Samopregled dojki traje kraće od 5 minuta, a može promeniti sve. Naučite korak po korak kako se radi, otkrijte promene na vreme i brinite o svom zdravlju.
Rak dojke je i dalje najčešći maligni tumor kod žena i vodeći uzrok smrtnosti od raka u Srbiji. Podaci govore da svake godine oboli oko 4.500 žena, a nažalost, između 1.600 i 1.800 izgubi bitku sa ovom bolešću .
Svakog dana više od četiri žene u Srbiji sazna da ima rak dojke.
Ipak, ono što menja tok priče je – vreme.
Studije kažu da, ako se rak dojke otkrije u ranoj fazi, izlečivost prelazi 90–99% . Drugim rečima – rano otkrivanje bukvalno znači razliku između života i smrti.
Zato je samopregled dojke toliko važan. Ne traje ni pet minuta, ne košta ništa, a može vas upozoriti na promenu na vreme.
To je mala navika sa ogromnom vrednošću – podsetnik koji vas svakog meseca može približiti sigurnosti i sačuvati ono najdragocenije – zdravlje.
Šta uzrokuje rak dojke?
Rak dojke nastaje kada se ćelije u tkivu dojke nekontrolisano umnožavaju, a na njegov razvoj utiče kombinacija više faktora.
Najvažniji su genetsko nasleđe i porodična istorija bolesti – žene sa mutacijama BRCA1 i BRCA2 gena imaju značajno viši rizik.
Godine starosti takođe igraju veliku ulogu, jer se rizik povećava posle 40. godine. Hormonski faktori, poput ranog početka menstruacije, kasnog ulaska u menopauzu, neplodnosti ili kasnijeg rađanja, povezani su s dužim izlaganjem estrogenima, što povećava mogućnost nastanka raka.
Svoj doprinos imaju i stil života – gojaznost, fizička neaktivnost, prekomerno konzumiranje alkohola, pušenje, kao i izloženost zračenju u ranijem životu.
Ne treba zanemariti ni uticaj gustine tkiva dojke i prethodnih benignih promena, koje mogu otežati rano otkrivanje.
A utiče li izbor kozmetike i da li dezodoransi sa aluminijumom izazivaju rak dojke?
Postoji interesovanje među istraživačima da li sastojci u kozmetici, poput parabena i soli aluminijuma u dezodoransima, mogu doprineti riziku od raka dojke.
Eksperimentalne studije pokazuju da parabeni, koji imaju sposobnost da oponašaju estrogen, mogu podstaći rast ćelija dojke u laboratorijskim uslovima, ali epidemiološki dokazi nisu dosledni da potvrde jaku vezu između izloženosti parabenima i raka dojke.
Što se tiče aluminijumskih soli u antiperspirantima, neka istraživanja sugerišu moguće mehanizme delovanja — na primer, smetnja signalizaciji estrogena ili povećanje receptora estrogena u ćelijama dojke. Međutim, veće epidemiološke studije i meta-analize nisu pokazale jasnu statističku vezu između korišćenja antiperspiranata sa aluminijumom i povećanog rizika od raka dojke.
No, zašto uopšte rizikovati?
Ako imate izbor između hemije i prirode – birajte prirodnu kozmetiku. Svaki put. Prirodni dezodorans bez aluminijuma nije trend, već najjednostavnija odluka kojom čuvate i svoje zdravlje i svoj mir.
Šta je samopregled dojke?
Samopregled dojki je jednostavna, brza i besplatna metoda pomoću koje svaka žena može sama da pregleda svoje grudi. Cilj je da se uoče eventualne promene u obliku, teksturi ili osećaju tkiva, koje mogu biti prvi znak da treba posetiti lekara.
Samopregled se preporučuje svim ženama, bez obzira na godine, jer pomaže da se razvije navika upoznavanja sopstvenog tela. Kada znate šta je za vas „normalno stanje“, lakše ćete primetiti i najmanju novinu – bilo da je reč o kvržici, zadebljanju, uvlačenju kože ili promeni bradavice.
Najbolje je ovu praksu uvesti već od ranih dvadesetih godina, kako bi pregled postao rutinska mesečna navika.
Žene koje su mlađe od 20 godina mogu se edukovati i postepeno usvojiti osnovne korake.
Samopregled ne zamenjuje ultrazvuk ili mamografiju, ali je važan kao prvi i najjednostavniji korak u prevenciji. On vam daje mogućnost da budete aktivan učesnik u brizi o svom zdravlju – a upravo ta pažnja prema sopstvenom telu može da napravi ogromnu razliku.
