Foto: Branko Vasiljević
Mnogo puta sam u svetskim muzejima stajao ispred eksponata koji su istrgnuti iz svoje prirodne sredine.
Neki od njih su poreklom iz antičkih gradova u Maloj Aziji.
Šlimanovo blago iz Troje u Puškinovom muzeju u Moskvi.
Statue Mauzola i njegove sestre i supruge Artemizije u Britanskom muzeju. Kapija agore iz Mileta i Zevsov oltar iz Pergamona u Pergamonskom muzeju u Berlinu.
Efeski muzej u Beču i Agasijev (Borgeze) gladijator iz Efesa u Luvru. Kentaur iz Afrodizijasa u Kapitolinskom muzeju u Rimu. Lišeni okruženja, oni su lišeni identiteta i nemi o životu čiji su svedoci bili.
Tek kada se kroči na letnjim suncem sprženu travu antičkih maloazijskih gradova, posutu niskim šibljem i bodljikavim akantusom (čiji listovi su ukrasili korintske kapitele), muzejski eksponati oživljavaju i uz pomoć tekstova antičkih autora, sklapa se mozaik njihove prošlosti.
Teritorija na kojoj se nalaze menjala je grčke, persijske i rimske vladare, ali su dominantni bili lokalni moćnici, kao što su Krez, Mauzol i Trazibul.
Prva dvojica su bila opsednuta taštinom: Krez – taštinom života, kao sinonim enormnog bogatstva, a Mauzol večnosti – gradeći veličanstvenu grobnicu, koja je njegovo ime zaista prenela u večnost, jer je postala sinonim za grobnice careva i autokrata.
Trazibul iz Mileta, bio je zatočenik vlasti. Kada ga je jedan posetilac, piše Herodot, pitao za umetnost vladanja, poveo je ovoga u polje i pred njim posekao klasje pšenice koje je bilo više od ostalog – tako se vlada i nad narodom.
Bodrum, nekadašnji Halikarnas, i pored pandemije kovida, živ je turistički centar, u kome se nekadašnje ime grada gotovo izgubilo.
Mauzolej je dugo, zbog gigantskih proporcija – uostalom, bio je jedno od sedam svetskih čuda antike – odolevao rušenju. Smrtni udarac zadali su mu krstaši, koji su mermer koristili za gradnju bodrumske tvrđave, u čijim se zidovima i danas nalaze tragovi mauzoleja, a mesto na kome je on sagrađen, okruženo niskim zgradama u centru Bodruma, čuva samo hrpu kamenja.
Skrajnuta u trgovačkoj ulici je i skulptura Herodota, „oca istorije“, koji je u Halikarnasu rođen.
Ono što je iz istorije izronilo u Miletu u Efesu svedočanstvo je života gradova antike na jednom od njenih kulturnih vrhunaca: Artemidin hram, takođe jedno od sedam svetskih čuda, amfiteatri, palate, kupatila, javne kuće.
Ali i biblioteka Celzusa u Efesu (sa tajnim hodnikom do javne kuće, za prilježne čitaoce) i prvi formulisani filozofski sistemi – Efes je rodno mesto Heraklita, a Milet Talesa.. Iz Mileta je i Hipodamus, prvi projektant gradova (i izgleda, prvi hipik). Ova dva grada bila su i značajne luke i snažni trgovački centri, sve dok ih reka Meandar (još jedan sinonim!) nanosom nije odvojila od mora. Dve stotine kilometara od Bodruma je Afrodizijas, grad kulta boginje ljubavi, u kome je stvarao prvi pisac romana u istoriji – Hariton, ali do grada nisam došao.
Razlog nije bio kovid, nego nemogućnost da se nađe vozač u vreme Kurban-bajrama.
