Nova studija objašnjava zbog čega se sa godinama gubi sposobnost koncentracije. U zrelim godinama života mozak počinje polako da se menja što objašnjava zašto je starije osobe lakše zbuniti nevažnim informacijama i zbog čega gube koncentraciju kada treba obaviti ispravno više poslova.
Dr Cheryl Grady sa kolegama iz Rotman istraživačkog centra iz Kanade je koristila funkcionalnu magnetnu rezonanciju (fMRI) kako bi ispitivala moždane funkcije kod zdravih srednjovečnih osoba. Rezultate je upoređivala sa onim dobijenim od mladih i starih osoba. Tokom beleženja moždane aktivnosti ispitanicima su davani memorijski zadatci.
Kod mladih osoba je rasla aktivnost dorzolateralnog prefrontalnog korteksa (čija funkcija je vezana za obavljanje zadataka za koje je potrebna koncentracija) za vreme rešavanja zadataka koji su zahtevali memorisanje a opadala aktivnost u medialnom frontalnom i parietalnom regionu (koji je vezan za aktivnosti mozga tokom perioda odmora kao što su razmišljanja o samom sebi ili posmatranje okoline).
U životnom razdoblju između 40-te i 60-te godine života aktivnost mozga počinje postepeno da se menja. Kod srednjovečnih ljudi tokom obavljanja memorijskih zadataka opada aktivnost dorzo lateralnog prefrontalnog korteksa a aktivnost dela mozga zaduženog za sanjarenje ostaje ista, njena aktivnost se ne smanjuje kao kod odraslih mladih osoba.
Ovj dizbalans u aktivnosti različitih delova mozga zaduženih za dva potpuno različita zadatka, jedan za koncentraciju drugi za opuštanje i sanjarenje postaje još uočljiviji kod osoba preko 65 godina, što objašnjava zbog čega se starije osobe teže koncentrišu na rešavanje nekog problema i lakše ih je dekoncentrisati nekim nevažnim informacijama.
Studija je pokazala da je srednjovečnost tranzicioni period , period kada počinju postepano da se odvijaju značajne promene u funkcionisanju mozga, tokom kojega se postepeno gube sposobnosti u oštrini razmišljanja i sposobnosti koncentrisanja na problem.