Kada treba raditi samopregled dojke?
Mnoge žene se pitaju kad treba samopregled dojki da se obavlja.
Najbolje vreme je jednom mesečno, i to 3–5 dana nakon završetka menstruacije.
Tada su dojke najopuštenije i bez hormonskih promena koje ih pred menstruaciju čine otečenim i osjetljivim, pa je lakše uočiti eventualne promene. Ako samopregled postane mesečna navika uvek u isto vreme ciklusa, stvorićete rutinu i bolje ćete poznavati sopstveno telo.
Samopregled dojki kod žena u menopauzi
Žene koje su u menopauzi, ili iz drugih razloga nemaju menstrualni ciklus, takođe treba redovno da rade samopregled. U tom slučaju preporučuje se da odaberete jedan isti datum u mesecu (na primer svakog 1. ili 15. dana) i tog dana uradite pregled. Na taj način održavate kontinuitet i ne preskačete samopregled dojki, iako više nemate mesečni ciklus kao podsetnik.
Kako se radi samopregled dojke – korak po korak
Mnoge žene nisu sigurne kako se radi samopregled dojke, niti koliko često treba da ga ponavljaju. Sam postupak je jednostavan, traje svega nekoliko minuta i sastoji se iz dva dela – vizuelnog pregleda u ogledalu i pregleda prstima. Kada jednom usvojite rutinu, biće vam jasno i lako da sami procenite promene.
Samopregled dojke ispred ogledala
Prvi korak je posmatranje dojki u ogledalu. Stanite uspravno u prostoriji s dobrim osvetljenjem, skinite gornji deo odeće i posmatrajte obe dojke: oblik, simetriju, kožu i bradavice.
- Ruke uz telo: tražite promene boje/tekstu re (npr. „narandžina kora“), otok, udubljenja.
- Ruke iznad glave: gledajte da li se negde koža „zateže“ ili bradavica uvlači.
- Ruke na kukovima (zategnite grudne mišiće): tražite asimetrična uvlačenja ili nabor.
- Blago se nagnite napred – ponekad se promene vide tek tada.
Ako išta vizuelno izgleda „novo“ ili sumnjivo – zapišite i pređite na prepipavanje.
Samopregled dojke u ležećem položaju
Mnogima je lakše da detaljno napipaju tkivo kada leže. Lezite na leđa, stavite jastuk ili smotani peškir ispod ramena i podignite ruku sa te strane iznad glave. To poravnava tkivo i omogućava da ga lakše pregledate.
- Koristite jastučiće tri prsta (kažiprst, srednji i domali) da lagano kružnim pokretima prelazite preko cele dojke.
- Radite u tri nivoa pritiska: blag za površinski sloj, srednji za sredinu dojke i jači da osetite tkivo dublje ka grudnom zidu.
- Pregledajte ceo deo od ključne kosti do donjeg ruba dojke i od grudne kosti do pazuha.
- Ne zaboravite bradavicu i areolu – lagano opipajte da proverite da li ima čvorića ili iscjetka.
Samopregled dojke pod tušem
Mnoge žene više vole da rade pregled pod tušem jer sapun i voda olakšavaju klizanje prstiju po koži. U toploj vodi tkivo je opušteno, pa se i promene lakše uoče.
- Podignite jednu ruku iznad glave, a slobodnom rukom polako prelazite preko dojke.
- Možete koristiti jedan od tri obrasca:
- Kružno – mali krugovi od spoljnog dela dojke ka bradavici.
- Linijski – gore-dole kao kada „kosite travu“.
- Klinasto – od bradavice prema spoljnim ivicama dojke.
- Uključite i pazušnu jamu, jer su tu limfni čvorovi koji mogu prvi reagovati na promene.
Tehnika pritiska (uvek istim redom):
- Lagan pritisak – površinski slojevi.
- Srednji pritisak – sredina dojke.
- Dublji pritisak – do tkiva uz grudni zid.
Obuhvatite celu dojku:
- Od ključne kosti do donjeg nabora dojke.
- Od sredine grudne kosti do sredine pazuha.
- Ne zaboravite pazušnu jamu (limfni čvorovi) i područje oko bradavice.
Samopregled dojki, bilo da ga radite ispred ogledala, u ležećem položaju ili pod tušem, traje ukupno 5–10 minuta. Ta mala rutina može da napravi veliku razliku, jer vam pomaže da upoznate svoje telo i da na vreme prepoznate promene koje zahtevaju pažnju lekara.
