Pexels

Lekari, a posebno endokrinolozi, ukazuju da ako neko izgubi najmanje 5 procenata svoje telesne težine za manje od 6 meseci, a ne može da nađe dobro objašnjenje za taj gubitak kilograma, vreme je da ode kod doktora. To znači da ako imate 68 kg, gubitak oko 3,5 kg u kratkom vremenskom periodu trebalo bi da bude znak upozorenja.

Takođe, lekari upozoravaju da nije uobičajeno da čovek izgubi dosta kilograma bez očiglednog razloga. U stvari, nagli i neobjašnjivi gubitak težine mogao bi da bude rani znak ozbiljnog zdravstvenog stanja, a prvi test koji treba uraditi je analiza krvne slike. Među glavnim razlozima naglog gubitka kilograma, stručnjaci izdvajaju ovih 8:

Preterano aktivna štitna žlezda

Gubitak težine je uobičajen simptom hipertireoze ili preterano aktivne štitne žlezde. To znači da štitna žlezda, žlezda u obliku leptira na vratu, koja pomaže u regulisanju metabolizma i rasta, ispumpava previše hormona, što dovodi do niza telesnih promena. Ako sumnjate na problem sa štitnom žlezdom, po savetu lekara trebalo bi obratiti pažnju na dva simptoma – povećanu glad ili lupanje srca. Problemi sa spavanjem ili stalni osećaj vrućine takođe su uobičajeni simptomi preterano aktivne štitne žlezde.

Slab apetit i manji unos hrane

Postoji nešto što stručnjaci nazivaju „paradoksom gojaznosti“. Kasnije u životu, gubitak težine dovodi se u vezu sa većim rizikom od smrti. Kako starimo, stomak se prazni sve sporije, zbog čega se duže osećamo sitim. Takođe, neki od moždanih signala koji kontrolišu apetit i sitost sve više slabe. I sve ovo može da dovede do toga da stariji odrasli jedu manje, gube na težini i ne uspevaju da dobiju dovoljno hranljivih materija kako bi podržali potrebe svog tela. To je, kažu lekari, posebno ozbiljan problem kod odraslih starijih od 65 godina.

Jedna od najvećih briga koja proizilazi iz nenamernog gubitka težine u ovoj grupi je sarkopenija, što znači gubitak mišićne mase i snage. Sarkopenija je povezana sa pogoršanjem funkcionalnog oštećenja, invalidnošću, padovima i smrtnošću. Savet je da se jede dovoljno proteina kako bi stariji ljudi pomogli svom telu da obavlja važne telesne funkcije, kao što je suzbijanje gladi, stabilizacija šećera u krvi i izgradnja mišićne mase, koju ljudi gube kako stare. Mnogi lekovi takođe mogu da utiču na apetit, tako da se mora obratiti pažnja na to koliko količinski i koliko često čovek jede.

Celijakija

Celijakija je autoimuni poremećaj u kojem unos glutena uzrokuje oštećenje tankog creva i može da dovede do pada telesne težine. Obično je praćena drugim simptomima kao što su nadimanje i dijareja, jer, ako neko ima celijakiju i jede gluten, imuni sistem će malo „poludeti“. Ova reakcija može da pokvari sluzokožu tankog creva, ometajući njegovu sposobnost da pomogne čoveku da pravilno apsorbujete hranljive materije. Inflamatorne bolesti creva kao što je Kronova bolest takođe mogu da dovedu do neobjašnjivog gubitka težine zbog malapsorpcije.

Depresija

Emocionalno loše stanje, stres ili depresija mogu donekle da donesu promene u težini. Gubitak apetita je uobičajena nuspojava kliničke depresije i ona može da podstakne neobjašnjivi gubitak težine ako neko nije svestan da su promene raspoloženja nešto ozbiljnije. U mnogim slučajevima, osoba čak i ne primećuje da gubi težinu jer je „zaglibljena u depresiji“, kažu lekari. Razdražljivost, opijanje, neodlučnost i problemi sa spavanjem drugi su uobičajeni simptomi depresije.

Moguć razvoj pankreatitisa

Problemi sa pankreasom, koji proizvodi enzime koji pomažu u varenju, takođe mogu dovesti do neobjašnjivog gubitka težine. Ljudi sa hroničnim pankreatitisom – bolešću u kojoj se pankreas upali, imaju tendenciju da brzo izgube težinu (čak i ako jedu normalno) jer telo jednostavno ne proizvodi dovoljno enzima za pravilno varenje hrane. Neki od simptoma ovog stanja su bol u stomaku, obezbojeni (ili masni) izmet, dijareja ili mučnina nakon konzumianja masne hrane.

Dijabetes

Razvoj dijabetesa, posebno u mlađem životnom dobu, može da izazove gubitak težine. Takođe, čovek može da oseti neutoljivu žeđ i često mokri. Lekari ističu da se telo bukvalno oslobađa glukoze jer ne može da je apsorbuje, a to izaziva žeđ. Dijabetes takođe uzrokuje da telo usisava hranu iz mišića, što podstiče nagli pad težine.

Pexels

Kada je u pitanju suočavanje sa stresom, često čujemo da su najbolje stvari koje možemo da uradimo da vežbamo, odvojimo vreme za naše omiljene aktivnosti ili probamo da meditiramo.

Ali vrsta hrane koju jedemo takođe može da bude efikasan način za suočavanje sa stresom, prema istraživanju koje je objavio istraživač Džon Krajan i drugi članovi „APC Microbiome Ireland“.

