Život u rijalitiju i van njega

7

Zvezde rijaliti programa sebe vide kao iskrene, emotivne, sa potrebom da vole i budu voljeni, neshvaćene, zanimljive, misle da im drugi zavide i da su ljubomorni. Deluju samopouzdano, a u stvari su veoma nesigurni.

autor: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, psiholog Mense Crne Gore, supervizor Mense BiH, jasnab@mensa.rs

Kakve osobe učestvuju

Željni slave, sa izraženim narcizmom, bez posla ili sa nestabilnim zaposlenjem. Najčešće su tzv. granične organizacije ličnosti (borderline); nestabilnog ponašanja, mišljenja, emocija i doživljaja sebe, impulsivni, fragilnih granica, skloni samokažnjavanju. Kod njih je sve pojačano: radost i bol, idealizuju ali i obezvređuju (crno-bela slika sveta), nesvesni promenljivosti raspoloženja, skloni burnim vezama, ispoljavaju bes na kritiku čak do fizičkog sukoba, vole da se takmiče, zavide i ljubomorni su. Boje se samoće, ne prihvataju sebe, skloni bolestima zavisnosti, samokažnjavanju i suicidu. “Pecaju” se, teško brane od projekcija, što je gledaocima zanimljivo, ali pogubno za njih.

Kakve osobe gledaju

Rijaliti najčešće gledaju osobe sa izraženim crtama narcizma i voajerizma, kao i površnim socijalnim kontaktima. Posmatranjem drugih kompenzuju sopstvene potrebe kroz projekciju i projektivnu identifikaciju.

Ko i na koji način vrši selekciju kandidata

Obzirom da se u našoj zemlji niko od stručnjaka nije javno deklarisao da vrši selekciju kandidata, pitanje je ko to vrši i sa kojim ciljem. To što je normalno postalo dosadno je problem društva u celini. Rijalitiji su postali arene u kojoj se željni slave bore, a publika navija. Problem je etički, više puta se dešavalo da emocionalno nestabilne osobe učestvuju u rijalitiju.

Kakva je psihološka struktura učesnika

Na početku su istovremeno i učesnici i posmatrači, ali ubrzo postaju preosetljivi na kritiku zbog izloženosti. Kao što terapijska grupa npr. ne treba da sadrži previše narcisa zbog tzv. malignog ogledanja (kad se sukobljavaju i projektuju dve naizgled potpuno suprotne osobe), tako ni u rijaliti ne treba staviti psihološki fragilne da ne bi došlo do sukoba i pucanja (što je izgleda cilj zbog gledanosti). Sadržaje koje osoba ne prihvata da poseduje potiskuje nepotpuno, pa projektuje na druge, koji takođe imaju nesvesne sadržaje pa se “pecaju” na projekcije. U pitanju su lice i naličje iste osobine prisutne kod onih u sukobu. Ogledanje može biti konstruktivno (prepoznavanje i zaljubljivanje) i maligno (kad se vide nečije mane, drugi omalovažava i doživljava neprijateljski). Kod učesnika je čest tzv. wishful thinking doživljaj po principu želje (“kakve misli-takav život”), što posebno šteti anksiozno-depresivnima koji, ako ne ostvare cilj, krive sebe da nisu dovoljno želeli, pa još više tonu u depresiju.

Da li je tu sve gluma ili su emocije burnije

Specifični uslovi pojačavaju emocije, osobe različito ublažavaju anksioznost: ulaze u vezu, u konflikte, paranoidnošću, povlačenjem. Slično je u svim uslovima zatvorenog tipa (internati, zatvori itd.), mada kamere utiče na ponašanje. Najviše psihički pucaju oni koji glume.

Šta se može izgubiti učešćem

Žene su zbog socijalne uloge više na gubitku jer ako uđu u vezu pred kamerama, postaju osobe lakog morala, za razliku od muškaraca koji postaju mačo tipovi. Najviše što neko može izgubiti je da izgubi sebe.