Bradavica i areola – kratka provera
Nežno pritisnite tkivo oko bradavice (ne samu bradavicu) u 12-3-6-9 sati smerovima.
- Obratite pažnju na spontan ili pritisnut iscjedak, posebno krvav ili proziran.
- Uočite novu bol, svrab, pukotine ili perutanje kože bradavice/areole.
Šta je normalno, a šta znak za uzbunu?
Samopregled dojki često otkrije promene koje nisu nužno znak bolesti. Zato je važno da znate šta se smatra normalnim, a šta bi trebalo da vas navede da potražite mišljenje lekara.
Šta je često normalno?
- Blaga asimetrija između dojki (jedna može biti malo veća ili drugačijeg oblika).
- Kvržice koje su mekše, pomerljive i menjaju se u zavisnosti od menstrualnog ciklusa.
- Osetljivost ili napetost dojki pred menstruaciju.
Ovo su uobičajene pojave i obično nisu razlog za brigu. Ipak, važno je da poznajete sopstveno telo i primetite da li se nešto menja u odnosu na vašu „uobičajenu sliku“.
Posebne situacije
Samopregled dojki se u osnovi radi na isti način kod svih, ali postoje specifične okolnosti koje zahtevaju dodatnu pažnju ili prilagođavanje.
Trudnoća i dojenje
Tokom trudnoće i dojenja dojke postaju gušće, osjetljivije i sklone promenama u strukturi. Zato je važno da u tom periodu uspostavite novu „polaznu mapu“ – upoznate kako vaše dojke sada izgledaju i kako se osećaju pod prstima.
Ako primetite crvenilo, toplotu, bol, otok ili povišenu temperaturu, to može biti znak mastitisa i treba se odmah obratiti lekaru.
Implanti
Ako imate silikonske ili druge implante, tehnika samopregleda ostaje slična, ali pritisak treba da bude blaži i pažljiviji. Najvažnije je da kružno pregledate tkivo iznad i sa strane implantata. Lekar vam može pokazati posebne manevre za što sigurniji pregled.
Muškarci
Iako ređe, i muškarci mogu imati promene na tkivu dojke. Samopregled dojki kod muškaraca sprovodi se na isti način: vizuelni pregled i palpacija. Signali za uzbunu su isti – tvrde kvržice, promene na bradavici, iscjedak ili uvećani limfni čvorovi.
Posle operacije ili biopsije
Ako ste imali operaciju ili biopsiju, prirodno je da postoji ožiljno tkivo koje se može osećati čvršće ili drugačije. Važno je da se upoznate sa tim „novim normalnim“ izgledom i osećajem tkiva. Međutim, ako ožiljak menja oblik, zadebljava se ili osećate novu kvržicu pored njega – to je signal da se javite lekaru.
Najčešće greške kod samopregleda
Iako je postupak jednostavan, u praksi žene često prave sitne greške zbog kojih samopregled dojki može biti manje pouzdan.
Evo na šta posebno treba obratiti pažnju:
- Preskakanje meseci
Samopregled ima smisla samo ako je redovan. Ako ga radite povremeno, teško je da zapamtite „normalno stanje“ i da na vreme uočite promenu. Najbolje je da odredite fiksni datum svakog meseca i stavite podsetnik u telefon ili kalendar. - Pregled neposredno pre ili tokom menstruacije
U ovom periodu dojke su otečene i osetljive, što otežava razlikovanje uobičajenih hormonskih promena od onih koje mogu biti ozbiljnije. Zato se savetuje pregled 3–5 dana nakon završetka ciklusa, kada je tkivo najmirnije. - Prejak ili preslab pritisak prstima
Ako pritisak bude prejak, može izazvati bol ili lažni osećaj zadebljanja. Ako je preslab, površinske promene mogu proći neopaženo. Idealno je da koristite tri nivoa pritiska – lagani, srednji i jači – kako biste obuhvatili sve slojeve tkiva.
Samopregled dojke nije komplikovan, ali je važno da ga radite pravilno. Kada jednom savladate tehniku, postaje rutina koja traje nekoliko minuta, a može imati ogromnu vrednost za vaše zdravlje.
Kada treba da se javite lekaru?
Ako tokom samopregleda dojki primetite bilo šta od sledećeg, obavezno potražite stručni savet:
- Tvrda, nova kvržica koja ne nestaje ni posle završetka ciklusa.
- Uvlačenje bradavice ili kože, ili osećaj lokalnog „zatezanja“ pri pokretu.
- Promene na koži dojke: izražena „narandžina kora“, crvenilo, toplota ili otok.
