Pexels

Bundeva je idealna i nezaobilazna jesenja namirnica, bogata značajnim sastojcima, ukusna, a istovremeno niskokalorična. Karotenoidi su zaslužni za narandžastu boju ove namirnice, ali i za mnoga blagotvorna svojstva bundeve.

Među njima su alfa-karoten i beta-karoten, poznati i kao provitamini vitamina A, jer ih je moguće pretvoriti u aktivan oblik vitamina A.

Bundeva zaista sadrži brojne benefite po naše zdravlje, a mi smo za vas vas izdvojili sledeće:

1. Pozitivno utiče na imunitet

Velika količina vitamina A koju bundeva sadrži telu pomaže da se lakše bori protiv infekcija, virusa i zaraznih bolesti. Ulje bundeve pomaže u borbi protiv raznih bakterijskih i gljivičnih infekcija. Osim toga, jedna porcija bundeve sadrži 20 odsto preporučene dnevne količine vitamina C, koji pomaže u borbi protiv virusa i prehlada.

2. Idealna za lepu i negovanu kožu

Beta-karoten u bundevi koži pomaže da se zaštiti od sunčevih UV zraka koji izazivaju bore. Osim toga, vitamini A i C su, kako stručnjaci kažu, neka vrsta odbrana ćelija od slobodnih radikala, budući da su antioksidansi, piše “BBCgoodfood”.

3. Povoljna za oči i nervni sistem

Bundeva je izuzetno bogata vitaminom A, koji je važan za dobar rad očiju, a pogotovo mrežnjače. Zahvaljujući betakarotinu, predstavlja snažan antioksidant i štiti oko od katarakte.

Semenke takođe imaju hranljiva svojstva, sadrže 20 odsto proteina najboljeg kvaliteta, dosta vlakana koja regulišu rad organa za varenje, a i dobar su izvor kalijuma, minerala koji uspostavlja ravnotežu tečnosti u organizmu i pomaže boljem radu nervnog sistema.

pixabay.com

Nova studija deli gojaznost na dva različita podtipa, od kojih svaka ima svoje efekte na funkcionisanje našeg tela. Ne samo da bi ovo otkriće moglo da informiše nijansiraniji pristup dijagnostici zdravstvenih stanja povezanih sa težinom, već bi moglo dovesti do personalizovanijih načina njihovog lečenja.

U ovom trenutku, gojaznost se dijagnostikuje pomoću merenja indeksa telesne mase (BMI), ali tim koji stoji iza novog istraživanja kaže da je ovaj pristup previše pojednostavljen i rizikuje da bude pogrešan ignorisanjem pojedinačnih bioloških varijacija.

Jedan od novoidentifikovanih tipova gojaznosti karakteriše veća masna masa, a drugi i masna i nemasna mišićna masa.

Na njihovo iznenađenje, istraživači su otkrili da je drugi tip povezan sa povećanom upalom, što je povezano sa većim rizikom od karcinoma i drugih bolesti.

“Koristeći pristup zasnovan na podacima, prvi put vidimo da postoje najmanje dva različita metabolička podtipa gojaznosti, od kojih svaki ima svoje fiziološke i molekularne karakteristike koje utiču na zdravlje”, kaže J. Andrev Pospisilik, istraživač epigenetike koji proučava metaboličke bolesti na Van Andel institutu u Mičigenu.

On dodaje da bi “prevođenje ovih nalaza u klinički upotrebljiv test moglo da pomogne lekarima da pruže precizniju negu pacijentima”.

Naučnici su iskoristili podatke od 153 para blizanaca koje je prikupio istraživački projekat “TwinsUK”, i došli do četiri metabolička podtipa koji utiču na telesnu masu: dva sklona mršavosti i dva sklona gojaznosti.

Ovi rezultati su zatim potvrđeni na modelima miševa u laboratoriji, koristeći miševe koji su genetski identični, odrasli u istom okruženju i jeli istu količinu hrane.

Ove kontrole ukazuju na to da se nešto drugo dešava van te ishrane, okruženja i nasleđa. Jedno od mogućih objašnjenja uključuje epigenetske markere – nekodirajuće modifikacije napravljene na molekulima DNK koje menjaju način na koji se geni čitaju. Epigenetika je razlog zašto blizanci sa istim DNK kodom nisu uvek identični.

“Naši nalazi u laboratoriji su skoro kopirali podatke o ljudskim blizancima”, kaže Pospisilik i dodaje da su ponovo videli dva različita podtipa gojaznosti, od kojih je jedan izgledao kao epigenetski pokretač, i bio je obeležen većom nemasnom masom i većom masnoćom, visokim signalima upale, visokim nivoima insulina i snažnim epigenetskim potpisom.

