pixabay.com

Stigla je vest koju stručnjaci za javno zdravlje očekuju, ali od nje strahuju. Naime, kod šišmiša je otkriven novi koronavirus koji bi mogao da izazove nove probleme za ljude. Može da zarazi ljudske ćelije i već je u stanju da zaobiđe imunološku zaštitu od vakcina protiv kovida.

Prema izveštaju u časopisu “PLoS Pathogens”, naučnici predvođeni Majklom Letkom, docentom na “Paul G. Allen School for Global Health” na Univerzitetu u Vašingtonu, pronašli su grupu koronavirusa sličnih virusu SARS-CoV-2, koji su prvobitno otkriveni 2020. godine kod slepih miševa koji žive u Rusiji. Tada nisu mislili da virus, koji je nazvan Khosta-2, predstavlja pretnju za ljude.

Međutim, kada je Letkov tim napravio pažljiviju analizu, otkrili su da virus može da zarazi ljudske ćelije u laboratoriji, što je prvi znak upozorenja da bi mogao postati moguća pretnja za zdravlje. Srodan virus koji je takođe pronađen kod ruskih šišmiša, Khosta-1, nije mogao lako da uđe u ljudske ćelije, ali Khosta-2 je mogao. Khosta-2 se veže za isti protein, ACE2, koji SARS-CoV-2 koristi za prodiranje u ljudske ćelije.

– Receptori na ljudskim ćelijama način su na koji virusi ulaze u ćelije – kaže Letko. “Ako virus ne može da uđe kroz vrata, onda ne može da uđe ni u ćeliju, a teško je ustanoviti bilo koju vrstu infekcije”, dodao je.

Ipak, izgleda da Khosta-2 nema taj problem, jer se čini da lako inficira ljudske ćelije. Još više zabrinjava činjenica da, kada je Letko kombinovao serum ljudi koji su vakcinisani protiv kovida s Khostom-2, antitela u serumu nisu neutralizovala virus. Ista stvar se dogodila kada su kombinovali virus Khosta-2 sa serumom ljudi koji su se oporavili od zaraze varijantom omikron.

– Ne želimo nikog da plašimo i kažemo da je ovo virus koji je potpuno otporan na vakcine – kaže Letko. “Ali zabrinjava činjenica da u prirodi kruže virusi koji imaju ta svojstva – mogu se vezati za ljudske receptore i nisu toliko neutralizovani trenutnim odgovorima na vakcine – dodao je, prenosi “Tajm”.

Dobra vest je da Letkove studije pokazuju da, poput varijante omikron virusa SARS-CoV-2, izgleda da Khosta-2 nema gene koji bi sugerisali da bi mogao uzrokovati ozbiljne bolesti kod ljudi. Ali to bi se moglo promeniti ako Khosta-2 počne šire da cirkuliše i meša se s genima iz SARS-CoV-2.

– Jedna od stvari oko koje smo zabrinuti je da se, kada srodni koronavirusi uđu u istu životinju i u iste ćelije, mogu rekombinovati i iz njih nastati novi virus – kaže Letko.

– Zabrinjavajuće je da bi se SARS-CoV-2 mogao da se prelije nazad na životinje zaražene nečim poput virusa Khosta-2 i rekombinije i zarazi ljudske ćelije. One bi mogle da budu otporne na imunitet postignut vakcinom i takođe imati neke virulentnije činioce. Ko zna kakve su šanse za to, ali to bi se u teoriji moglo dogoditi tokom rekombinacije – rekao je Letko.

To je važan podsetnik da su patogeni spremni i čekaju da pređu s bilo koje vrste životinja na ljude. I u mnogim slučajevima, kao i kod SARS-CoV-2, ti će mikrobi biti novi za ljude i stoga će naići na mali otpor u obliku imuniteta protiv njih.

– Ovi virusi su stvarno svuda rašireni i i dalje će predstavljati problem za ljude – kaže Letko.

Nalazi dolaze kao izveštaj radne grupe Svetske zdravstvene organizacije (WHO) da se odugovlači kontinuirani odgovor na pandemiju covida-19 u obliku testiranja, vakcinisanja i lečenja. S nižim globalnim imunitetom na trenutni virus SARS-CoV-2, borba protiv svih novih patogena, uključujući nove koronaviruse poput Khosta-2, postaje teža.

Prema poslednjim podacima koje je prikupio SZO, četvrtina ljudi širom sveta još uvek nije primila ni prvu dozu vakcine protiv kovida.