- Iscedak iz bradavice, naročito ako je krvav ili providan i javlja se sam od sebe.
- Novi, postojan bol u određenom delu dojke koji ne prolazi.
- Uvećani, tvrdi limfni čvorovi u pazuhu ili iznad ključne kosti.
Zašto je rana reakcija važna?
Rak dojke je izlečiv u više od 90% slučajeva ako se otkrije u ranoj fazi. To znači da čak i mala promena koju uočite može biti ključna za pravovremenu dijagnostiku i uspešno lečenje. Pravilo koje lekari naglašavaju glasi:
Bolje jednom otići bez potrebe nego jednom zakasniti.
Čak i ako ne primetite promene, savetuje se da redovno idete na preventivne preglede: ultrazvuk (kod mlađih žena) ili mamografiju (kod starijih od 40 godina, prema preporuci lekara). Samopregled dojki je dragocena navika, ali najbolji rezultati se postižu kada se kombinuje sa redovnim stručnim kontrolama.
5 zdravih navika koje štite vaše grudi
-
Jedite uravnoteženo – više voća, povrća, integralnih žitarica i zdravih masti; manje alkohola, šećera i prerađene hrane.
-
Budite fizički aktivni – barem 30 minuta kretanja dnevno (šetnja, joga, vožnja bicikla, trening).
-
Održavajte zdravu telesnu težinu – gojaznost povećava rizik, posebno posle menopauze.
-
Izbegavajte pušenje i smanjite stres – oba faktora utiču na hormonsku ravnotežu i celokupno zdravlje.
-
Birajte prirodnu kozmetiku i dezodoranse – smanjite svakodnevnu izloženost hemikalijama i dajte svom telu ono što je sigurnije.
FAQ – Najčešća pitanja o samopregledu dojki
Koliko često treba raditi samopregled dojki?
Preporuka je jednom mesečno. Ako imate ciklus – 3–5 dana nakon završetka menstruacije. Ako nemate ciklus (menopauza), odaberite jedan isti datum svakog meseca.
Da li samopregled dojke boli?
Ne. Samopregled se radi laganim pokretima jastučića prstiju i ne bi trebalo da izaziva bol. Ako osetite bol ili nelagodnost, to može biti signal za dalje ispitivanje.
Može li samopregled da zameni mamografiju ili ultrazvuk?
Ne. Samopregled je prvi korak u prevenciji i pomaže da prepoznate promene, ali ne može da otkrije sve. Redovni pregledi kod lekara (ultrazvuk, mamografija) su obavezni, naročito posle 40. godine.
Šta ako napipam kvržicu?
Ne paničite odmah – mnoge kvržice su benigne (ciste, fibroadenomi). Zapišite gde ste je napipali i obratite se lekaru da proveri. Bolje je otići bez potrebe nego zakasniti.
Da li muškarci treba da rade samopregled dojki?
Da, i muškarci mogu oboleti od raka dojke, iako je ređe. Postupak i signali za uzbunu su isti kao kod žena.
Kada početi sa samopregledom dojki?
Preporučuje se da žene od ranih dvadesetih godina uvedu ovu naviku. Kod tinejdžerki može da se uvede edukativno, radi usvajanja rutine i upoznavanja tela.
Koliko traje samopregled dojki?
U proseku 5–10 minuta. Dovoljno je da se jednom mesečno izdvoji nekoliko minuta za ovu naviku koja može da spasi život.
Šta ako imam implante?
Samopregled se radi i tada, ali sa prilagođenim pritiskom i kružnim pokretima oko i iznad implantata. Lekar vam može pokazati tačne tehnike.
Mogu li trudnice i dojilje da rade samopregled?
Da. Iako su dojke tada gušće i osjetljivije, važno je uspostaviti novu „polaznu mapu“ i pratiti promene. Kod simptoma mastitisa (crvenilo, toplota, povišena temperatura) odmah se javite lekaru.
Šta ako sam imala operaciju ili biopsiju?
Biće prisutno ožiljno tkivo. Upoznajte njegov izgled i osećaj, ali svaku novu promenu ili zadebljanje obavezno proverite kod lekara.
Minut za mene danas, sigurnost za sutra!
Rak dojke ne daje uvek rane simptome, ali samopregled vam daje prednost. Ako ga propustite, rizikujete da propustite i pravi trenutak za lečenje.
Uzmete li danas svoj „minut za mene“, možda upravo sebi obezbedite budućnost.
The post VAŽAN PODSETNIK: Uradite samopregled dojki! Evo kako! appeared first on Minut za mene.
