ima oštećenje sluha

I deca koja se rode sa normalnim sluhom mogu iz određenih razloga da gube sluh i ako roditelji primete da dete slabije čuje, treba obavezno da ga dovedu u Centar audiološku rehabilitaciju u ul. Svetog Save 16.

Ispitivanjem sluha utvrdiće se da li postoji ili ne oštećenje sluha i ako postoji kog je stepena to oštećenje. Ukoliko se utvrdi da dolazi do progresivnog gubitka sluha i oni na kraju budu kandidati za ugradnju kohlearnog implanta.

Ima roditelja koji se za operaciju odluče kasno, kada dete napuni već deset i više godina.

I u ovom slučaju se takođe procenjuje detetovo stanje razvijenosti slušnog aparata i njegovog govora. Uslov je da je dete nosilo slušne aparate, da nije bilo odvojeno od zvuka, jer zvuk je input za razvijanje audiološkog puta i centara u mozgu i što se ređe javlja ti su centri slabije razvijeni.

Procenjuje se koliko je dugo dete gluvo i kolikog je stepena oštećenje, koliko je dugo van kontakta sa zvukom, odnosno da li je nosilo slušne aparate ili ne i najzad procenjuje se koji će efekat dete imati nakon ugradnje kohlearnog implanta.

Tu je vrlo bitno da roditelji budu svesni da dete nakon ugradnje kohlearnog implanta i ako je na vreme ugrađen, neće preko noći moći da počne da govori.

Potreban je jedan period rehabilitacije da bi dete razumelo šta čuje, jer ono čuje ali ne razume, zatim da razume šta čuje, pa tek nakog toga da počne da govori. Ako je sve na vreme urađeno, kod dece koja dođu i sa 11, 12 i 17 godina i ugradi im se kohlearni implant posle nekog vremena ne uočava se bitna razlika u govoru kod njih i kod normalno čujućih osoba.

Jedan aparat na 1000 beba

Neonatalni skrining je vredna investicija, jer kako pokazuju statistički podaci SZO zanemarivanje ovog problema svetsku ekonomiju godišnje košta 750 milijardi dolara.

U Srbiji je poslednjih nekoliko godina ostvaren je veliki doprinos na uvođenju neonatalnog skrininga kao procedure za novorođenčad. Cilj inicijative koja je pokrenuta pre dve godine jeste da svako porodilište dobije neophodnu opremu za sprovođenje ovih testova.

Srbija u tom pogledu prati evropske standarde i konstantno ulažemo napore da se svakom pacijentu obezbedi i poboljša lečenje u skladu sa najnovijim dostignućima.

Rana identifikacija i odgovarajuća dijagnoza pomažu nam da napravimo korak napred ka intervenciji i izboru najboljeg rešenja koji će imati višestruku korist za pacijenta.

Očekujemo da će sva porodilišta u Srbiji imati neophodnu opremu za dijagnostikovanje oštećenja sluha. Za zada većina porodilišta u Srbiji ima po jedan takav aparat. Međutim, praksa je pokazala da bi trebalo na hiljadu rođene dece da postoji jedan aparat. To znači da porodilište koje ima pet hiljada porođaja, na primer, treba da ima pet takvih aparata, ali za sada je situacija takva da na jedno porodilište imamo jedan aparat.

U ovom projektu imamo podršku Ministarstva zdravlja Srbije, udruženja otorinolaringologa Srbije i Republičke stručne komisije za otorinolaringologiju. Ministarstvo zdravlja ulaže napore da porodilišta koja imaju veliki broj porođaja opremi sa više skrining aparata, a takođe i da revitalizuje audiološku dijagnostičku opremu u tercijarnim Otorinolaringološkim centrima gde se postavlja dijagnoza nagluvosti i gluvoće i odlučuje o potrebi za ugradnju kohlearnog implanta. Takođe, Ministarstvo zdravlja, na predlog republičke stručne komisije, planira da univerzalni neonatalni skrining sluha u porodilištima postane zakonska obaveza kako bi se svakom detetu kod koga je ustanovljeno oštećenje sluha, omogućio normalan život.

Kohlearni implant je aktivni implant koji se ugradjuje u unutrašnje uvo kod dece i kod odraslih ljudi koji imaju teško oštećenje sluha i gde slušni aparati ne mogu da pomognu.

U Srbiji urađeno do sada 500 operacija kod dece

Od 2002 godine urađeno je 500 operacija kod dece i nešto kod malo starije dece, a vrlo malo kod odraslih, zbog toga što to nije, za sada, pokriveno zdravstvenim osiguranjem. Što se tiče oštećenja sluha kod dece je to od 3-5% a od toga je 0,5-1% onih kojima je potrebna ugradnja kohlearnog implanta. To je evropski tj. svetski prosek.

Fond za zdravstveno osiguranje odobrava na godišnjem nivou određeni broj implanta za ugradnju kod dece i za sada je to dovoljan broj. Problem je za odraslu populaciju, koji izgube sluh i koji nisu funkcionalni, jer to njima mnogo remeti kvalitet života jer nisu u mogućnosti da komuniciraju.

Važna je pomoć i razumevanje roditelja

Roditelji uspevaju da prepoznaju problem i javljaju se za pomoć.

Međutim, nekad vrlo teško prihvate da dete ima oštećenje sluha, pa čak ne privataju ni slušni aparat. Teško se odlučuju i za operaciju iako ona nije komplikovana – jedan deo hirurškog zahvata izvodi se na unutrašnjem uhu, a drugi deo predstavlja postavljanje spoljašnjeg dela gde se menjaju baterije i resivera koji prima zvuk.

Na sreću, većina roditelja dovodi svoju decu koja imaju oštećenje sluha u Centar za audiološku rehabilitaciju u ul. Sv Save i tu se susreću sa roditeljima i decom koja imaju ugrađen kohlearni implant, vide kako kod njih napreduje i razvoj sluha i razvoj govora, pa samim tim shvataju da to treba uraditi što pre. Uloga roditelja, njihova pomoć, podrška i aktivno učešće u rehabilitaciji dece nakon ugradnje kohlearnog implanta je izuzetno važna jer uz ostale lekare i oni predstavljaju deo tog multidisciplinarnog tima.

Oštećen sluh ima 5% ljudi na planeti

Sa nekim oblikom ovog problema suočava se više od pet odsto svetske populacije, odnosno oko 360 miliona ljudi širom planete. Šta više, procenjuje se da veliki broj ljudi uopšte nije svesno poteškoća sa sluhom jer adekvatna dijagnostika nikada nije urađena.

The post Teško oštećenje sluha kod beba i dece appeared first on PharmaMedica.

Original Article