Prema onome što istraživači do sada mogu da kažu, čini se da je drugi tip gojaznosti, onaj koji je povezan sa upalom, izazvan slučajno. To znači da bi ovi nalazi mogli da budu korisni i u proučavanju onoga što je poznato kao neobjašnjive fenotipske varijacije (UPV), ideje da nas drugi faktori van genetike i našeg okruženja čine onim što jesmo.

Naučnici razmišljaju o UPV-u više od stotinu godina, a ova studija nagoveštava da je epigenetika povezana sa UPV-om.

“Današnji nalazi naglašavaju moć prepoznavanja ovih suptilnih razlika između ljudi kako bi se odredili precizniji načini lečenja bolesti”, kaže Pospisilik.

Ako se dva, ili više, tipa gojaznosti mogu potvrditi u budućim studijama validacije kod ljudi, onda sledi da različiti tretmani gojaznosti, promene u ishrani, na primer, ili operacije gubitka težine, mogu da imaju različite efekte u zavisnosti od tipa gojaznosti. Upravo se otvorilo potpuno novo polje istraživanja.

Sada istraživači žele da detaljnije prouče dva tipa gojaznosti koje su identifikovali, što bi dalje moglo da dovede do smernica koje lekari mogu da koriste da bi ih dijagnostikovali drugačije.

“Skoro dve milijarde ljudi širom sveta smatra se gojaznim, a ima više od 600 miliona ljudi sa gojaznošću, ali nemamo okvir za stratifikaciju pojedinaca prema njihovoj preciznijoj etiologiji bolesti”, kaže Pospisilik, navodi Science Alert.

pixabay.com

Vitamin C esencijalni je vitamin važan za oporavak telesnih tkiva i održavanje imunog sistema zdravim. Iako je našem telu potreban, ono ga ne proizvodi pa je konzumacija hrane bogate vitaminom C poput brokolija, kelja, jagoda, paprike i paradajza, ključna za celokupno zdravlje.

Ali neki ljudi radije uzimaju dodatke ishrani, što može imati prednosti, ali i nedostatke.

Antioksidativni učinci

Medicinski brat Šon Markeze ima preko 15 godina iskustva u pomaganju pacijentima. On kaže da je vitamin C efikasan antioksidans koji eliminiše slobodne radikale u telu. Smanjuje oksidativni stres uzrokovan dugotrajnom upalom posle povrede ili infekcije. Dnevna doza vitamina C, tvrdi Markeze, takođe može da pomogne u proizvodnji drugih prirodnih antioksidansa, uključujući vitamin E i tetrahidrobiopterin.

Pomoć prirodnom imunom sistemu

Ljudski imuni sistem pomaže u borbi protiv infekcija, uništavanju stranih tela i smanjenju rizika od bolesti, ali i dalje treba pomoć koja može doći u obliku vakcina, ishrane bogate vitaminom C i drugih hranjivim materijama.

– Vitamin C poboljšava učinak imunih ćelija kao što su fagociti i neutrofile. Dnevni unos vitamina C takođe može da pomogne da se očiste mrtve imune čelije nakon infekcije, sprečavajući štetu od nakupljanja nusproizvoda imunološke aktivnosti – ističe Markeze.

Prevencija raka

Prema Markezeu, većini zdravih ljudi nije potreban dnevni dodatak vitamina C, ali on može da smanji rizik od nekih vrsta raka kod ljudi koji pate od nedostatka vitamina C.

– Vitamin C je takođe koristan za pacijente sa rakom koji ne mogu da dobiju sve hranljive materije oralnim unosom ili imaju povećane upale ili infekcije uzrokovane lečenjem raka. Dokazi upućuju na to da dodaci vitamina C mogu pomoći u smanjenju rizika od raka gušterače, jednjaka i prostate – rekao je.

Smanjen rizik od očnih bolesti

Uzimanje dodataka vitamina C navodno može smanjiti rizik od očnih bolesti kao što su makularna degeneracija i katarakta.

– Malo je vjerovatno da dodaci vitamina C mogu izlečiti oštećenje oka povezanog sa starenjem, ali mogu pomoći u smanjenju rizika od smanjene vidne oštrine kasnije u životu – dodaje Markeze.

Povećan rizik od bubrežnog kamenca

Dnevni unos vitamina C ne preporučuje se svima jer može povećati rizik od nekih štetnih učinaka. Istraživanja su pokazala da visoke doze vitamina C koje se unose dosledno svaki dan povećavaju rizik od bubrežnog kamenca za više od 20%.

Rizik od interakcija lekova

Dnevni dodatak vitamina C obično je siguran, a višak se eliminiše putem urina. Međutim, nepotrebno visok nivo vitamina C može se akumulirati u telu tokom vremena i uzrokovati probleme kao što su grčevi u želucu, povraćanje, žgaravica i proliv.

– Povećan nivo vitamina C može biti opasan u kombinaciji sa drugim lekovima, poput statina (vrsta lekova protiv holesterola), leka za razređivanje krvi varfarina i hormonske nadoknadne terapije poput estrogena – upozorio je Markeze.