Kada sam ja bila dete nije postojala „manija“
posećivanja Manastira, niti „manija“ da svi redom poste-a ne znaju zašto.
Nažalost u to neko doba nije se baš ni išlo u Crkvu, a sećam se da sam ja i još
jedan „deran“ jedini u razredu imali Svečare.
Kasnije dolaze ta neka druga vremena, te danas
Crkva zauzima značajno rekla bih mesto kod svakog.
Takođe obzirom da je meni deda po majci iz Vračev Gaja kod Bele Crkve, i da sam ja ceo
svoj život i svake godine provodila vreme u Banatu, tačnije Beloj Crkvi i
Vračev Gaju, za mene najboljem mestu na svetu, htela bih da vam prvo bez obzira
što u Sremu i Bačkoj možda ima i većih
manastira, predstavim, ako se tako može reći jedan od najstarijih i za
mene najznačajniji manastir Mesić-Ženski manastir od 1952.
Manastir je nastao u XV veku i to se može odmah
zaključiti po izgleda samog Manastira koji je u raškom stilu-Prvi pisani
dokumenat koji pominje manastir Mesić je katastig Pećke patrijaršije iz 1660. i
1666. godine. To je vreme osnivanja prvih srpskih manastira na teritoriji južne
Ugarske tokom XV i XVI veka, u vreme velikih migracija srpskog naroda u ove
krajeve.
Manastir je rušen u nekoliko navrata od strane
Turaka, kao i u zemljotresu 1892. godine kada je najviše oštećenja u
manastirskom kompleksu imala sama crkva.
Crkva je posvećena Svetom Jovanu Preteči, a i
dan danas je sačuvala prelepe freske koje su zadržale patinu srednjovekovlja
nažalost sa vidnim oštećenjima nanetim
od strane Turaka.
Manastirski konak u kojem se nalazi sedam
sestara je veoma lepo uređen, sa punom pažnjom i oseća se čistoća ne samo na
nebu nego i na zemlji.
Ono što je meni kao detetu a i danas ostalo
značajno a u to neko prošlo vreme, bilo mi je dragoceno kada me je baba vodila
u Manastir je ikona poznata kao
”Dostojno Jest” kojoj se pridaje čudotvorna moć. Potiče sa Svete gore Atonske a
u manastir je doneta 1803. godine.
O Ikoni ne bih puno pisala, osim da ukoliko ste
verujući možete u blagodet ovog Manastira i pre svega Ikone da se uzdate.