Da li je nečije pravo lice ono što prikazuje u rijalitiju ili van njega

Ljudi veruju da su loše osobine prava priroda, prednost daju ponašanju u rijalitiju. Sve više je nepristojnosti, rijaliti postaje teror manjine zgražavanjem većine. Iznošenje intime u javnost je mač sa dve oštrice, neki to rade samo zbog popularnosti. Zajedničko svim učesnicama eksplicitnih snimaka su plastične operacije, što pojačava potrebu za eksponiranjem. Deo tela koji je ranije bio izvor kompleksa (zato je operisan), postaje centar doživljaja novog Ja, raste potreba za pokazivanjem. Sličan fenomen se dešava i kod “običnog” sveta (prevare partnera nakon plastičnih operacija, naglog gubitka kilaže i sl.). Ovako stečeno “samopouzdanje” je kratkog veka, do novog partnera i operacije. Jedini način je upoznavanje sebe na psihoterapiji.

Kako učesnici vide sebe, a kako ih mi vidimo

Publika ih vidi kao emocionalno nestabilne, nesigurne, a željne slave. Oni sebe vide kao iskrene, emotivne, sa potrebom da vole i budu voljeni, neshvaćene, zanimljive, misle da im drugi zavide i da su ljubomorni. Deluju samopouzdano, a u stvari su veoma nesigurni.

Šta se dešava sa bivšim zvezdama

Analiza sadržaja medija ukazuje na niz nesrećnih slučajeva nakon izlaska iz rijalitija (odbacivanje od strane porodice, pokušaji i realizacije (samo)ubistava, depresije, adikcije i sl.). Rijaliti nije nije uzrok već okidač, uzrok je struktura ličnosti i način reagovanja na stres. Mnogima koji su nekada bili slavni nedostaje medijska pažnja. Oni koji vole svoj posao voleće ga bez obzira na publiku. Ako imaju dobru socijalnu podršku, jasnu sliku o sebi, široka interesovanja, ako su zadovoljni sobom, rijaliti ih neće promeniti.

Lečenje rijaliti zvezda

U osnovi lečenja poznatih nakon izlaska iz rijalitija je procena strukture ličnosti i kapaciteta za prevladavanje krize, akcenat nije samo na slabim stranama ličnosti, već i kvalitetima. Ako je neko želi da učestvuje u rijalitiju zbog novca i slave, dobro je da se pre toga javi na psihoterapiju, da se osnaži, a možda i shvati da postoje drugačiji načini dolaska do cilja, pa odustane od učešća. Psihoterapeuti medicinske struke (psiholozi i psihijatri) leče psihoterapijom. Ne pomažu lajf kouči nemedicinske struke, oni nanose više štete nego koristi. Najviše pomažu stručnjaci koji nemaju potrebu da se eksponiraju niti imaju profile na društvenim mrežama. Psihoterapija slavnih je prevazilaženje narcizma i perfekcionizma, potrebe da se drugi dive zbog niskog samopoštovanja koje se kompenzuje prepotentnošću. Idealnog nema, ključ je u ravnoteži i zadovoljstvu koje se ne kupuje novcem. Najveći ljudi su skromni, ne poistovećuju se sa svojim zanimanjem koje ne biraju zbog prestiža, već ljubavi. Imaju razna interesovanja a vrlo dobro znaju da je porodica prioritet i nemaju potrebu da to ističu.

Zašto se rijaliti uopšte gleda

Zbog dosade, manjka pravih sadržaja, potrebe ljudi da zavire u tuđe živote, emocije i način razmišljanja. Gleda se zbog identifikacije sa učesnicima, zbog čega se intenzivnije prorađuju sopstveni konflikti. Na osnovu izbora omiljenog lika mnogo se može saznati o nečijoj ličnosti. Nadamo se da će ljudi shvatiti da je bolje da se okrenu pravom životu a ne njegovoj rijaliti imitaciji.

The post Život u rijalitiju i van njega appeared first on PharmaMedica.

Original Article