pixabay.com

Kada razmišljamo o moždanim udarima, često mislimo o simptomima poput nerazgovetnog govora, utrnulosti ili gubitka pokreta na licu ili telu. Ali tihi moždani udari uopšte ne moraju pokazati simptome, a događaju se kada se iznenada prekine dotok krvi u deo mozga, lišavajući naš mozak kiseonika i oštećujući moždane ćelije.

S obzirom da tihi moždani udar ometa dotok krvi u deo mozga koji ne kontroliše funkcije poput govora ili kretanja, možda nikada nećete znati da je došlo do moždanog udara, piše Healthline i navodi da način na koji većina ljudi sazna da su ga imali je kada se podvrgnu MRI skeniranju ili CT za neko drugo stanje.

Prema Američkom udruženju za moždani udar, tihi moždani udari povećavaju rizik od simptomatskog moždanog udara u budućnosti, a Hrvatski zavod za javno zdravstvo navodi da savladavanju problema moždanog udara treba pristupiti iz više perspektiva na nivou javnih politika, ali i na ličnom nivou, pridržavajući se sledećih preporuka:

– prepoznajte i lečite svoje faktore rizika: visok krvni pritisak, šećernu bolest, visok nivo holesterola i atrijalnu fibrilaciju

– budite fizički aktivni i redovno vežbajte

– održavajte pravilnu ishranu bogatu voćem i povrćem, a smanjite unos soli, šećera i masnoća

– ograničite konzumaciju alkohola

– nemojte pušiti (ako pušite, potražite pomoć radi bržeg i lakšeg prestanka pušenja)

– naučite da prepoznate rane simptome moždanog udara i odmah zatražite pomoć.

Tihi moždani udari su prilično česti, a jedno istraživanje iz 2003. navodi da je trećina ljudi starijih od 70 godina imala bar jedan tihi moždani udar, piše Healtline. U novije vreme istraživači su potvrdili da višestruki tihi moždani udari povećavaju rizik od vaskularne demencije, poznate i kao multi-infarktna demencija.

Tihi moždani udar – simptomi

Evo kojih pet simptoma lekari spominju kao snažno povezane sa tihim moždanim udarom:

Kognitivni problemi

Kognitivni problemi mogu biti rezultat niza tihih moždanih udara.

– Znamo da ako tihi moždani udari krenu, mogu uticati na stvari poput pamćenja i razmišljanja – kaže neurolog dr Šazam Husain.

– Govoreći o tome kako moždani udar može uticati na druge stvari, znamo da postoji ceo podskup demencije koji se naziva vaskularna demencija, kojem pripada velik broj ljudi koji imaju demenciju, a zapravo je povezan s tihim moždanim udarima – dodaje.

Nespretnost

Neobjašnjiva nespretnost mogla bi biti povezana s tihim moždanim udarom, kažu lekari.

– Tihi moždani udar takođe može proizvesti simptome koje pogrešno pripisujete nečem drugom, poput slučajne nespretnosti ili propusta u pamćenju – kažu lekari Toni Golen i Houp Rikjoti.

– Rešavanje kardiovaskularnih faktora rizika, poput visokog holesterola i visokog krvnog pritiska, smanjuje šanse za moždani udar i rizik od tihog moždanog udara – dodaju.

Gubitak ravnoteže

Gubitak ravnoteže i zbunjenost mogu biti znaci tihog moždanog udara.

“Tihi moždani udar odnosi se na moždani udar koji ne uzrokuje nikakve primetne simptome”, piše “Harvard Health”.

“Većina moždanih udara uzrokovana je ugruškom koji blokira krvnu žilu u mozgu. Blokada sprečava da krv i kiseonik dođu do tog područja, uzrokujući umiranje obližnjih moždanih ćelija. U zavisnosti od mesta ugruška, to može uzrokovati simptome kao što su slabost u ruci ili nozi (što može uzrokovati pad) ili probleme sa govorom ili vidom.“

Gubitak pamćenja

Tihi moždani udar može uticati i na deo mozga koji je odgovoran za pamćenje, kažu stručnjaci i objašnjavaju da se ta šteta može pogoršati ponavljanjem udara.

– Što više oštećenja mozga imate zbog tihih moždanih udara, to je mozgu teže da normalno funkcioniše – ističe dr Furi, vanredna profesorka na Medicinskom fakultetu Harvard i direktorka Službe za moždani udar Opšte bolnice Masačusets i dodaje da bi tihi moždani udari trebalo da osveste ljude da je neophodno da vode računa o faktorima rizika koji uključuju: visok krvni pritisak, visok holesterol, arterosklerozu, pušenje, visoki LDL holesterol, dijabetes, gojaznost, sedelački način života i atrijalnu fibrilaciju.