– Naša najnovija studija je pokazala da je konzumiranje više fermentisane hrane i vlakana dnevno tokom samo četiri nedelje imalo značajan uticaj na smanjenje nivoa stresa – rekao je Krajan.

Tokom poslednje decenije, sve veći broj istraživanja je pokazao da ishrana može imati ogroman uticaj na naše mentalno zdravlje. U stvari, zdrava ishrana može čak smanjiti rizik od mnogih uobičajenih mentalnih bolesti, piše The Conversation.

Mehanizmi koji podržavaju efekat ishrane na mentalno zdravlje još uvek nisu u potpunosti shvaćeni. Ali jedno objašnjenje za ovu vezu može da bude kroz odnos između našeg mozga i našeg mikrobioma – triliona bakterija koje žive u našim crevima.

Poznato kao osovina creva i mozga, ovo omogućava mozgu i crevima da budu u stalnoj međusobnoj komunikaciji, omogućavajući da se dogode osnovne telesne funkcije kao što su varenje i apetit. To takođe znači da su emocionalni i kognitivni centri u našem mozgu usko povezani sa našim crevima.

Dok su prethodna istraživanja pokazala da su stres i ponašanje takođe povezani sa našim mikrobiomom, do sada je bilo nejasno da li bi promena ishrane, a samim tim i našeg mikrobioma, mogla imati poseban uticaj na nivo stresa.

– To je ono što je naša studija nameravala da uradi. Da bismo ovo testirali, regrutovali smo 45 zdravih ljudi koji su koristili relativno malo vlakana, starosti od 18 do 59 godina. Više od polovine su bile žene – rekao je istraživač.

Učesnici su podeljeni u dve grupe i nasumično im je dodeljen način ishrane koju treba da prate tokom četiri nedelje trajanja studije.

Otprilike polovini je dodeljen način ishrane koji je osmislila nutricionista Kirsten Berding, koja bi povećala količinu prebiotičke i fermentisane hrane koju su jeli. Ovo je poznato kao „psihobiotička“ ishrana, jer je uključivala hranu koja je povezana sa boljim mentalnim zdravljem.

Ova grupa je imala individualnu edukaciju sa dijetetičarom na početku i na polovini studije.

Rečeno im je da treba da imaju za cilj da uključe između šest i osam porcija dnevno voća i povrća sa visokim sadržajem prebiotičkih vlakana, kao što su luk, praziluk, kupus, jabuke, banane i zob, zatim pet do osam porcija žitarica dnevno i tri do četiri porcije mahunarki nedeljno.

Takođe im je rečeno da uključuju dve do tri porcije fermentisane hrane dnevno, kao što su kiseli kupus i kefir. Učesnici na kontrolnoj grupi dobili su samo opšte savete o ishrani, zasnovane na piramidi zdrave ishrane.

Manje stresa

Intrigantno je da su oni koji su pratili psihobiotičku ishranu izjavili da se osećaju manje stresno u poređenju sa onima koji su bili u kontrolnoj grupi.

Takođe je postojala direktna korelacija između toga koliko su učesnici striktno pratili ishranu i njihovog percipiranog nivoa stresa, pri čemu su oni koji su jeli više psihobiotičke hrane tokom perioda od četiri nedelje prijavili najveće smanjenje uočenog nivoa stresa.

Zanimljivo je da se kvalitet sna poboljšao u obe grupe, iako su oni na psihobiotičkoj ishrani prijavili veća poboljšanja kada je u pitanju san.

Druge studije su takođe pokazale da su crevni mikrobi uključeni u procese spavanja, što može da objasni ovu vezu.

Psihobiotička ishrana je izazvala samo suptilne promene u sastavu i funkciji mikroba u crevima.

Međutim, istraživač je naveo da su primetili značajne promene u nivou određenih ključnih hemikalija koje proizvode ovi crevni mikrobi i dodao da su neke od ovih hemikalija povezane sa mentalnim zdravljem, što bi potencijalno moglo da objasni zašto su učesnici koji su imali poseban način ishrane prijavili da im se nivo stresa smanjio.

– Naši rezultati ukazuju na to da se specifičan način ishrane može koristiti za smanjenje nivoa stresa. Ova vrsta ishrane takođe može da pomogne u zaštiti mentalnog zdravlja na duge staze jer cilja na mikrobe u crevima – objasnio je Krajan.

Ograničenja studije

Prvo ograničenje je veličina uzorka, koja je bila mala zbog pandemije.

Drugo, kratko trajanje studije moglo je da ograniči promene koje su primećene, i nejasno je koliko će one trajati. Tako da će biti potrebne dugoročne studije.

Treće, dok su učesnici beležili svoju dnevnu ishranu, ovaj oblik merenja mogao je da bude podložan greškama i pristrasnošću, posebno kada se procenjuje unos hrane.

I konačno, studija je posmatrala samo ljude koji su već bili zdravi. To znači da se ne zna kakav efekat ova ishrana može da ima na nekoga ko možda nije tako zdrav.

– Ipak, naša studija nudi uzbudljive dokaze da efikasan način za smanjenje stresa može biti ishrana. Biće zanimljivo saznati da li se ovi rezultati mogu da se ponove i kod ljudi koji pate od poremećaja povezanih sa stresom, kao što su anksioznost i depresija – rekao je istraživač.

On je takođe dodao da ova studija daje dodatne dokaze ovom polju istraživanja, pokazujući dokaze o povezanosti između ishrane, našeg mikrobioma i našeg mentalnog zdravlja.