Зелени градови

15

Блог · 29/03/2019 · Зелени дијалог
Зелени градови

Аутор: Добрица Веселиновић, Институт за урбане политике

Клима на нашој планети се убрзано мења. Чак и најскептичнији међу нама тешко да могу да порекну последице вишедеценијског тренда срозавања стања животне средине на овој нашој за сада јединој планети Земљи. Екстракција фосилних горива, драстично повећање емисије гасова стаклене баште у атмосферу и општа небрига према животном окружењу су годинама полако и постепено утицали на урушавање деликатног екосистема и нестајање мноштва биљних и животињских врста неопходних за његово балансирано функционисање.

На разне показатеље и параметре људи се нису обазирали. Истраживања и научници упорно су показивали и континуирано доказивали да ће до краја XX века температура на планети порасти за неколико подеока на целзијусовој скали, а тиме ће се покренути до сада незамисливе промене. Многе ствари око нас, и у дугачком временском периоду упозоравале су да уколико наставимо да се понашамо као да не живимо овде и као да имамо другу планету, крај цивилизације какву знамо биће неизбежан и да, неће бити ни мало пријатан.

А где су свему овоме наши градови?

Већ вековима су градови широм света били и остали центри трговине и размене између људи, центри стварања, културе, иновација. Градови су и родно место неких од највећих и најпрогресивнијих идеја човечанства. Урбани раст градова и насеља не показује знакове успоравања, чак шта више – убрзава се. Градови су постали огромни по величини и запремини, а самим тим и емисије гасова стаклене баште су достигле алармантне износе. Природно, што су већи градови, то њихови становници имају већи апетит и потребу за енергијом, па тако да становници градова троше ⅔ светске енергије и стварају више од 70% глобалних емисија гасова стаклене баште.

По неким истраживањима око 70% градова на свету већ осећа ефекате климатских промена, а скоро сви су у опасности. Преко 90% свих урбаних подручја је приобално, што доводи већину градова на Земљи у ризик од поплава због пораста нивоа мора, океана и река. Такође градови падају под снажне ударе олуја и других непогода.

Како се ово конкретно манифестује? Најпре у летњим месецима, температуре у градовима током ноћи постале су редовно за неколико степени Целзијуса више него у околини тих истих градова. Због непропусних подлога и урбанизације, олујне бујице у градским и приградским насељима претварају се у мини елементарне непогоде. Ове манифестације посебно су евидентне у земљама у транзицији и развоју, где све већи број градова постаје жртва загађености ваздуха стварајући значајне последице по квалитет живота њихових становника.

ИЛУСТРАЦИЈА: Предикција степена угрожености градова

Ако мало “зумирамо” слику, и погледамо наш регион, постојећи климатски сценарији указују да је Србија изузетно осетљива на утицај климатских промена, са посебним ризичним факторима који носе суше, поплаве, пожаре…

Забрињава чињеница да Србија још увек није потпуно спремна за адаптацију на климатске промене и у тој припреми каскамо за развијеним земљама. Небрига и недостатак одговорности нажалост најбоље се видела током суше 2012. године и поплава 2014. године. У овом последњем случају једно цело приградско насеље Београда – Обреновац претрпело је огромне материјалне и људске губитке. Но, у тим тренуцима кризе, имали смо прилике да видимо јако велики талас солидарности и самоорганизовања грађана на превенцији и отклањању последица поплава.

На крају, важно је напоменути да климатске промене такође узрокују велику финансијску штету. Финансијски ефекти климатских промена могу бити једнако поражавајући као и физички. Неочекивани трошкови од “производа” тј. штета које олује, поплаве, и уклањање снега и отклањања последица суша могу довести до великих дисбаланса у градским буџетима. Посебно је питање цене прилагођавња климатским променама у Србији. Нажалост те процене тренутно не постоје, али на основу неког медјународног искуства могли би да кажемо да то би могло да износи чак неколико процената нашег БДП-а.

Слободно можемо рећи да су нам у овом критичном времену у борби против климатских промена више него икад потребне идеје које се могу смислити, створити и имплементирати у градовима. Изрека да градови имају “моћ да промене свет” сада је постала и нужност ради опстанка самих градова .

Шта су могућности?

Адаптације градова на климатске промене је могуће је извршити на неколико начина. Један од њих је такозвана „зелена инфраструктура“. Зелена инфраструктура је базирана на принципима заштите и унапређења природе и природних процеса, чиме се доприноси премошћавању скупих „сивих“ грађевинских инфраструктурних захвата.

Конкретно у нашем случају, смернице градским органима Београда (који могу бити примењени и у другим урбаним срединама) за започињање процеса адаптација на климатске промене постоје. Документ израдио је проф. др Владимир Јанковић са Института за филозофију и друштвену теорију, који предаје и на Универзитету у Манчестеру, а у том истраживању је постављен један број циљева и препорука. Овде ћемо препричати најважније од њих.

Потребно је:

  1. Израдити свеобухватну “зелену” мапу града
    Једна оваква мапа мора да обухвати разне параметре (климатске, еколошке, и зоне буке), али она мора и да идентификује демографске, урбанистичке, индустријске и остале тенденције које имају утицај на повећање климатских и еколошких проблема;
  2. Пронаћи ризике
    Важно је у потпуности идентификовати могуће градске ризике изазване регионалним климатским променама на основу постојећих сценарија и модела;
  3. Спречити губитак зелених површина у градовима
    Важно је предвидети демографске тенденције, а у изградњи градских и индустријских објеката посебну пажњу посветити губитку зелених површина, тј. њиховом побољшању и развоју
  4. Изградити мрежу мерних станица
    Потребно је повећати број места која би регистровала вредности атмосферских параметара
  5. Запослити “урбане климатологе“
    Постојећа сазнања на нивоу градских власти употребити тако да се постоји препорука отварања радних места за „урбане климатологе“ у градској управи.

Као што можемо видети ситуација је озбиљна, али још увек је могуће ублажити ефекте промена и преокренути у корист будућих генерација и добробита планете Земље.

На крају, а можда најважније, оно што морамо имати у виду да је највероватније главни проблем у вези са климатским променама – то што је политичка добит бављења овим проблемом једноставно предалеко. Ми као друштво не би смели да дозвољавамо да нас дугорочност и неизвесност решавања овог питања удаљава од озбиљности приступа решењу проблема. Узрокује и да се актери на политчкој сцени обично начелно слажу око нужности и ургентности решавања овог питања, али исто тако се и не разликују у пасивности у деловању.

Борба у каквом окружењу живимо, какав ваздух удишемо, какву воду пијемо, какву храну узгајамо и једемо, заправо је питање какву будућност желимо да имамо за нас и оне који ће доћи после нас.

И то не смемо заборавити и на томе морамо свакодневно радити.

Зарад будућности.

Original Article