Tomas Bernhard jedan je od najznačajnijih, a po nekima i jedan od najgenijalnijih, austrijskih pisaca druge polovine 20. veka. Živeo je od 1931. do 1989. godine.
Skoro sva njegova dela prožima neizlečiva mržnja i prezir prema malograđanštini. Njegov stil pisanja je hipnotički, pun ponavljanja i dugih rečenica u službi da se bolje dočara ono što tišti i pritiska.
Iz zbirke njegovih priča “Ludilo” (u izdanju Prosvete Beograd, 1997), izdvajamo jednu pod nazivom “Obrnuto”:
“Iako sam zoološke vrtove oduvek mrzeo, a ljude koji takve vrtove posećuju smatrao veoma sumnjivim, jednom sam tako morao da izađem do Šenbruna po želji mog pratioca, nekog profesora teologije i da zastanemo pred kavezom s majmunima, koje je moj pratilac hranio nekakvom hranom koju je za tu priliku bio poneo. Taman je profesor teologije, moj nekadašnji kolega sa studija koji me je pozvao da sa njim posetim Šenbrun, podelio majmunima svu hranu ponetu za tu priliku, kada su iznenada majmuni počeli da sakupljaju hranu razbacanu po podu i da je kroz rešetke nude nama.
Profesora teologije i mene toliko je uplašilo takvo iznenadno ponašanje majmuna da smo se istog trenutka okrenuli i smesta kroz najbliži izlaz napustili Šenbrun.”
Kurir.rs/Bizlife, Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
DO SADA NEOBJAVLJENE FOTOGRAFIJE IVE ANDRIĆA: Nobelovac je kod njega živeo kao podstanar, a onda je došlo do žestoke svađe…
MOMO KAPOR JE MUDRO GOVORIO O TOME KAKO SE GUBE PRIJATELJI: Kako samo zavidim onima koji se druže 50 godina!
RADE ŠERBEDŽIJA: Rejting mi je dobar van zemlje, a za Balkan nisam siguran