Govorni problemi

Iznenadne poteškoće sa govorom mogu da budu znak tihog moždanog udara.

– Važno je otići doktoru ako postoji zabrinutost zbog neuroloških simptoma poput slabosti ili poteškoća u govoru jer tihi moždani udari dovode ljude u opasnost ne samo zbog budućih simptomatskih moždanih udara, već i zbog kognitivnog pada i demencije. Radiolozi bi to trebalo da prijave, a kliničari da deluju na osnovu toga – kaže Erik E. Smit, vanredni profesor neurologije sa kanadskog Univerziteta Kalgari, a prenosi centarzdravlja.hr.

pixabay.com

Osećaj nedostatka daha je česta pojava i ne mora uvek da znači da je potrebno da posetite lekara, ali u slučajevima kada se događa iznenadno ili bez nekih drugih propratnih simptoma, kod ljudi zna da stvori određen strah.

Mnogo je mogućih uzroka otežanog disanja, a dok su neki od njih potpuno bezazleni, drugi mogu da budu znak ozbiljne bolesti i kao takvi zahtevaju hitnu intervenciju, piše Healthline.

Kako objašnjavaju lekari, osećaj zadihanosti, otežano ili ubrzano disanje i slične pojave sasvim su normalne kada osoba doživljava neki teži fizički napor, stres ili veliko uzbuđenje. Kada je uzrok otežanog disanja poznat, ne postoji razlog za posetu lekaru jer se tada radi o najnormalnijoj povećanoj telesnoj potrebi za kiseonikom.

Međutim, ako se otežano disanje javlja kod mirovanja i propraćeno je nekim drugim neprijatnim simptomima poput stezanja u grudima ili nemogućnosti dubokog udaha, situacija više nije toliko bezazlena.

Otežano disanje ili dispneja neretko se javlja kod srčanih bolesnika, osoba koje imaju nizak nivo gvožđa ili su anemične, kod pojedinaca koji doživljavaju anksioznost, pušača, osoba sa respiratornim bolestima i osoba koje imaju problema sa viškom kilograma.

Lekari upozoravaju da svi slučajevi u kojima otežano disanje samo od sebe ne prođe u roku od nekoliko dana mogu da budu potencijalno opasni i zahtevaju pregled stručnjaka kako bi se utvrdio pravi uzrok problema.

Postoje i stanja kada je intervencija neophodna

Postoje i stanja u kojima je potrebno reagovati što pre jer bi moglo da dođe do ozbiljnih posledica. Jedno od njih jeste plućna embolija kod koje dolazi do začepljenja plućnih arterija zbog trombocita, odnosno ugrušaka koji dolaze iz perifernih delova tela. Karakteriše je povećana frekvencija disanja i otežano disanje, a ovo stanje zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Često se, upozoravaju lekari, pojavljuje uz simptome kašlja, povišene temperature i cijanoze.

Ne smemo zanemariti ni srčani udar kod kog do otežanog disanja dolazi zbog smanjenog ili opstruisanog dotoka krvi u srce, a simptom je, između ostalog, i otežano disanje.

pixabay.com

​Ublažite ljutinu i miris belog luka i pojačajte njegova lekovita svojstva do maksimuma uz ovaj oprobani tradicionalni recept.

I med i beli luk imaju izvanredne medicinske efekte i veoma su korisni za zdravlje i jačanje celokupnog organizma, ali ukus nije baš svima po volji.

Ako napravite ovaj fermentisani beli luk, dobijate odlično sredstvo za borbu protiv virusa, prehlada i gripa, kao i jačanje imuniteta, samo sa manje ljutine i teškog mirisa.

Najteži posao je, naravno čišćenje belog luka, a potrebno vam je toliko da napunite teglu do otprilike jedne polovine ili tri četvrtine. Najbrže ćete to uraditi ako svaki čen lupite oštro pljosnatom stranicom noža, tako će se najlakše oljuštiti. Pri tom će pustiti i malo soka.

Napunite teglu i prelite medom, pa zatvorite i ostavite na mračno i hladno mesto. Povremeno malo prevrnite teglu – okrenite na dole, pa opet na gore.

Proces fermentacije počinje zahvaljujući baš tom soku belog luka. Ispod tegle stavite tacnu, za slučaj da malo mešavine “prekipi”.

Već za sedam dana, pojaviće se mehurići na površini, a fermentacija traje oko mesec dana kad već možete da konzumirate beli luk – biće daleko mekši i ukusniji, a pozitivna svojstva ovog narodnog leka su nemerljivo velika.